Koliko smo svesni naših radnji, govora, reči kojima se služimo i načina na koji reagujemo na situacije ili ljude? Svesni su oni koji to žele biti, rade na sebi i obraćaju pažnju.

Ljudi su savršena bića koja ni 1/3 svog uma ne koriste u prave svrhe. A o ostale dve trećine nemaju apsolutno nikakvu svest. Neistraženost naših kapaciteta bi mogla biti večna tema i poziv svim onim stručnjacima, dušama, psiholozima i otključanima da naprave jedno globalno istraživanje ili eksperiment.

S obzirom da se ja bavim emocijama, razumevanjem istih i promenom ponašanja, došla sam do nekih fenomenalnih otkrića kroz posmatranje ljudi. Prve spoznaje su došle za vreme učenja određenih metoda tako što sam ih morala primeniti. Naravno da sam ih primenjivala na sebi i na ličnom iskustvu. Sve ono što sam iskusila poslužilo je da napravim sjajna istraživanja, napišem radove i otkrijem odgovore koji su bili izvan moje svesti u momentu kada sam prolazila neke drame, tuge, nerazumevanja ili pokušavala udovoljiti celom svetu.

Da bismo bolje razumeli sebe, potrebno je da radimo na sebi. Takođe, ono što mi mislimo da razumemo i znamo, ne mora da bude ispravno i u 99% slučajeva je izvrnuta slika kreirana u našem umu. Percepcija ume i da poseče. Za razumevanje sebe ili drugih, dobro je potražiti nekoga ko nas može voditi kroz putovanje i proces.

Najbolje otkriće do kog sam došla odgovarajući na neka pitanja, prateći emocije i telesne senzacije, radeći analizu sebe i onih koji su bili akteri u nekim delovima mog života, je da sam uvek gledala u pogrešnu stranu. U njih, a nikad u sebe. Takođe, naučila sam da razumem zašto se ljudi ponašaju na određene načine i šta znače njihove reči kao i ono što se iza njih krije.

Prikrivenih odnosa ima toliko da ne biste verovali na koji način ljudi manipulišu, žive svoje živote, obavljaju poslove, grade odnose sa decom, partnerom ili sliku sebe pred svetom. Jednom kada se nađete u takvom odnosu, potrebno je da budete jako osveštena i snažna osoba da prepoznate stanje. Malo je takvih, a ni ja sama nisam umela dok nisam krenula da izučavam emocije i ponašanje.

Ono što je važno da naučite, ljudi sve što rade, rade samo zbog sebe. Svi mi uvek polazimo prvo od sebe. To je u redu, dokle god ne ugrožavamo druge, ne uništavamo odnose, poslove, nečiji život. Međutim, ljudi često igraju igre, imaju po nekoliko uloga u kojima igraju glavne uloge i veruju da dobijanjem željenog neće snositi nikakve posledice. Posledice dolaze kasnije. Uvek dođu, bez izuzetka.

Ljudi koji žive nerazrešene priče naučili su me da je površnost ključ odnosa sa njima. Kad je u pitanju komunikacija ona je jednosmerna i lako će vas navesti da se osećate kao da je centar pažnje na vama, što u realnosti nije. Ukoliko obratite pažnju, takve osobe vas ni ne slušaju ili slušaju selektivnim sluhom. Ne gledaju vas u oči, a vrlo lako je moguće da im je pažnja već posle vaše druge rečenice na nekome ko se upravo pojavio ili na telefonu jer je neki poziv mnogo važniji od toga što vi govorite. Komunikacija je ključ zdravog odnosa, kakav god odnos bio. Kada je komunikacija loša, sve ostalo postaje loše.

Zamislite da imate partnera koji posle seksualnog čina kaže “Idi tuširaj se.”, njegovo interesovanje za vas nestaje i hvata se za telefon jer ga tamo negde čeka nešto važnije. Vi možete misliti da je to u redu, ali je to sve samo ne u redu. Takvi seksualni partneri su sebični, narcistični i misle samo na sebe. Ukoliko ste se zarobili u takvom odnosu, pronađite snagu da izađete. Mnogo je divnih ljudi koji se ne daju površno i posvećeni su, pažljivi, ljubavnici u svakom smislu. Ljubavni čin je razmena emocija i telesnih senzacija. I ponekad je bolje da ste sami nego da ste zarobljeni u lošem odnosu.

Zamislite da ste u prepisci sa nekim ko se javi samo kada njemu odgovara, a po pravilu vodi konverzaciju površno i dok njemu prija. Prekida je istog momenta kada igra ne vodi u željenom smeru. Poruke su kratke, bez velikog smisla ili dubine i malo toga nude. To su poruke koje ubijaju dosadu. Ne vašu, njegovu. Takvi odnosi nikad zaista nisu ni počeli, oni su samo vaša iluzija o odnosu. Ne maštajte, recite šta mislite, osećate i vreme koje ulažete u odnose, komunikaciju neka bude iskreno i sa punom pažnjom. Površnost kad tad bude provaljena.

Kada pogledamo odnos prema životu i kakvu sliku neko ima o sebi ili drugima, često ne vidimo jasno. Međutim, ako obratimo pažnju na koji nam se način neko obraća, kako rešava probleme ili komentariše one kojima je bio u prilici da pomogne, takođe govor tela i izraz lica, otkrićemo mnogo više nego što nam reči mogu reći.

Tu su i odnosi koje biramo po nesvesnim obrascima i modelu roditelja koji nas je oblikovao. Više od polovine ljudske populacije nema predstavu koliko uništava svoju decu i na koji način ih obeležava dajući im model ponašanja. Ukoliko je dete u porodici gde majka stisnutih usana obavlja radnje koje stežu i samo srce, trpi nasilnika ili psihičko maltretiranje koje je mnogo gore po meni, takvo dete uči da je u redu trpeti. Ima model u kom zna da je biti žrtva sasvim normalno i da se za očuvanje porodice može biti nesrećan, nevoljen, ali je bitno za sliku sveta da su svi na broju. Slika sveta svakako ne postoji, a ono što je u vaša četiri zida kreira buduće psihopate, žene koje ne poznaju ljubav, devojke koje će juriti za mrvom pažnje i ljubavi, muškarce bez osećaja i mogućnosti da sa nekim izgrade blisku, duboku povezanost, jer je nikad nisu uspeli izgraditi i dobiti od strane svoje majke. Bez obzira kako glasi vaša priča, koju tajnu ćutite, koje emocije ne izgovarate i šta je to što mislite da se ne vidi, odmah ću vam reći – vidi se sve. Vaša deca vide, znaju, osećaju i razumeju bolje nego što vi možete i da pretpostavite.

Ukoliko uporno birate emocionalno nedostupne partnere, ne kopajte šta je problem u njima i zašto vas neće i da li ste dovoljno dobri. Naravno da ste dovoljno dobri, a ti koji vas kao neće samo imaju ciljeve sa nekim drugim ko se bolje uklapa u sliku koju oni žele. Nema život veze sa ljubavlju, iako bi to najviše trebao imati. Sve je jedna opšta igra psihoze i tamo gde se lakše upravlja, lakše se i ostaje. A ti koje vi birate su odraz onoga što (ni)ste dobili u detinjstvu. Gledajte unazad. Odnos sa majkom biće ključ svih vaših odgovora. I kada jednom otkrijete istinu, neće postojati vezanosti, drame, niti će bilo ko moći da manipuliše sa vama. Više vam neće biti važno šta drugi žele, već šta vi želite i vrlo je lako moguće da izgubite interesovanje za nekoga ko nema šta da vam ponudi.

Zašto je važno da obratimo pažnju pre svega na svoje ponašanje?

Zato što iz dana u dan radimo nesvesne radnje, ponašamo se prema ljudima podrazumevano i ne primećujemo ih. Ljudi koje ste poznavali pre godinu, pet godina ili deset godina – NISU ISTI LJUDI. Fizički su se možda malo promenili, boja kose, očiju može ostati ista, ali mentalni sklop može da bude šok iznenađenja za sve vas koji očekujete da uskočite u priču od pre nekoliko godina, na istom mestu na kom ste odlučili da iz iste iskočite i nestanete.

Zamislite kako bi to izgledalo da se neko nakon deset godina nije promenio i da je ostao isti kakvog ga vi pamtite? Tu bi postojao ozbiljan problem na kom bi trebalo raditi. A šta se dešava ako mi očekujemo da se neko nije promenio i mislimo da sedi negde tamo i samo čeka da se mi ponovo pojavimo u njegovom životu? Problem iz drugog ugla, zar ne?

Za zdrave odnose treba prihvatiti da ljudi rastu, uče na svojim greškama i sa godinama žele biti bolje verzije sebe. Ne bolji od drugih, već bolji od sebe. Takvi ljudi nakon prekida odnosa grade jaču sliku o sebi, treniraju svoju mentalnu kondiciju i veruju da svakome treba oprostiti dok god nas taj oprost uči nečemu važnom za naš lični rast.

Oni po pravilu ne sede skrštenih ruku samosažaljevajući se, a ako se desi da ih se setite nakon ko zna kog vremena i koliko godina, možete se iznenaditi da ne reaguju na iste mape vaših manevrisanja. Ono što nas je nekad “radilo” ne znači da će raditi i za 5, 10, 15 godina. Svest u ljudima se selektuje, a zdrava mentalna kondicija loša sećanja prihvata da bih ih otpustila i napravila mesta za nova.

Ukoliko zaista želite da izgradite odnose sa ljudima, bez obzira da li su to ljudi od kojih ste nekad odustali ili ljudi koje srećete sada, zapitajte se koliko ste iskreni u tim namerama. Zašto bi se ljudi od kojih ste odustali uopšte trudili oko vas? Šta je to što im nudite? Po čemu ste tako posebni da bi vam dali drugu šansu? U odnosima sa novim ljudima je takođe važno šta nudite.

Postoje ponavljajući obrasci i lekcije koje nisu naučene. Postoje i pokajanja nakon naučenih lekcija, svest koja je čista i zdrava, kao i ljudi koji zaista rade na sebi, veruju u sebe i poštuju druge. Bez obzira da li se uporno vraćate na ista mesta i evocirate nešto što ne postoji nigde osim u vašem umu, da li ispijate viski kao što je činio Hemingvej uvek u istom lokalu jer vas podseća na nekoga, da li mislite da je nekome dovoljno samo da se pojavite i sve vam je oprošteno, jedino će vas istina osloboditi.

Istinsko prihvatanje sebe i drugih daće vam šansu da izgradite odnose, da vam neko veruje, da sa nekim podelite komad duše i budete deo nečijeg života.

3
(Visited 45 times, 1 visits today)