Ovo je nešto što se često dešava svima koji su na putu ličnog rasta i razvoja. Odjednom primećujemo divne stvari i mogućnosti koje se kriju u ljudima oko nas. Vidimo koliko je moguće lako dostići ciljeve i koliko smo mi ljudi divna, kreativna i sposobna bića. I odjednom želimo da menjamo druge ljude! Znam, ja sam jedna od tih koja i dan danas ima poriv da istrese bujicu predloga i sugestija svima koje sretnem.

Zamka. Omča oko vrata. Najgora moguća opcija.

Postoji jedna fina linija po kojoj je umetnost gaziti, a ta linija je uvek znati prepoznati da li nekoga podržavamo ili ga menjamo i oblikujemo prema onome što mi mislimo da bi mogao biti.

Jednostavno postoji nepisano pravilo koje glasi:

Ne menjaj se zbog drugih, ne menjaj druge zbog sebe. Pomozi ako ti je pomoć tražena i misliš da možeš. Ne sugeriši promene i ne popravljaj ljude, jer to nije tvoj zadatak.

Ljudi neće postati srećniji ako im ti ukažeš na propuste koje neprekidno čine. Neće se smejati ili voleti više nego inače, ukoliko im ti kažeš koliko je lako otpustiti blokade i strahove. Neće ti ni verovati.

Da bi se neko promenio, potrebno je da sam poveruje u promenu. Ponekad je slepilo mnogo snažnije i prisutnije od mogućnosti koje izbegavaju one koji slepo i tvrdoglavo ostaju pri svom sivilu, mraku i okovima. Nisu oni krivi zbog toga. Ti ljudi samo nisu spremni na promenu i bolju, lakšu i vedriju verziju sebe.

Šta je bitno da zapamtiš kada dođeš u iskušenje da nekoga menjaš, savetuješ ili upravljaš njegovom srećom?

  • svako od nas ima svoj odbrambeni sistem i tačno zna kada se crvena lampica uključuje i zašto. Ako nekoga silimo na promenu i zatrpavamo informacijama o dobrobiti, lampica će se upaliti i on će podići zidove odbrane.
  • zapamti da svako od nas ima momente preokreta i da to nije dugme koje si ti pozvan da pritisneš. Promena dolazi kada je biće na nju spremno i svesno posledica iste. Promena dolazi kada sami pritisnemo dugme i odlučimo pustiti da padnu svi zidovi.
  • ti ne možeš da promeniš nekoga ko ne želi da se menja. TI NE MOŽEŠ DA PROMENIŠ NEKOGA KO NE ŽELI DA SE MENJA. Da ponovim? 🙂

Šta je to što možeš da uradiš umesto što pokušavaš da nekoga popraviš ili učiniš srećnim?

Dozvoli im da budu oni koji jesu. Podrži korake koje naprave, kao i one koje odluče da neće napraviti. Sigurno postoji razlog zašto je tako. Jedan od njih je, NIJE VREME.

Pokaži svojim primerom kako je to kada si nežan prema sebi. Kako se uživa u lepim životnim okolnostima koje same dolaze i kreiraju se kada jednom odlučimo biti slobodni. Pokaži da je u redu razmaziti se, moliti, jesti, voleti. Pokaži da postoji mnogo više od strahova u koje se 99% stanovništva planete ogrće (po navici).

Moli se za osobe kojima želiš promenu. Na svoj način. Veruj u ono što zaslužuju i jednom će i oni sami poverovati. Imati veru znači podržati ih, biti uz njih, razumeti ih i prihvatiti onakve kakvi jesu. Jer svi smo sa razlogom takvi kakvi jesmo.

Prihvatanje drugih oslobodiće i tebe samog. Kad naučiš prihvatiti, dopuštaš da se život dešava i tebi i njima. Dopuštaš ljubav. Zar je nešto veće i važnije od ljubavi?

Znam da si i ti u nekom momentu nekoga želeo menjati, usrećiti, nečemu naučiti. Da li bi podelio u komentaru svoje iskustvo ili mišljenje koje sam sigurna da može pomoći mnogim čitaocima ovog bloga? Ako je tako, zahvaljujem ti se unapred.

(Visited 56 times, 1 visits today)