Probudim se nekog čudnog, mirnog jutra i sve mi lepo. Ne moram nikud da jurcam, ne moram ništa što ne želim, a odluku sam već donela da kroz najsitnije sito prosejem “prijatelje” i prijatelje. To mi naizgled najteže palo, al’ kad sam shvatila kako svet taljiga, shvatih da je to još najlakše.

Daj ti meni ljude koji su tu i bez cilja i sa ciljem. E ti, kad imaju i kad imaš, pa i kad nemaju i kad nemaš, ostaju. Nema šanse da ih oteraš.

Zamirisalo mi jutro na uspomene, pokačih sve slike po zidovima pa se srećemo gde god ja pogledom ili korakom. A u meni i oko mene sve mirno, nasmešeno.

ostrvska jutra u promišljanju, osmatranju, ogledanju i dopuštanju

Može li Bože bolje od toga?

Ništa mi aman više i ne treba.

Želim i tebi isto. Da ti od ljubavi i mira ništa više ne treba. Malo je ljudi kojima jutra mirišu, sve je manje onih kojima se srce smeši i pevuši, a skoro da i nema onih koji ništa ne trebaju.

Međutim, da bi majstorski svoj život preveo preko reke ljubavi, dosta ti je da jurcaš, trošiš, zadužuješ se novcem, emocijama i dušom. Ma mostova gde hoćeš i koliko (ne) možeš zamisliti. Grade ih ljudi, pohlepa, strah, gorčina, bes, bolesna ambicija. Nego, ti da bi majstorstvo u ljubavi iskusio, sve to pusti.

Znaš kako se ono dostiže?

Baci se u reku ljubavi. Da, da! Uskoči! Svuci se do gola, oseti svaku kap, smej se, vrisni, pusti osećanja napolje, dopusti, oslušni, ogledaj se. Zaplivaj i nemoj nikad stati. Za ljubav ti ne treba ništa osim gole duše i dopuštanja. Kad dopustiš sebi da osetiš, da zaplivaš, da se pokvasiš, nagutaš iste pa sa smehom izroniš, e onda si već uveliko na svom putu ljubavi.

Zato ti danas poklanjam knjigu. Jednu posebnu i o ljubavi. Možeš je preuzeti klikom na naslov. Don Miguel Ruiz – Majstorstvo u ljubavi

I obavezno mi javi utiske.

<3

(Visited 78 times, 1 visits today)