Kako mozak utiče na naše emocije je tema o kojoj bi vredelo govoriti na seminarima. Mozak je najkompleksniji organ u telu. Neki možda povezuju mozak s logikom i racionalnom mišlju, ali to je i centar naših emocija.

Sve životinje proizvode osnovne emocije poput straha i gneva, ali ljudi imaju skup viših društvenih emocija kao što su krivica, tuga, ponos, sramota i još mnogo toga. Emocije su važan deo naše svakodnevice koji utiče na ponašanje i postupke.

Pet čula, vid, dodir, sluh, ukus i miris, način su na koji prikupljamo informacije o svetu oko nas.

Mozak je središnji u načinu na koji obrađujemo i razumemo informacije, a emocije su kako internalizujemo informacije o spoljnom svetu i tumačimo šta one konkretno za nas znače.

Koliko mozak utiče na to kako se osećamo i kako utiče na život?

Naše emocije kontroliše glavna mreža mozga koja se zove limbički sistem. Sastoji se od tri glavne komponente: hipotalamus, hipokampus i amigdala. Amigdala se naziva emocionalnim centrom mozga.

Eksperimenti sa majmunima 1930.-ih otkrili su da je amigdala odgovorna za povezanost emocionalnog značaja sa stvarima, incidentima i sećanjima. Hipokampus reguliše naše ponašanje u odnosu na naše emocije, dok hipotalamus kontroliše autonomne biološke funkcije poput znojenja, otkucaja srca, disanja i hormona.

Naša tela različito reaguju na osnovu osećaja koje osećamo.

Pored tri glavne komponente, neurotransmiteri utiču na emocije. Neurotransmiteri hemijski povezuju naš mozak sa našim telom i regulišu ne samo naše emocije i raspoloženje, već i druge važne aspekte života poput sećanja, spoznaje i kretanja.

Postoje četiri glavna neurotransmitera, Serotonin, GABA, Dopamin i Norepinefrin. Dok su serotonin i GABA inhibitorni neurotransmiteri ili „umirujuće“ neurotransmitere, Dopamin i Norepinefrin su pobuđivači ili „stimulišući“ neurotransmitere. Te dve grupe se međusobno nadopunjuju i njihovi nivoi se međusobno uravnotežuju.

Kako emocije utiču na ponašanje

Emocije se izražavaju ne samo izrazima lica već i govorom i govorom tela. Dugo se vodi rasprava o tome da li se izrazi emocija, poput izraza lica, uče kroz kulturu ili se prirodno javljaju kod svake osobe. Poznati psiholog Paul Ekman i njegov tim identifikovali su šest primarnih emocija: sreću, tugu, strah, iznenađenje, gađenje i bes. Ljudi proizvode slične izraze lica za osnovne emocije, bez obzira gde su rođeni ili u njihovoj kulturi, pa se tvrdi da su one ugrađene u mozak. Međutim, upravljanje našim izrazima lica zavisi od određenih kulturoloških pravila, poznatih kao pravila prikaza.

U japanskoj kulturi smatra se uvredljivim izražavati negativne emocije u prisustvu autoritetske figure. Kada Japanac u prisustvu autoriteta iskusi negativne emocije, poput gađenja ili tuge, možda će pokušati da kontroliše njihove izraze.

Zabeležene su i razlike u emocionalnom izražavanju između muškaraca i žena. Žene su izražajnije kada je reč o sreći, tuzi ili ljubavi, dok muškarci više izražavaju ljutnju.

EMOCIJE I Donošenje odluka

Na odluku utiču i emocije. Na primer, kada padne mrak, vaše oči šalju signal vašem mozgu, a reakcija straha može da vas motiviše da uključite svetla. Međutim, odlukama ne upravljaju samo emocije. Na njih utiču i dve ključne stvari, mreža autobiografske memorije i kognitivna upravljačka mreža. Oni zajedno rade na uravnoteženju samorefleksije i koncentracije potrebne za ispunjavanje zadataka. Ova ravnoteža je izuzetno važna da bismo bili fokusirani na važne aspekte u našem životu. Kada ljudi imaju neuravnotežene mreže, na kraju trpe poremećaje raspoloženja.

Briga o svom mozgu i EMOCIONALNO ZDRAVLJE

Neurotransmiteri određuju naša raspoloženja i emocije. Neravnoteža u nivou različitih neurotransmitera izaziva brojne fizičke i psihološke probleme poput umora, nesanice, gojaznosti, bola, poremećaja raspoloženja, zavisnosti, depresije, anksioznosti ili kompulzija. Da bi proizveo sve potrebne neurotransmitere za zdravu funkciju mozga, telu je potrebna prava količina hranljivih materija. Takođe je važno biti svestan kako određene supstance i lekovi mogu da promene emocionalno stanje. Alkohol, kanabis, ekstazi i druge rekreativne droge mogu uticati na um na različite načine. Alkohol može izazvati tugu i dovesti do depresije, dok kanabis može izazvati ekstremnu sreću za kratko vreme. Droga ometa hemijsku ravnotežu mozga, menjajući emocije i ponašanje. Kao rezultat toga, ljudi često donose loše odluke dok su pod uticajem. Ugodni visoki osećaj bledi i postaje period mamurnosti u kome se osoba oseća umorno, razdraženo i fizički bolesno.

Važno je razumeti kako mozak utiče na naše emocije. Kada u hemiji postoji hemijska neravnoteža, to može negativno uticati na čovekovo emocionalno zdravlje i dobrobit.

 

Postoje dve vrste radionica. 

  • Radionica online koju pohađaš kroz module, lekcije, sjajne audio zapise i video priloge i koja ti je na raspolaganju godinu dana od dana kupovine. Možeš je editovati, menjati svoja mišeljenja i razmišljanja u ritmu u kom spoznaješ sebe. 
  • Radionica za poneti, je dnevnik, knjiga Anima healing i služi da sve alate i znanja omogući da ti budu dostupni gde god da si i zauvek. Osmišljena je kao vodič koji popunjavaš, u kom otkrivaš sebe, meditiraš, zaranjaš u najdublje predele duše. 

Ti biraš kako rasteš.

(Visited 66 times, 1 visits today)