…tih noći pričao mi je priče kakve se ne pričaju makar kome i tek tako. Pričao je kao onaj kog poznajem iz nekog od prethodnih života, kao neko ko je čudnu nit otkrio upletenu u moju. Pričao je kao da me poznaje oduvek, kao da me nije video stotinama godina.

Pričao mi je kao da mi želi sve ispričati, a nije imao pojma da se priče tek počinju odmotavati… Slučajnosti ne postoje. To sam osetila duboko u sebi, na svakom delu svoje kože spoznavši da ti se niti prepliću sa nekim hteo ti to ili ne, znao ti to ili ne. 

U pozadini se čulo Zabranjeno pušenje.

Sedeo je kao da sedi na vrhu sveta a ne na stolici kraj kuhinjskog stola. Ležala sam na kauču, ispisujući nogama po zidu nevidljive priče. Posmatrao je šta radim kao da čita nevidljive redove. Prisnost ne gradiš, nju otkriješ.

Odjednom ga začuh: “Ko je cool!”

Nasmejah se.

Ko je on? Brat, prijatelj, izgubljena duša u transferu sličnih, predznak, znak, ko je on koji priča priče davnina?

“Znaš li priču o fildžanu viška?”

  • Ne znam. Ispričaj mi je.

“Kod nas u Bosni, kada se kuva kava, ostavlja se uvek fildžan viška, znaš, šoljica viška, jer nikad ne znaš ko bi ti mogao naleteti, da se nađe… Kako je to lep običaj!”

Podižem pogled ka njemu i vidim kako sedi na vrhu sveta koji je poznavao i nosi u žilama, dok pred njim leži svet u kom svakodnevno ostavlja tragove prošlog a nikad mu zaista neće pripadati. Niz lice mu pobegoše suze, a ja shvatih, od nas više niko nije bio u tom stanu. On negde daleko u sećanjima, izvlačeći najlepši miris kafe, kao one koju bi mi spremao tek probuđen i čupav, kao dobar domaćin i ja koja se verem po zidinama prošlog gledajući kroz kaleidoskop njegovih reči pokušavajući da zavirim u dnevne sobe u kojima se čeka iznenadni gost.

Mirisala je. Kafa detinjstva, kafa tek otkrivenog prijateljstva, kafa neotkrivenog u predznacima.

Dobih na dar jednog čudnog prijatelja.

Čekala je ova priča nekoliko meseci da je napišem, a tek je jedna od mnogih koje su čekale. Danas su prijatelji sa dušom retkost. I možeš ih sresti jednom ili ih sretati svaki dan, čuti tek s vremena na vreme, a da od njih ipak poneseš više i posadiš sa njima seme koje klija uprkos vremenu i nama samima.

Čudne niti života.

Miriše li i tebi fildžan viška negde u duši?

(Visited 65 times, 1 visits today)