Srećni li ste u ovom modernom svetu? Sve imate, svemu se okrećete, u svemu se pronalazite, a ipak na kraju dana sami ste.

Znam.

U anima home trenutno pričamo o ljubavi, strahovima, novim počecima, pozivima, životu i nama samima. Uostalom, zar se ne vrti baš sve oko nas samih?

Nesrećni smo jer smo okruženi kretenima, ljudima koji nas ne shvataju, a svesno pripadamo zajednicama u kojima znamo da nam nije mesto. Nesrećni smo jer ćutimo kada nas neko gazi, a ipak ostajemo. Nesrećni smo jer živimo pored onih koje ne volimo, trubimo na kafama sa prijateljima o onima koje volimo, punimo dušu i telo uspomenama, za vreme seksa maštamo o ko zna kome, trpamo u sebe hranu koja miriše na ljubav i poznato, blisko, a ipak… nesrećni smo.

Međutim, gde god se okrenem, sa kim god se nađem za okruglim stolom – pun je ljubavi, a kuka!

Hej ljudi, toliko ljubavi da ti pripadne muka. Zapitaš se, voli li tu neko nekoga uopšte ili je reč o nekoj patologiji. Razumete me gde ciljam?

Bila si sa tipom, prštalo je od varnica, emocija, situacija, a onda se raspalo. I to raspadnuto raspadaš ti sama još nekoliko meseci, godina, decenija nakon što se raspalo. Hej, raspadanje ti traje duže nego što je prštalo.

Kapiraš?

Bio si sa njom, imate dete, ostavila te je. Optužila te da si sebični gad, da nemaš emocije, da si je iskoristio, da si… ma znamo sve. Odjednom sve si. A da li si? Možda i nisi, ali ti je dala kalup u koji upadaš lako. Kalup koji ti je linija manjeg otpora da možeš da postaneš sebični gad, da kroz svoj krevet prevedeš ko zna koliko duša preko nelegalnog prelaza za ljubav ne bi li shvatile da se po ljubav ne ide istim tim putevima. Znam te. Sretala sam te.

Prevalio si četrdesetu i ne ide. Sam si, ustaješ svakog jutra u isto vreme, odradiš isti posao u istoj uniformi, smeješ se na istu foru sa istim ljudima, a kada dođeš kući otvoriš flašu piva i u gaćama i potkošulji blejiš u mali ili veliki ekran svog ega. Jeste čoveče (sorry, ne mogu ti reći dečko prevalio si odavno godine), udario te ego i sve su rospije, svaka bi da se uvali u tvoj “savršeni” život da joj keširaš Lujke Vitonke, večno fake napupele cice i vodiš je po klubovima koje drže tvoji oćelavljeni prijatelji. Možda bi se nekoj omaklo i dete, ali ti ne želiš na grbači još nekoga… Razumem te. Teško je nositi i samog sebe na grbači zar ne?

Možda u tebi vrišti enciklopedija znanja, pa gde god se pojaviš dominiraš. Na svaku temu ti napraviš doktorsku tezu i ljudi ti se dive a u sebi misle “Jbt gde nađoh ovu budalu da mi pili po mozgu?”. Znam, ti bi da te tapšu po ramenu, viču kako si pametan i divan, kad te sretnu da uskliknu “Ide Akademik!”. A život? Kako ti je život? Umeš li da se uprljaš njime i da ga podeliš sa nekim? Od susreta do susreta otkrićeš da se na znanje ne pali životna energija, ali na dušu i spremnost na iskustvo prosto slini i razrogači oči.

Dosta sa primerima. U koju god grupu da spadaš, svejedno je, a ako si od onih koji na ovu kolumnu klimaju glavom i viču devojku ili muža da je pročita, čestitam i želim vam dugu, zdravu i na distanci od modernog sveta – ljubav.

Vama, ostalima… reći ću sledeće.

Ako ste puni ljubavi vi ćete voleti, smejati se, biti srećni i zadovoljni, oprostiti onima koji su vas povredili, uvredili i otišli, otići od ljudi koji vas ne cene, ne podržavaju, naučiti da se nigde ne ostaje gde nam nije mesto i gde se ne osećamo lepo. Ako ste puni ljubavi, vi ćete sebe uvek na prvom mestu držati i znati, oni koji takođe sebe vole i cene, umeće razmeniti i umnožavati sve varijacije na temu uz zdravu slobodu i neograničen um. Ako ste puni ljubavi, delićete lepe i manje lepe momente sa nekim, večeri provoditi u dugim šetnjama, razgovorima, sa svojom decom igrajući monopol. Ako ste puni ljubavi znaćete da se nakon završetka jedne neuspele veze ide dalje i voli još lepše i više. Ako ste puni ljubavi, umećete prepoznati šta ljubav jeste a šta nije i nikad se nećete igrati sa nečijim emocijama.

Jer…ako ste se nekome svideli, zakoračio je ka vama, a vi ispali kreten i igrač koji ne zna šta bi sa svojim egom, znajte, neko je u vama nešto lepo prepoznao iako je možda iza sebe takođe svakakvih krahova imao. I dok se vi osvestite, prođe vreme, a verujte mi prođe i volja tog nekog za vama. Pa logično, zar ne? Niti ste puni ljubavi, niti ste za istu spremni.

Tek kad sebe naučiš voleti, naučićeš i druge prihvatati, ceniti i voleti.

I sledeći put kad zavrtite istu priču o nekome koga je voda odavno odnela iz vašeg života, nekoga ko ima decu, porodicu ili nema, nekoga ko vam je slomio srce, nekoj koja vas je uništila, ispala rospija, nekima koji su vas izigrali, povredili…ma šta god, setite se:

Kad promenite priču i priča će se promeniti.

Što ne voliš ako si pun(a) ljubavi?

Samo razmišljam.

(Visited 73 times, 1 visits today)