Vreme u koje me obično očekuješ, prošlo je. Ne kasnim nigde, samo nije bilo vreme za mene. Ima i toga, znaš. Nekad nije pravo vreme za nas i neki ljudi ma koliko očajnički tragali baš za nama, nisu spremni za ono što sledi.

Pre nedelju dana su me cenzurisali. Prvo pomislih “Da li je ovo sada nervni slom ili prelazim novi duhovni stepenik?”, a onda otkrih, čast mi je.

U današnje vreme gde se podilazi drugima zarad jeftinih (nezasluženih) nagrada, nečijeg kratkog prisustva da “naš prijem” učini velikim i istakne koliko smo mi mali, švaleracija koje uvek završe na svetlu dana i nose gorak ukus, pametnih ljudi koji i dalje ne znaju kako da budu pravi partneri (ne da ih nađu), urednica koje na Fejsbuku prave profil ličnosti potencijalnih autora i uplašeno se drže za stolicu koja i onako nije njihova, politike koja skreće pažnju na (ne)kulturnu scenu ne bi li sakrila prave probleme – čast mi je biti cenzurisana makar i na jedan dan. Duže nije potrajalo, jer i cenzura voli izvore. Na kraju kolumne ostaviću ti da pročitaš o čemu se radi, pa prosudi sam.

Pitam se evo, koliko pametnih ljudi danas zaista koristi svoju pamet? Gde god se zadesim, okružena sam ljudima koji kukaju jer ih neko drugi nije priznao, jer neko drugi nije dovoljno dupelizac, jer po njihovom mišljenju govor kojim se neko služi je uvredljiv, jer neko letuje dva meseca, jer se pravi partneri nigde ne mogu pronaći, jer neko piše o životu a ne o cveću i proleću. Za pametne ljude očekivao bi da promene priču i budu promena koju očekuju.

https://www.instagram.com/p/Bt6wBZrhTvr/

Sve za čim tragamo – glupost je. U nama se nalazi sve što nam je potrebno. Priznaj ti prvo sebe, pa će te i drugi priznati (samo ti onda to neće biti važno) i ne liži dupe nikome jer što to više budeš radio ostaćeš zamazan tuđim… znaš već čime. Utroši to vreme na kreativan rad, piši, slikaj, vajaj ili se bavi sportom, molitvom, meditacijom. Umaži se sopstvom. Što se govora tiče, tvoje je samo ono što kažeš – a njihovo je kako shvate. Meni, recimo, jedan muškarac kog smatram pametnim, kaže, kad progovorim on se uvredi. Pitam se, šta to nije prihvatio o sebi kada ga toliko vređa ono što ja govorim i živim? Možda je problem što je navikao samo sebe da sluša i okružio se onima koji nisu govornici jer tako bira sebi presto manipulatorske nadmoći. Ne znam, nagađam…(da se neko ne uvredi).

O pravim partnerima da i ne govorim. Svi bi želeli da pronađu nekoga, muškarci dame, a dame gospodu. E tu se najbolje zabavim. Pričam ti priču da ubijem vreme. Priču kako ne smeš da psuješ (intelektualci itekako psuju), kako treba da si negovana, umiljata, obrazovana, čvrstog dupeta i tako dalje. Pričam ti, dok uporedo vodim konverzacije sa par priprostih, prirodno obdarenih, (ako može) dvadeset godina mlađih, koje traže dobrog sponzora i kojima mogu da prodam priču koju ti nikad ne bi ni omirisala. Njima nije važan vokabular, jutarnja gimnastika, večere u krugu inteligentnih ljudi i taj seminar koji nedostaje da skupiš još 20 bodova do sledeće licence. Njima je dovoljno da naprave selfi, a da ti zasliniš i napraviš scenario kako ćeš od nje jednog dana (ipak) napraviti damu. Aha, hoćeš.

Tu su i oni koji pored svojih žena i silne dece upadaju u dosadni balon i potreban im je slalom, neko vrcave energije, dubokoumni razgovori u svitanja i vreo seks. Shvate tada, mogli su imati super odnos sa nekim koga su odavno izgubili ali nisu imali petlju kada je trebalo, pa pomisle “Vredi probati!” i ponadaju se da neka bivša čeka avanturu baš sa njima. Možeš misliti! Prvo, gore pomenute iz sigurne zone četovanja sigurno čekaju signale dotičnih, a bivše ako su pametne odavno su poradile na sebi i znaju da se na ono što je prošlo ne vredi više vraćati. Da je vredelo – trajalo bi. Zar ne? Umesto što energiju ulažete izvan zidina svoje kuće, napravite slalom u svom krevetu i navedite sebe i ženu koja čeka da je se setite, da se ponovo zaljubite, osetite strast i td. Znate vi već kako se šta radi, a ni razvod nije loša opcija. Promeni priču – počni ispočetka.

O onima koji se vređaju kada neko progovori, ukaže im da se ne slaže sa njihovim mišljenjem (ne da ne prihvata), kojima smeta kada je žena pametna i ima svoj stav koji ne gazi zarad lobi loža, neuspelih masona, prodanih fotelja, hermafrodita koji bi voleli kada porastu da budu muškarci, nemam šta reći. Psihoterapeuti rade punom parom, dan i noć. Prvi termin je obično besplatan (dok naprave anamnezu).

Za kraj, volela bih da ti kažem koliko zaista divnih ljudi prolazi kraj tebe svakodnevno. Možda si baš ti jedan od njih. Zapitaj se. Pravi prijatelj, potencijalni partner, poslovna prilika, novi momenti, osmesi, nežnosti, život.

Dragi moj, život svakodnevno prolazi kraj tebe, a ti ne reaguješ zauzet brigom šta će ko reći, uraditi, obući, hoće li još jednu knjigu napisati ili će sočno opsovati.

Kada se okreneš sebi, znaj da si na pravom putu i da rasteš. Možda će neki ljudi otpasti, možda ćeš naučiti da je manje više, možda upišeš fakultet koji nikad nisi ili onaj koji si oduvek želeo, možda se ponovo oženiš, napraviš još troje dece, spoznaš da je sreća u ispunjenosti duše, a ne u ispunjenosti novčanika i kožnoj fotelji koja svejedno nije tvoja. Dok god gledaš izvan sebe – umazan si tuđim…

Vredi pročitati i ovo, jer deljenije i čitanije kolumne ni sama nisam videla.

(Visited 17 times, 1 visits today)