NEMAM TI JA GODINE ZA GUBLJENJE, SAMO ZA VOLJENJE

Gde god se osvrnem, svi su u kombinacijama, dopisivanjima, chat šemama, lajkovima, nerealnom svetu instagrama, pod inekcijama za dopunu samopouzdanja, seksu na brzaka negde usput, a kad se monitori i želje isključe, svako u tišini svoje samoće sedi u svoja četiri zida. Jedan moj profesor iz uvoda psihologije ima super priče na ovu temu i delimo isto mišljenje – do nas je. Mi biramo, a konzumiramo previše nerealnog umesto realnog. Presreo me u tom osvrtanju jedan poznanik sa komentarom navodeći mi primer kako on i muškarac koji se meni dopao slično misle i žive.

“Ma sve ti je to danas tako. Evo, On i ja se otimamo oko žena. Skapirali smo da se dopisujemo sa istim ženama. Na istoj smo teritoriji.”, reče čovek i zapali cigaretu kao posle najboljeg seksa, a ja zblanuta gledam u njega bez reči.

Tuga!

Odlučih sinoć da odem sama dalje u veče, ispijajući vino u kraju napisah vam ovaj tekst i odlučih da se više neću osvrtati na ljude i njihove živote, komentare, šeme, već samo pred sebe gledati. Čemu kad svako svesno bira kako svoje vreme troši, provodi? Produžih noć u nedogled i otkrih da je cela poenta u jednostavnosti. Biti zadovoljan sada i jednostavno sa onim ko jesi.

Dodješ u neke godine kad iza sebe već imaš dosta toga što te učilo, lomilo, nadahulo, navelo da postaneš mudriji, bolji, tiši, više svoj, manje tuđ. U tim godinama, mogu ti reći, nema više mesta za gluposti, za čekanja, za emocionalne igre, toplo – hladno i odmeravanja ko je kome dao više, ko je prvi poslao poruku ili zadnji platio piće. Kad to primetim, osetim kako mi se ježi koža na vratu i u stomaku kreće da kovitla nemir. Brže bolje se pokupim u samu sebe, platim piće i napustim priču, vezu, prijateljstvo, posao, lokal, društvo, grad, zemlju…

To su ti godine kad sebe voliš i ceniš, kad znaš koliko je lako i jednostavno i drugog voleti, sebe dati, jer u tim se godinama voli najjače, najlakše, najsigurnije. Tad znaš za čega jesi a za čega nisi i ne maštaš o glupostima, online vezama i dopisivanjima koje ti navlače maske na oči i troše vreme, već maštu usmeriš na nekog živog kraj sebe kog možeš zaista da grliš, posmatraš dok spava, nekog ko će da gleda samo u tebe, koga pokrivaš i otkrivaš, ljubiš mu snove i raduješ mu se kad ulazi u kuću, bez bojazni da si smešan što pokazuješ osećanja. Jer, u ovim se godinama može sve biti, samo ne smešan.

Već znaš kako je lepo pružiti sebe, pokazati strast i buditi je u drugome, reći šta ti treba i šta voliš. Uživaš u seksu kako nikad ranije nisi i shvatiš koliko ti je godina prošlo na natezanja, premišljanja, gubljenja, čekanja, pitanja. Jednostavno je. Seks je da se u njemu uživa. Nema tu filozofije, tabua, nema stida, nema kajanja, nema durenja već uživanja. To godine čine da otkriješ lepšu stranu strasti. Postaješ čulniji jednako koliko i mudriji. Senzualnost ti drema na trepavicama, a znaš da je u redu sve što ti prija.

Ne postoje nerešivi problemi, samo mogućnost da sedneš i porazgovaraš o rešenjima iz više uglova. Znaš da za pet minuta, pet dana ili pet meseci taj problem neće igrati nikakvu ulogu u tvom životu i ne ponašaš se kao da će svet stati. Umeš da deliš, kažeš, da zastaneš. Smeješ se od srca, ne bojiš se reći šta misliš, a sigurno da ne žališ ni za čime jer znaš da se žaljenja ne računaju – ti živiš.

I polako je lepo, jednako kao i brzo. I šetnja u dvoje odjednom postaje praznik, a porodična okupljanja čekate sa nekim žarom u srcu, jer čekate zajedno. Odlasci u kafanu postanu ti ritualni s vremena na vreme, pa znaš da je u redu ako ti se nekad ne ide sa njim i da on ode sam dok ti čitaš knjigu, dok druge dane jedva čekaš da plešeš do zore i ljubiš ga uz svaku pesmu koja ti zamiriše na njega. Jednostavno, slediš osećaj, slediš sebe.

I taj veš što se nije opeglao od pre dve nedelje, baš vas briga. Gledate filmove dok ispijate vino ispreplitanih nogu i znate da gomila neopeglanih gaća i košulja neće nikud. Uostalom vaša je. Onda naiđe momenat pa dok ti peglaš on ti ljušti jabuke i priča priču o nekim interesantim ljudima, a kad se ti umoriš preuzme on dok ti njemu sipaš čašu vina. I sve vam je prirodno i jednostavno.

Nema tu drame ni oko dece jer u tim godinama si srećan ako ih dobiješ i voliš ih kao najveće blago na ovom svetu. Sve ti postane lako i detinjasto pa se zajedno smejete, pravite gluposti i vijate zmajeve po parkovima, putujete po zamkovima i tražite blago, skidate temperaturu trljajući onu dedinu rakiju u to majušno telo, a uveče kada kuća utihne i svi sanjaju, vas dvoje se zavučete jedno drugom u zagrljaj i ćutite ljubav srećni što imate jedno drugo u ludom svetu u kom svi sline po ekranima sanjajući to što vi odjednom imate.

Eto, to su vam te neke moje godine i tako ih ja vidim. I vaše su, mada možda ne želite priznati i još sanjate o nekoj Klaudiji Šifer (koja je baj d vej sad takođe u godinama…) ili verujete da je na instagramu sve realno i čeka samo vas, da uskočite u svoju bajku i da sve postane savršeno. Šipak! Bajka vam je u duši, samo malo pročeprkajte. I ne verujem vam ja u te veze online, niti bih se igrala sa vama skrivača i ko će kome ego više da pomazi ili zgazi. Šta ja imam od jednog lajka, tri srca ili povremenog sajber seksa?

Ja se zaljubih u sebe iznova i uživam u svojim danima, svemu što mi dolazi u susret. Ne moram ništa, a mogu sve i vrlo sam jednostavna. Znam šta želim, baš kao i šta ne želim. Ne čekam da mi neko da dozvolu da ga pozovem na večeru ili u pozorište, niti mi je problem da sednem i u oči pogledam, kažem da sam se zaljubila u neko zrno dobra ili isto slučajno zavolela, da mi se neizmerno dopada to nešto što iz osobe kraj mene isijava. Pobogu, pa kad ću ako ne sad? Da čekam pravi momenat da nekome kažem da mislim na njega, da brinem, da mi je dosta, da sam srećna ili tužna, da želim seks i na koji način, da mi se ne ide u grad ili da bih negde u planinu na vikend da ćutim u tišini života? Da čekam da se nekome slože kockice života pa da pravimo decu ili da se zadovolji usputnih kafanskih pevaljki pa shvati da je bogatstvo u onome što gradiš sa nekim, ne u onome što rasipaš zbog nekog?

Kao što se odlazi kad ti ništa nije potaman i kad neko pravi decu drugoj ženi dok ti istu sanjaš. Kao što se opali šamar života pred svima i zatvore vrata za onima koji prodaju dušu za šaku ničega. E tako i sve ostalo.

Nisam ti ja žena iz ovog vremena. Ja pripadam onom gde se udvaralo, volelo, grlilo, poštovalo, čuvalo, iskreno u oči gledalo, verovalo…

Nemam ti ja godine za gubljenje, samo za voljenje.

Best Selling Author