Kad voliš, duša u tebi se proteže, meškolji, smejulji, zagolica ti utrobu i misli, zasija ti u očima pa svi koji te sretnu misle da imaš neku tajnu. I imaš je. Najlepše su tajne one koje žive u duši, a rodile su se iz ljubavi.

I motali smo u vodi moju dušu na njenu i njenu dušu na moju.
I prvi put sam shvatio da je ovo, što činimo, mnogo veće od ljubavi.
Da plivamo kroz večnost. – Miroslav Mika Antić

Ne umem da zauzdam dušu, ne umem! Nije meni toliko što ne umem, nego me brine to što bi neki sa toliko radosti stavili okove na najlepše delove mene. Čudan smo mi narod. Kad nam se daje, ne valja nam niko. Kad nas se voli, tražimo razloge zašto nas vole. Kad nas goste, pitamo se koja se namera krije iza toga. Šta nas sapliće non stop – mentalitet posrnulog Balkana ili koreni duboko u nama upleteni koje ni naši praunučići neće moći rasplesti?

Ima ljudi, kad ih vidiš osetiš koliko duboko su sami u sebi, koliko u njima gorčine i nesreće vitla pustinjama koje su odabrali za život. Naježim se od samog susreta, pa se zapitam kako li je njima u njima samima? Ima ljudi, sve ih nervira. Kako govorite, kako razmišljate i ako ste žena zašto uopšte i razmišljate. Koliko novca imate, šta ste jeli, zašto ste sami ili zašto ste sa nekim. Ima ljudi, dođu vam u kuću pa vam prevaspitavaju decu, jer ih nerviraju. Nalaze mane u vašim zavesama ili vašem partneru. Ima ljudi, gaze preko svih granica, osećanja, morala, vere, preko duše, a da ni ne primećuju.

Ima ih, ali verujem da mi ostali vredimo više. Jedan sa dušom osvetli bar deset onih bez duše i može miran ići dalje. To što je iz tame najteže gledati u svetlo, ne treba nas da brine.

Ne plašim se ja kad ih sretnem, niti ih žalim. Ne žali se niko. Ako vere imaš, put će ti se otvoriti kada ga najmanje budeš očekivao. Ne marim kada shvatim da im smeta što sijam, osmehujem se, plešem, pevam, grlim, što živim. Samo se ponekad zapitam, znaju li koliko je jednostavno biti srećan i zadovoljan? Mislim da je ključ u slobodi duše. Sve što je orobljeno, u lance bačeno, zauzdano, zavezano, sputano, uplašeno, usamljeno – ne može biti slobodno. Robovanja ima raznih, a duša kad robuje tad sigurna sam umiru u tebi svici. Izvrću se jedan po jedan dok se na kraju ne ugasi sve u tvom pogledu.

Otkrih nešto neprocenjivo u meni, golica, miluje, smeška se. I pokreće krila! Da, dobro ste pročitali. Jer ko krila ne zna da koristi, kako uopšte misli voleti, sanjati, živeti?

Umem da osetim sve, od ljubavi, straha, mržnje, preko radosti, nežnosti, upitanosti. Jednostavno sam takva. Podesio me Bog na neku finu frekvenciju i ostavio me da za života sama učim prednosti i mane iste. Kad mnogo osećaš i u sebi nosiš, misliš da imaš odgovornost prema svima i svemu oko sebe. I naučih nešto vredno iz svega toga. Neprocenjivo!

Duša ti je puna onoliko koliko u nju spreman si pustiti život, skloniti celofan maski, usuditi se voleti, plakati, biti, osećati. Duša je nemerljiva, a kad jednom otkriješ koliko ti izvora nudi, nikad je više nećeš sputavati. Sa dušom se leti i stigne se svuda. Naučih da su uzaludne borbe protiv samog sebe i da niko tvoje zidove neće rušiti umesto tebe. Kreneš polako, ciglu po ciglu, onako kako si ih slagao u strahovima i na kraju kada ti ostane tek koji red da možeš mirno preko njega u lepote drugih duša gledati, videćeš da ti duša nije kriva što ti ne umeš koristiti krila. Tad poletećeš!

Kad voliš, duša u tebi se proteže, meškolji, smejulji, zagolica ti utrobu i misli, zasija ti u očima pa svi koji te sretnu misle da imaš neku tajnu. I imaš je. Najlepše su tajne one koje žive u duši, a rodile su se iz ljubavi.

Kad sebi dozvoliš da svetu u oči pogledaš tako da u njih propadnu od nežnosti, postide se i ozare, znaj poleteo si. Kad ti prestane biti bitno šta drugi misle, jer znaš da jedan propali brak ili veza nisu merilo uspeha – otkrićeš da ima onih sa kojima ćeš uspeti i koji sijaju jednako kao i ti. Ja sam sigurna da Bog zna šta radi i da sve što ti ne pripada dođe da te nauči nečemu. Čekaj, doći će i ono što ti pripada i biće ti lako, mirisaće ti na radost. Prepoznaćeš kada najmanje budeš tražio.

I tvoja deca, tvoje zavese, tvoj muž, tvoja žena, tvoj posao, odluke, tvoj mir i tvoja sreća ne objašnjavaju se nikome. Zagrliš, čuvaš, braniš ljubavlju i ogradiš od radoznalih pogleda sveta, učiniš da se osećaju najvoljenije, sigurno i jednostavno živiš.

Nije lepota u odeći koju nosiš, autu koji voziš, nakitu kojim se kitiš. Kad ti je duša lepa, sijaćeš, veruj mi. Tad će svi znati da najlepši nakit tvoje su oči, da najlepšu odoru ljubavi nosiš. I ne boj se, neće niko misliti da si lud ako dišeš dušom, razmašeš se krilima i usudiš biti sve. Ja neću! Ja mislim da te samo takvi mogu slediti i u dobru i u zlu.

Zato, u 2019. godinu poleti dušom, voli svim svojim dubinama, odbaci sumnje i strahove, veruj u puteve koje ne vidiš a postoje, budi bajka nekome, živi ostavljajući nesebične darove i tragove, ne sudi, ne zastajkuj osim ako misliš pomirisati nečiju kosu, stvaraj, moli, svetli bez straha i svuda, nauči praštati, grli najjače, čuvaj najlepše, pokrivaj nežnošću, dočekuj radošću i ne zaboravi, najlepše se vidi i diše dušom. Samo leti, slediće te i voleti najhrabriji.

Ako znaš ko si i šta je u tebi, ne može te niko i ništa skrenuti sa puta. Ljubav, mir i sreća su tihe, ne galame i oči im sijaju kao zvezde.
Tako i ja.
Sve što mi dođe tiho, bez galame i što me ispuni mirom – moje je.
Bog me voli.
Valjda zato sve dobro je.

Best Selling Author & Energ. Therapist