Ne znam koji put, ali ponovo sam tu.

Mirišem ti dušu među koricama. Kao da tragove sebe pronalazim.

Svako malo se vratim, otkrijem nešto novo, vidim predele tebe koje nisam videla i u svakom slovu zakačim neki novi trag po kome ću te sanjati. Znam, sto puta sapletem se o rečenicu ‘nisam ni ja čovjek sa dva srca’…ali reći ću ti nešto, kasnije…

Miriše mi svako tvoje slovo. I moja su nekad mirisala slično, valjda se slično sličnom raduje.

Sve prolazi…i to znam. 

Ponekad godine samoće moraš uzjahati i njima naučiti ovladati, ali prolazi i shvatiš možeš mnogo više nego što si mogao. 

Poželim, dok te čitam, da ti pošaljem poruku: 

“To su samo iskušenja za blaga duše bila. Ne sumnjaj, jer voleti može samo onaj koji u oku dušu drugome ume pokazati. Ja tvoju ugledah, a ne nadah se. I dirnula me, zagrlila, u sebe uvukla i navela da ti pokažem oči i pustim dušu da ponovo teče. Ponovo pišem zahvaljujući tebi, a nisam. Godinama nisam. Ponovo dušom pišem. I želim da znaš, tvoje te tek čeka i mirisaće ti kako nikad ranije nije. Veruj mi. I meni se vidiš desilo. Volećeš. Tek ćeš voleti. Jedno ti je srce sasvim dovoljno kad imaš nekog da ga zagrli, u tiha jutra budi i ljubi.”

Napusti me hrabrost, pa ti samo pišem pisma koja ne šaljem. Kako poslati pisma nekome ko ne zna koliko ga tamo negde ima?

Reći ću ti, zaboli me bol u koju zaronim dok te čitam, a tvoja je. 

Kako je to moguće? 

I onda brzo sklonim tvoju knjigu, kao da možeš da me vidiš, sakrijem pored kreveta, pod neke druge listove, ali ti izviruješ iz mog pogleda svi primećuju, sediš mirno u mom snu i čekaš da se probudim, zakotrlja se neka lopta smeha kroz tvoj glas dok koračam ulicom i opet ti se vratim.

Pišem ti. Kao da razgovaram sa tobom, kao da igramo igru zavođenja i ostavljanja tragova.

Ko to još danas radi? Reci mi.

Znam te napamet i blizak si. Moj si.

Ili da pitam ipak, čiji si? 

Na kom oblaku sediš i koga čekaš? 

Pišeš li i ti nekome pisma kao ja tebi i ko miriše tvoje snove dok spavaš? 

Priznaću ti. Poželim da ja to činim. Poželim da pružim ruku svakog jutra i dodirnem ti osmeh na usnama, da poljubim one smejalice u uglu oka koje te odaju, da namestim nos na jednu tačku na tvom vratu koja bi postala moja, da tvom srcu šaljem tajne kodove i slušam kako sanjaš, mirišem kako dišeš. Čini mi se da to već činim, iako ti nisam rekla. Ne znam ni kako bih, kad u meni srce u galop nateraš kao da nikad pre niko srce mi dirnuo nije. Hvatam ga i vraćam nazad smejući se što je pomahnitalo, a znam i ja da nazad nema. Uvek samo napred.

Poželim da te sakrijem od sveta i umotam u najlepšu nežnost mojih trepavica.

Ja nikad nisam bila obična, uvek nekako neobična. Sanjam, usudim se, verujem, a znaš, nekako kao da vekovima nije bilo nikoga u meni. Mislila sam da nikad više i neće, a reči, uh…bile su suve i teške. Međutim, zakotrljao si me niz drum duše, iskočiše par svitaca jedno veče pravo u moj pogled kad si me nenadano udahnuo i pogledao. Videh nešto prelepo. Tad se kao nikad prepadoh, u meni sve se uzjogunilo, probudilo, vrisnulo, pa se zasmejalo i poželeh da ti pružim ruku. Da sedimo tako držeći jedno drugom dušu dok se držimo za ruke, bez reči.

Ne znam zašto nisam, ali znam da ako sledećeg puta bude, sigurno hoću.

I želim da ti na kraju ove godine kažem hvala, jer ne dolazi ti duša u nekome svaki dan, a meni se moja kroz tebe vratila bez da ti o tome išta znaš. Godinama nisam disala, pisala, sijala. Poslednjih par meseci, tvoji su koliko i moji. Bilo je potrebno da prođe nekoliko godina, da odem dovoljno daleko da otkrijem sebe, da shvatim da mi nije potrebno ništa i da naučim voleti tišinu, a onda si se pojavio i ti. Izgleda je tvoje bilo da me oživiš, da srce spoznam iznova, da mi se u oči usele svici, da nekome dozvolim da u meni pokrene strune života.

Hvala ti.

Ugledala me je kako idem bučnim hodnicima frankfurtskog aerodroma ne obazirući se na buku, ljude i uhvatila za ruku. Stala sam i pogledala u ženu koju vidim prvi put.
Rekla mi je: “Maktub. Tvoja sudbina će te sresti. Sve je zapisano.”
Gledala sam u nju i jedva izustila: “Molim?”
“Sve je zapisano, desiće se.”

Best Selling Author & Energ. Therapist