Priče duše: NAKON SVEGA, SIJA

Nisam je podržavao.

Nisam ni mislio da su njeni snovi realni, mogući, snovi vredni sanjanja. A ona je sanjala. Prvo glasno, bučno, uz mene i na meni dok smo vodili ljubav. Sanjala je privijajući snove u moje gole grudi i prstima ispisivala nevidljivim mastilom sve vizije.

Ja sam ćutao i nije me mnogo bilo briga.

Ćutao sam dok me je volela, dok sam uzimao sve što je nudila, lagao dok sam obećavao, ćutao dok sam je pratio pogledom kako odlazi u jutro nekuda da zaradi za svoje snove. Nisam brinuo o njoj, ali sam želeo da ona brine o meni. Bio sam kopriva na koju se opekla, zamka u koju se spotakla. Bio sam i ostao da gledam je i kada govoriti je prestala.

Ugasila se boja u njenim očima, posiveli joj obrazi od ćutanja, nevoljenja. Znao sam ali sam se pravio da ne znam. I prošla je jedna godina, uzeo sam joj sve. Druga godina, nije više bilo pitanja, uzimao sam a ona je davala. O snovima više nije govorila. Likovao sam, govorio da sam joj napokon navukao omču, da sam je spustio na zemlju, a onda treće godine sam zatekao prazan stan.

Doći će uskoro, mislio sam. Nije došla.

Koliko sam je obavijao tamom i praznom mi dušom, toliko sam je više gubio. Otišla je i ja sam proklinjao, govorio da je bez mene niko, da zaboravi na staru slavu. A ona? Ona je ćutala i iz dana u dan bivala sve lepša. Nisam imao pojma da je vidala rane urlajući, da je lupala o zidove sve poraze i nade koje je uložila u mene.

Nisam imao pojma da razboleo sam je. I onda, ugledah je.

Sijala je. Ne meni. Ne zahvaljujući meni.

Nije više bila moja, a ja je nikad ni želeo za svoju nisam. Šta bih danas dao da je mogu zvati svojom i da mi rodi ono troje dece koje je sanjala?

Sijala je očima, pokretima tela, koracima. Prošlo je godinu dana kako me nije pogledala, obratila mi se, pljunula me i proklela.

Uljudno me pozdravila i otišla niz ulicu kao dama. Ima li nekoga ko je voli kako ja nisam? Obasipa li je neko nežnošću, ljubi li joj oči i čeka li je da se vrati dok snove gradi? Ostvarila ih je. Ne sve, ali danas znam sanjaće ona i dalje i lepše. Danas sve ono u čega sam sa podsmehom gledao ona živi, zida, voli i ne pita se vredi li. Zna da vredi. Danas iza zidina sna nema mesta za mene.

Jedna od priča duša koje od sada pod #priceduse možete pratiti svakodnevno na instagramu.

Best Selling Author & Energ. Therapist