ČIJE SNOVE SLEDIŠ

Sunčana jutra na pustim, divljim obalama Krita. Prelazim kilometre plivajući, pešačeći, razmišljajući. Gde god da se okrenem ovih dana misli su nesputane, prostranstvo plavetnila bez ograda, bez zadrške.

Raj. Rekla bih.

Dopada mi se nesputanost u svakom smislu, a kako vreme odmiče sviđa mi se i sloboda. Sloboda za koju svi mislimo da je naša a onda nekom čudnom igrom slučaja otkrijemo da pripada više svima nego nama. Kome ti pripadaš, znaš li? Kome si svoju slobodu podredila? Da ti. Na tebe mislim. Kome si se zavezala za ruku, nogu, srce pa vučeš ili slediš misleći da je tvoje, da slobodna si? Znam zašto pitam. I sama sam dugo bila svezana. Ma u čvorovima pre bih rekla. Otpetljavanje mi najteže ide, ali kada sam se napokon iskobeljala iz mreža ljudi, srca, života, očekivanja, veruj mi, pazim…pazim više nego ikada da se opet ne zapetljam…

Sloboda je izbor. Tako kažu. Slobodu ti prvu uzmu. Porodica, sistem, posao, deca, partneri, ljubavnici, gradovi, stanovi, krediti, automobili, komšiluk, stari obrasci ponašanja, udruženja, politika, tvoji strahovi…

O slobodi su pisali i pišu mnogi, a o orobljavanju tek neki. Ne verujem više nikome. Samo sebi. Ako u utrobi mirno je, more za plovidbu spremno je. Ako u utrobi treperi, buta vitla, ne razmotavaj jedra, ne isplovljavaj. Ti jedina znaš gde si i koliko svezana ili odvezana.

Mnoge sam sledila. Verovala sam da činim tako i za sebe, a samo sam sebi sebe oduzimala. Nekima je bila važna karijera, nekima lova, nekima strahovi…a meni…meni oni. Glupost. Ko su uopšte oni? Tek kad sebe ugledaš kako u ribarevoj mreži batrgaš i krv ti kaplje sa kože, stopala, iz srca, shvatićeš da ti tu mesto nije. Onda se umiri, ne cimaj, ne batrgaj, odmeri, sagledaj, u sebe zagledaj se. Pronaći ćeš sve. I šta nervira te, šta ne voliš, šta zbog drugih radiš, a šta ne. Ugledaćeš i ono što će te preplašiti i strancem ti samu sebe učiniti, ali ne boj se. Gledaj dublje, diši smirenije. Ugledaćeš i put koji je uvek bio tu. Put kojim se ređe ide, ali se ide. Put kojim ćeš poći i mrežu oko sebe seći rečima, mislima, odlukama, odbijanjima. Kad jednom kreneš, ne zastajkuj. Nastavi dok god gola pred životom i samom sobom ne otkriješ beskonačno plavetnilo neba, mora, duše, pogleda. Raširi rukama i zagrli sve što jesi, sve što dolazi ti.

Tvoje je.

Da slediš snove koje si sanjala kao mala, kao devojka, kao nečija ćerka ili ljubavnica. Tvoje je da zgrabiš i zagrizeš sve ukuse koje si propustila. Ne boj se. Manje možeš izgubiti ako si slobodna, mnogo ako si negde za nekog vezana, nečim sputana, nekome sena koja pravi momenat čeka. Zašto bi bilo šta, bilo koga čekala?

Plava su jutra u kojima rasipam misli, umivam dane iz kojih sam otišla, puštam muškarce koje sam volela, poslove koje sam radila i one koje sam odbila. Morska me neman pozdravlja, hrani se tragovima koje za sobom ostavljam. Meni ne smeta.

Ne postoje snovi koje drugi sanjaju a ja da bih ih sledila. Ne postoje okovi u koje opet ušla bih, niti tuđi strahovi, očekivanja, ludila, manipulacije i gubljenja. Sloboda je velika za sve, ali mesta za nešto sem mene i mojih snova više nema.

Šta ti sanjaš? Čije stope ti slediš? Kome prećutiš, a kome pogled spustiš?

Sloboda je kada kažeš šta ne želiš, kada zagrizeš ludilo i strahove i pokidaš im uzice kojim se vežu za život. Sloboda je kada snove živiš, kreiraš, kada daš otkaz, pokreneš blog, biznis, ofarbaš kosu u drugu boju, zagrliš prolaznika i kažeš mu koliko ti je lep. Sloboda je kada živiš li merilima svoga srca sledeći lakoću utrobe kao kompas. Sloboda je kada ti ne treba još jedna torba i ne robuješ što svi nose iste čizme. Tebi je i bosoj dobro. Sloboda je kada se budiš spremna na nove avanture, voliš dok traje i nastavljaš dalje kada ljubav odmotaš do kraja. Sloboda je kada znaš da možeš, ali odlučiš da ipak ne želiš. Kada za svoje znanje kažeš – to košta, a za svoje vreme namestiš kompas da vodi u radost. Sloboda je kada skineš grudnjak i vikneš – sloboda sisama, nasmeješ se tipu što te bari starim forama, namigneš bebi u kolicima, u staričinom koraku i pogledu na plaži prepoznaš slavu života i pomisliš – svaka ti čast, tako ću i ja.

I onda šta preostaje ti?

Ja svoje snove sledim, kofere pakujem u avanture, poslove oblačim u vizije, a ljubav pretačem iz duše u srce i ne zastajkujem ako mi se negde ne dopada.

Slavim. Život. Slobodu. Umetnost. Knjige. Spoznaje. More. Talase. Plavetnilo. Strast.

Ostavljam. Bezdušne. Prazne. Kalupe. Robove. Strahove. Glupe. Manipulatore. Besmisla. Bespuća. Zakone. Okove.

Best Selling Author & Energ. Therapist