Ne sećam se koliko puta sam sebi bila bliska i strana u isto vreme. Onaj osećaj kada nešto činiš a ne znaš koja u tebi čini, oseća, veruje, gubi i pobeđuje.

Nisu me učili da iznutra sebe gledam.

Učili su me da oko sebe gledam. U druge.

Dugo je godina prošlo kada sam se otisnula u avanturu spoznaja i prošla prvu inicijaciju. Bolelo je. Kidalo. Sukobilo me sa onom drugom u meni koja me je tolike godine strpljivo čekala. Bila sam ljuta, gorka, ponekad rekla bih, ujedala sam. Rečima, mislima, prisustvom. A sve to u meni i iz mene vrištalo je ljubav. Onu koju nisam mogla pronaći u drugima, oko sebe. Samo u sebi.

Prolazile su godine, ljudi su dolazili i odlazili, smenjivala su se ludila i mudrosti, spoznaje i odbacivanja. Tek jednog dana, potrebe su prestale bivati materijalne, a prisustvo sopstva jedino neophodno. Samoća najdraže utočište, a ljubav i zahvalnost jedini pratioci. Počelo je prelivanje mene u mene. Sebstvo u dušu i nazad. Opiranje se još ponekad javi ali danas ne ratujemo, njuškamo se i na kraju prepuštamo. Sve ostalo kroz prihvatanje lakše upoznajem. Prelivam se u život. Prelivam život ogledajući se u sebi.

Kako?

Prelila sam se iz prošlosti u sadašnjost.

Nikad ništa teže nisam naučila, ali sam naučila. Svi se mi držimo za prošlost kao davljenik za veslo spasa. Svi kopamo po mislima koje ničemu ne služe, osvrćemo se za ljudima koji odavno nisu deo našeg života i pitanje sete li nas se. U nama se bore struje koje ne shvatamo da vučemo iz nekih prošlih nas, života, susreta, ljubavi, mržnje, poraza, padova i uspona, odrastanja, očekivanja, vere i nevere.

Koliko svesno zaista živimo? Koliko svesno zaista ti živiš? Umeš li razgraničiti svoje misli od sadašnjeg trenutka? Misliš li da na svoj život ne možeš uticati i da je tvoja prošlost odredila u kom smeru ćeš dalje ići? Kakav god je tvoj odgovor, podeliću sa tobom par činjenica koje su mene dovele do tačke u kojoj pišem ovaj tekst.

Znaš li da najlepše cveće raste na pođubrenom tlu?

Često smo zakopani u svoje ubeđenje da ako se nalazimo na samom dnu, učinili smo nešto čime se ne ponosimo, nemamo novca, nemamo partnera, živimo u lošim odnosima sa drugima, nezdravoj okolini, radimo posao koji nije za nas ili isti nemamo, imamo nekoliko kg viška, osuđeni smo od strane okoline ili porodice, ne uklapamo se u nečija očekivanja – mi ne vredimo i nemamo šansu. Da li i ti imaš nešto sa čim se boriš i što prećutno motaš po svojoj glavi, u tvojoj svakodnevnici se oslikava i kroz odnose sa drugima isplivava kada najmanje očekuješ?

1.PROŠLOST

Šta god si doživeo, u čemu god si se obreo i pored koga budio u nekim danima i godinama iza sebe, to je prošlost. Ponekad sve što je potrebno jeste zapitati se za čega se tačno držimo i sprečava li nas sama prošlost za koju smo toliko vezani ili to činimo sami sebi. Kada jednom na gomilu svojih misli staviš svestan zaključak da je prošlost nešto što ne možeš dodirnuti, uvući u svoju sadašnjost, niti ponovo proživeti a samim tim ni promeniti, shvatićeš da sve što ti ostaje jeste mučenje koje si sam sebi nametnuo. Ako nešto ne možeš promeniti, a iza tebe je odavno, da li ono zaista tvoje je?

2. PRIHVATANJE

Najteže je prihvatiti sliku o sebi, situaciju u kojoj se nalazimo i činjenicu da sve što želimo možemo biti ako se za to opredelimo. Ako odlučiš biti srećan i rasterećen moraćeš pobacati sve što ti nije potrebno. Prošlost, misli koje vezuješ uz nju, ljude koji nisu deo sadašnjosti, osećanja, odluke, stvari, broj telefona, stari kaput, dnevnik sa mislima, kartu za pozorišnu predstavu koju si gledao sa njom – sve je idealno za vežbu čišćenja. Naučeni da vučemo stvari i misli kroz život, vučemo i ljude kojima tu više nije mesto i sebe ograničavamo za nešto novo i nekog novog. Odluči šta želiš. Biti zarobljen u prošlosti ili biti srećan i bez tereta koji ti stvaraju misli?

Prihvati da ma koliko nešto bilo tužno i bolno, prošlo je.

Prihvati da ljudi dođu i odu kada njihova uloga završi u tvom životu.

Prihvati da niko nije kriv za ono što misliš i osećaš. To je tvoja percepcija stvari.

Prihvati da gomila stvari iz perioda koji je prošao ne služi ničemu osim zastoju energije.

Prihvati da si ti kreator svog života i svojih misli.

3. EMOCIJE 

Osećati se dobro sam u sebi prvi je korak ka rasterećenju i znak da si odbacio sve nepotrebno i da ne živiš u očima sveta i očekivanja već u skladu sa svojim mislima i željama. Ako si imao nesrećno detinjstvo moraš shvatiti da je ono prošlo. Konflikti koje si doživeo iza sebe nisu ono što u sadašnjem trenutku treba isplivati kao potisnuto u tebi. Ako reaguješ na situacije sa novim ljudima, u novim sredinama, drugačijim situacijama na posve jednak način kao što si reagovao u prošlosti, znaj da si u njoj i dalje zarobljen. I ne, nemoj mi reći: “Ali ja sam takav!”

Nisi.

Misao kreira emociju, ti kreiraš misao. O čemu ćeš misliti ne zavisi od mene, od saradnika, partnera i situacija. Samo od tebe. Želiš li da tvoje emocije budu ispunjavajuće i radosne? Oslobodi se prošlosti, nauči otpustiti, odbaciti, nastaviti dalje. Nauči izgovoriti glasno da čuješ: “Hvala ti, ali ti više nisi deo mene, nisi deo moje sadašnjosti.”

4. OPRAŠTANJE

Misliš da nije zaslužila da joj oprostiš nakon svega što si prošao? Osvrni se koju reč iza. PROŠLO JE. Misliš li da je vredno tereta koji si nakupio i gorčine koju prosipaš oko sebe i prema onima koji nemaju veze sa prošlim? Zaista, šta god da odgovoriš reći ću ti – znam o čemu pričam. Bila sam i ja gorka predugo, a onda sam oprostila. Ne zbog njih, zbog sebe.

Kako ćeš oprostiti?

Nauči sagledati sve što ti se desilo, sve što si doživeo, kako si se osećao. Nauči da tvoje emocije više ne služe, nemaš ih kome uputiti i da nedužni stradaju zbog tvojih gorkih žaoka. Nauči da u sadašnjem trenutku ne živiš svoju prošlost i zašto bi se onda osvrtao emocijama koje su prošle? Jesu li prošle ako ne možeš pustiti ih? Prošle su. Ti ih držiš mazohistički želeći na taj način nešto promeniti. Promeniti možeš tek kada pustiš.

5. PROMENA

Promeniti možeš samo sebe. Ne ono što je bilo, ne emocije koje si doživeo, ne situaciju u koju si upao. Samo sebe. Kreni korak po korak. Promeni okolinu, promeni sve ono što te nije činilo srećnim, sve što je u prošlosti bilo prepreka i uzrok emocijama koje nisu donele dobro. Promena će doći kada ti ponovo ugledaš sebe.

U kočijama prošlosti nigde ne možete da odete. – Maksim Gorki

Preliće se trenutak jedan kada ćeš ugledati sebe na gomili svojih gluposti, strahova, nemoći, žaoka, ludila, suza i odbijanja. Preliće se da preko ivice tebe samog poteče negde dalje… I nećeš moći zaustaviti, jer vodu do sada niko zaustavio nije, a ni dušu. Dok god se budeš opirao, boleće te. Dok god budeš pokušavao zadržati, pucaće u tebi svaki prevoj duše. Pusti. Dopusti. Opusti se. Prihvati. Sagledaj. Oprosti. Zahvali se i jednostavno u sebe pretoči se. U sebe sada. Jer jedino što imaš jeste sada.

Na putu spoznaja, otpuštanja i vraćanja sadašnjem trenutku može ti pomoći vodič koji sam kreirala. Dostupan je na srpskom i engleskom jeziku. Anima Healing dnevnik može biti tvoj prvi korak ka oslobađanju od prošlosti i strahova.


 

I ako imaš neku svoju priču, tehniku, iskustvo, podeli je sa mnom i sa ostalim čitaocima u komentarima ispod. Svaka priča služi nam da rastemo i idemo dalje.

Writer