Old books and french perfumes…

Smell of summer… ja. Iz kog god ugla pogledam na sebe, tek ovog leta mogu odahnuti i nasmejati se otvorenog srca jer stigla sam kući. Nema više nepotrebnih čekanja, lutanja, nepotrebnih i dosadnih ljudi sa svojim mrakom. Nema činjenja bez zadovoljstva niti lutanja bez cilja. Nema nepotrebnosti i uzaludnosti, nema ni dana zabrinutosti zbog tuđih smicalica zvanih ´kako svakog jutra otežati sebi život iznova´. Miriše na poznato, a otpakovah tek nedavno nove slojeve duše i znam da će mi služiti savršeno.

Leto je idealno vreme da se zaljubite u sebe!

Ne postoji bolje. Ako niste zadovoljni onim što u vama drema, ako se ne pronalazite u scenariju koji ste uzeli sami, nema magije, varnica, životne radosti i avantura, zašto ste i dalje tu? Gde god se nalazili, leto je leto. Šta znači leto? Mirisi, boje, smeh, radosti, vrelina, telo, bosi koraci, ljubav, voda, sjajni pogledi, fenomenalne knjige, novi ljudi, slučajnosti, životni plodovi.

Bili na moru, u nekoj prašumi ili na planini, možda u svom selu, leto je u vama. Odlučite ko ste ili ko biste voleli biti i pravac po novog sebe. Ne, ne mislim da se uputite u prodavnicu niti kod neke vračare, već da skinete slojeve nakupljene tokom života, zime, očekivanja, ludila. Osećaj je fenomenalan. Reći ću vam kako je bilo u mom slučaju.

Pijaca. Miris jabuka i mirođije u vazduhu. Koračam kroz njega. Nestao je strah, nema više ni očekivanja da me prihvati neko ko ni sebe ne može prihvatiti. Kako sam shvatila da mi nije mesto pored nekoga ko me ne može videti? Ne znam. Jednostavno nije mirisao na život pa sam otišla. Ne sećam se više ni obrisa. Nestali su i oni koji su mene čekali. Da se promenim, da se naučim biti kao oni, da im udovoljim, da im kreiram dok oni u svom brlogu misli žive. Ne moram ja ništa, shvatih jednog jutra.

Volim samoću. Volim ono što ljudi zovu manje a podrazumeva i manje njih samih. Ne prijaju mi uzaludni sastanci, firme koje ti na ulazu stavljaju omču oko vrata i čipuju misao da slučajno ne zaluta. Ne trudim se više biti deo sistema, jer nikad ništa lepše od koračanja mimo sistema u svetu bez frame-a nisam otkrila.

Život je tvoja kreacija!

Malo nas zaista kreira. Izula sam se na pijaci. Beton sklapan vekovima pre goreo je nepročitanim porukama. Vreme je curelo na moj način. Ne postoje dani, ne postoje sati, samo ja i ono što me ispunjava, zasmejava, čini da sijam, da tragovima pišem za neke nove ljude, nova bosa stopala. Sreća. Jedan od pročitanih tragova koji se zalepio za moja stopala. Uhvatio se čvrsto i uvukao polako svakim korakom više u pore dok mi posve u kožu nije ušao. Sreća je zarazna. Koga kog istom očešete, dodirnete, zagrlite, polijete, bez nje više neće moći. Probajte.

Prodaju knjige na uglu. Stare. Mirišu na priče koje će se tek ispričati a toliko ih njih već zna. Delimo najbolje i najbolje ćemo gledati kao odraz oko nas. Biram jednu za uz doručak kraj Rajne. Miriše na poznato, otkrićemo. Jabuke, domaći sir, đevrek… u papirnom fišeku koji jednostavno nosi delove života. Nije ni Prada, ni Luj Viton, samo fišek od papira. No name. Sreća. Miris života.

“Hallo. Grus dich!”

Smejem se. Ovo su neki moji ljudi koje nikad ranije nisam videla, ali su moji. Kako znam? Prepoznajem ih. Osećam ih. Moji su. Smeše se i dišu lakoćom, ne žure. Jedan tek probuđen i čupav, bos kao i ja, druga u haljini od sna poskakuje sa detetom. Doručak od boja, lica, osmeha, mirisa, ličnih izbora. Always, always on the hunt for pretty things that cost nothing but are worth everything. Lovim sekunde nesvesna da činim isto.

Uživam.

Beton je vreo, moja stopala ga zahvalnošću ljube. Ne trebam očekivanja, ne trebam ni ljude koji ne vide znakove kraj puta, ne uživaju jutra cvrčkova i misle da je život borba, posao od 9 do 5, olajavanje iza ćoška i brdo smeća gomila knjiga na uglu. Nisu oni krivi. Svako svoje leto na svoj način čuva.

Danas je tačno godinu dana kako ih nema, a tu su. Lete oko mene u svakom belom leptiru koji 365 dana neizostavno i zaigrano me posećuju. Danas je tačno godinu dana od kako leto miriše na život više nego ikada i spoznaje da život nisu pravila, suze, kidanja, laži i krediti u beskonačnim kolonama. Život su nedohvatljive poruke između redova, osmeh u uglu usana, rock n roll, ples leptira, mirođija i miris koji utrobu na poznato zagolica. Život su knjige požutele od vremena, ljudi sa pričama, otisci vremena, prsten koji je ona nosila, nož koji se u jelenji rog ugnezdio za večnost i vremena koja su sada moja. Život su reči koje kreiraju, otključavaju, miluju i raduju, ljubav koja te ispunjava, zahvalnost koja te okupa. Život je smokva kraj Rajne dok jedem đevrek i domaći sir, ližem prste da okrenem novu stranicu stare knjige. Srećna sam.

Život je kada ne znaš koji je dan, sat, ni koja je godina. Vreme se meri onim što živiš, onima koje u sebi oživiš.

Usidri se tako da ploviš neprekidno.

anchored ♥️

Best Selling Author & Energ. Therapist