Lični rast je tema koja sve dodiruje, sa svima ima interakciju i ako se malo osvrnemo postoji toliko tehnika i mogućnosti koje nam služe da isti ubrzamo, poboljšamo, okrenemo u svoju korist. Da je lični rast toliko jednostavan kako se predstavlja sigurno je da bi mnogo više lakoće postojalo oko nas, a da bi ljudi mnogo svesnije prolazili kroz životna razdoblja i sa manje opiranja.

Kažu ako ne boli – nije rast, nije dobro za nas. Ne bih se složila. Toliko godina sam se borila protiv vetrenjača, ljudi, situacija da bih na kraju shvatila nije do borbe, do mene je. Ako ja želim da nešto uzmem, prođem, doživim onda je jedan svestan korak ka tome dovoljan da tako bude. Međutim, često se ono što želimo ili u čemu se pronađemo pretvori u noćne more i mislimo da je nemogućnost jedina reč koja opisuje trenutno stanje.

Svako nemoguće krije u sebi moguće.

Lični rast je kao dečiji balon. Neko ga je odlučio uvezati kada je dete postalo dovoljno zainteresovano za njega, spremno na određeni način i kada je pružilo ruke da ga uzme. Okolina po pravilu svesna da će dete pohrliti u beskonačne mogućnosti, odlučuje da uzicom napravi razdaljinu puta (po slobodnoj proceni) i koliko je dete spremno i sme se razmahati, uživati, rasti.

Shvatate?

Možete biti balon ili onaj koji (se) drži (za) isti. Ako ste nekome uskratili mogućnosti, iz ličnih strahova predvideli da je nemoguće samo tako poleteti i dozvoliti sebi avanturu koja može promeniti sve, onda ste vi onaj koji drži balon. Međutim ako uporno posmatrate nebo iznad sebe i sanjate mogućnosti, a svaki put kada pojurite neko vas povuče na dole i drži na uzdi, onda ste balon na uzici.

Ništa nije nemoguće i teško koliko jedan korak ka slobodi, rastu i mogućnostima koje život nudi svima jednako. Pitanje je koliko ste spremni usuditi se. Postoje dve mogućnosti i u obe ćete se sigurno naći jednog dana, bilo da ste roditelj, partner ili da ste dete.

  1. pustiti balon i dozvoliti da se desi, da bude, da se živi

  2. preseći uzicu i odleteti u visine neočekivanosti

Nemojte misliti da vam treba nečija dozvola, da je o koraku odluke potrebno razglabati u nedogled sa prijateljima, poznanicima, konsultovati se sa porodicom. Ne treba vam ni vrač, ni još jedan kurs samopomoći koji će vas naučiti kako da dišete, maštate, crtate ili prizivate svoje više Ja. Vi sve već imate i u vama je. Onog trena kada ste pomislili da ste na uzici ili vezujete nekome istu oko noge, osvestili ste svoje najdublje strahove i svoje nepresušne mogućnosti.

Šta ćete odabrati?

Leteti i biti vs. lebdeti i čekati? 

Writer