NESAVRŠENA SAM SAVRŠENA

by

Uvek su mi govorili “Napravi da bude najbolje.” i slične fraze koje pretpostavljam kruže svetom od kad on postoji. Šta znači biti najbolji? Znači li to imati najlepšu kuću u kraju, najbolju odeću, najbolje ocene, savršene trbušnjake, osmeh, posao, porodicu, prioritete koje ćeš slediti?

Ne verujem u savršenost. Verujem u nesavršenost. 

Trebalo je proći više od 30 godina da naučim koliko savršenosti postoji u nesavršenosti našeg života, mog života. Zašto bih morala biti bolja od drugih? Zašto bih bilo šta morala? Biti bolji od samog sebe je jedino ispravno i nadmetanje koje ti valja usuditi se probati. Moje otkriće nije novo, ali mnogima bi služilo. Poznajem mnoge koji su zarobljeni u svojim životima, iluzijama, maskama onoga što su stvorili i za čega veruju da mora biti još lepše, veće, vidnije. Ako je vidno i veliko, skupo ili dobro ušminkano ne znači i da je savršeno. Nadam se da to i ti znaš.

Svet u kome živimo svet je nadmetanja i prestiža, lažnih diploma, još lažnijih funkcija koje po meni ne vrede ničega. Ljudi danas ne dolaze nikuda bez neke veze ili novca, a do novca dolaze lažnim slikama savršenosti, zar ne? Ovaj post nije o njima, on je o svima. Da li mi se dopada? Ne. Iz tog razloga i živim po svom, ali to ne znači da nemam dodira sa svetom koji pokušava uticati, promeniti me, usmeriti me u smeru kojim bih navodno trebala poći, usloviti me ili me naučiti da je po mene bolje biti nešto što je trenutno u trendu i popularno.

Da budem iskrena, mene više nešto mnogo ne dotiče. Imam svoju obalu gde snovi dremaju, gde pišem i kilometre prepešačim do same sebe. Do nedavno sam i ja verovala da će nešto biti bolje ili vrednije ili lepše, ako samo još…znate ono fake it until make it… pa ne verujem baš da je tako. Sve neki fake svet kome se gadi izuti cipele i prošetati bos kraj reke, uprljati stopala zemljom i ruke uposliti skidajući slojeve duše, a ujedno stvarajući. Može biti da sam i ja iz pogrešnog ugla posmatrala.

Ne verujem u nemoguće. Verujem da je sve moguće ukoliko zaista želiš. Izbori postoje da bi ih mi kreirali, birali, živeli, a izgovori da bi se u njih sakrivali. Ljudi su lenji da promene ono što im se ne dopada, da žive svoju suštinu, priču. Strah je glavni pratilac i modni dodatak sadašnjice koji retki usude se proći i proživeti ne bi li na kraju otkrili koliko radosti i lakoće čeka ih u svemu čega su se bojali.

Savršenost se krije u svim tvojim nesavršenostima, ne zaboravi.

Ne verujem u nemoguće. Verujem da su ljudi lenji i nemarni, zato ne ostaju dosledni, verni, ne ostvaruju svoje snove i idu linijom manjeg otpora sledeći pravila i putanje koje je neko drugi postavio. Verujem da je lepota u oku posmatrača, u svemu, u svakom trenutku. Lepota dolazi iz duše, ne iz ega, ne iz novog auta ili zgrade koju ambiciozno dižeš za neko tamo sutra. Sutra ne postoji, baš kao što ni potrebe koje slediš ne postoje. Izmišljeno je da ne obratiš pažnju na sada, na ovo u čemu si i gde si, da zaboraviš ko si. Znaš li ko si? Znaš li ko si kada skineš omotač i odore, sliku u oku sveta i očekivanja, funkcije i lažne osmehe? Kako izgledaš sirov i neobradjen, samo svoj? Dopada li ti se? Znaš, dugo sam verovala da treba biti savršen, do kraja najbolji u svemu. Ma ne treba. Nesavršenosti nam tako lepo pristaju i čine da budemo različiti, a unikatni. Moja nesavršenost moja je savršenost. Za tebe ne znam. #majawu #zivotsomborskeknjizevnice #savrsenonesavrsena #zelena #zivotjelep #motivacija #inspiracija #ljudi #ambicije #ego #ljubav #zdravlje #citatimajawu

A post shared by Maja Wu (@majaawu) on

Tvoj pomalo nesiguran hod, strah da nećeš uspeti a u stvari sjajan si, običnost neobičnosti trenutka dok sadiš cveće, praviš deci kulu od peska, pričaš o svojim snovima ženi koju voliš, dok praviš kolače ili pomažeš baki u prodavnici da iznese namirnice. Sve si ti. I onaj momenat kada besan, očajan, usamljen i razočaran si. I kada u tebi nema nade da će nešto bolje ipak doći, a u srcu se stvorila tama jer znaš da si mogao voleti i dati više samo da se nisi toliko bojao. Možda nisi savršen u gramatici ili gimnastici, ali baš toliko koliko nesavršen si u tebi dovoljno je da veruješ u savršenosti.

Danas je najlepše što sebi mogu pokloniti prisutnost i uživanje u svemu što radim, jer znam da ne moram u očima sveta biti nešto što od mene očekuju, niti mi trebaju stvari koje drugi oko mene imaju. Danas znam da jedini izazov mi je biti srećna, svakim danom iznova jer nesavršeno sam savršena dok sledim zov svoje duše, bežim u osamu i od buke, pišem, šetam kraj reke i brojim kilometre sreće od kada sam spoznala da sutra ne postoji, da se izgovor ne broji, da su ljudi samo ljudi i da samo oni znaju ko zaista jesu kada svoje odore, funkcije, nesigurne osmehe i strahove sa sebe zbace.

Želim ti da izuješ cipele i bos koračaš, isključiš češće telefon, zagrliš, zavoliš, usudiš se čak i ako bojiš se, nasmeješ se uprkos krivom zubu i od svojih vizija nikad ne odustaneš, jer jedino takav unikatan si.

Zagrizi sirovi život, jedino on krije sokove i ukuse.

 

 

0

No Comments Yet.

Ostavite komentar