Ne znam nikoga ko nije posrnuo na putu ljubavi prema samome sebi. Jednostavno ne znam. Postajem sigurna da saplitanja jesu najbolji deo puta koji nas nakon pada uzdigne u najviše visine našeg bića. Pitanje je, koliko spremni smo na let.

Posmatram već neko vreme, uloga mi se dopada, biti posmatrač života, duša, ptica, lepote, ljubavi, suza, smeha. Posmatram kako se svi batrgamo u nekom odbijanju da porastemo gde nam valja biti, a onda nakon dužeg odbijanja, poricanja, spoticanja shvatimo “Možda mi bude lakše, možda napokon stresem sa sebe svu patnju i ograde u koje sam zapeo… Šta će se desiti ako dozvolim?”.

I bi tako.

Posmatram vas kako dozvoljavate sve ono što ste odbijali, u čega ste sumnjali, u čega ste kao u trnovito šiblje najdublje zalazili misleći da jedini put je. I samo misao jedna dovoljna je da vas oslobodi, da vam nikad na putu ka visinama duše kao prepreka ne stoji. Imaginacija, samoobmana, usputna lutanja i preispitivanja. Sve je to naše, vaše i moje. 

Patnja za izgubljenom ljubavlju, nepotrebna mučenja u krvi nečega što nikad nije vredelo duže od protoka vremena u koje je stalo. Mi smo želeli sve. Znam. I onda u lutanjima svog srca i uma, više uma, upali smo u zamku gorčine, tišine, vriske, nemara, odbijanja, strahova. A ljubav je sama po sebi jednostavna. Ili je osećaš, prepoznaješ, deliš, daješ, umnožavaš osvrćući se ka njoj u sebi ili je uporno tražiš kao žedan putnik kroz pustinju sopstva. Znam, prolazila sam tim putem nekoliko godina da bih stigla nazad do same sebe. I danas je voljenje toliko divno i lako da nikad ništa drugo osim voljenja ne bih u životu radila. Volim kroz korake, poglede, ruke, dušu i srce, kroz pisanje, kroz sebe do njega.

Novac. Nikad ga nema onoliko koliko želimo, a toliko mnogo u vetar bacimo da ni ne primetimo. Treba li nam? Šta je novac? Ko kreira monetu našeg življenja u ludilu koje zovemo brendovima, luksuzom i obestima, četvoročkašima i visokoj modi političkih stolica? Čija se glava okreće u smeru moći? Čije se potrebe ne mere novcem i uspeh ne kroji u odsjaj haljina upletenih potki valutnih nula? Novac je energija, misao, želja, vizija. Koliko lako nam dolazi toliko smo svesniji njegove energetske vrednosti i sporedne uloge u poimanju življenja i luksuza.

Znate šta luksuz je?

Okrnjena zemljana posuda u kojoj se puši vrela pogača, od spretnih i vrednih ruku spremljena. Miris rodnog kraja u kome se koraci stapaju sa svim onim pustinjama u nama. Dodir vrhova prstiju na licu osobe koja nas uprkos godinama čeka, u našem pravcu željno gleda, za nas srce nesebične ljubavi sprema. Bosa stopala na proplanku života. Detinji smeh koji se zadenuo u kosu. Ukraden trenutak pogleda. Vriska ptica u zaigranom letu. Sunce kroz prozore kuće i dve sede glave koje čekaju da tvoj avion sigurno sleti. Daljine svih blizina i gradova u koje stižeš da zahvalno kamen predaka dodirneš. Zahvalnost svesti da si bogat ne koliko imaš već koliko osećaš, vidiš, umeš, želiš, deliš, nesebičan živiš i u tišini život ispredaš.

Znate šta su dugovi? Odrazi vaše duše u nemaru prema onima koji vas vole. Sebična strana koju osvestivši postaje vaš uzlet. Strahovi od prihvatanja. Borba sa samim sobom. Nevoljenje suštine, života, svog lika, dela, misli, koraka. Ona neizgovorena reč koja bi više značila nego svaki dar kupljen i skupo umotan. Hladne noći u kojima niste grlili i priznali sve, već sebično se iza vela sopstvenog mraka sakrili u pustili da ode. Dugovi su vaši zadaci, da u sebi oprostite, zavolite, usudite se, naučite, oslobodite se i uzletite. Jer jedino slobodni, svesni i zahvalni moći ćete i novac sa lakoćom sticati.

I život na kraju šta je?

Sve. Baš sve. Od niti ispredene duše, do stare oronule rodne kuće, daljina koje zovu nas, pogleda slučajnih u koje uronimo kao u toplu reku pred smiraj dana, maslačak kraj puta koji strpljivo čeka farove automobila, ptice u letu, suze, krv, rađanja, lutanja, spoticanja do uzletanja.

Život je sve.

I zato ne čekajte da vam se desi, namesti, da se uklopi, da se novcem osigura ili ljubavlju ispuni. Uzmite ga, šakama zagrabite kao žedan sa izvora, bosim koracima u njega ukoračite kao dete bez straha i volite se, volite sve, nesebično kako jedino valja se. Lubavlju sve oko sebe dodirnite, ispunite, puteve pospite.

Best Selling Author & Energ. Therapist