KAKVI SU LJUDI KROZ PORTAL TVOGA OKA

by

Boriti se sa vetrenjačama isto je što i menjati ljude koje ne možeš prihvatiti.

Kada počneš prihvatati jednakost – jednost – celovitost u svemu oko sebe i u sebi, počeće tvoj najdublji proces promene, a možda i najbolniji. Međutim, koliko god rasteš, zapinjaćeš tamo gde si ubeđen da najjači si, da najsposobniji si, da si najmoćniji i najsvesniji. Baš tu se možeš saplesti i raspasti kao nikada pre, ali možeš i napraviti munjevit skok i svoj život prebaciti u posve novu dimenziju, sebe u posve drugačijeg sebe.

O čemu govorim?

Pogledaj oko sebe da bi znao šta u tebi je. 

Prečesto čujem kako su ljudi grozni, nekulturni, bezobrazni, kako su hladni ili već nešto slično. Medjutim, nekad sam i sama imala problem i svuda videla različitosti, smetnje, a onda se desilo da su postale jednost ili ti običan, divan svet sa svojim nesavršenim životima, baš kakav je i moj. I znate šta? Prestalo mi je smetati, počela sam da uživam u svim gradovima koje posetim, svim kulturama, svim porodicama, slučajnim prolaznicima, ljudima oko sebe.

Zato bih vas zamolila, zapitajte se ponekad šta vam tačno smeta kod drugih ljudi ili kultura, zemalja itd.? Sve što vidite nije njihovo – vaše je. Ako su oni bezobrazni i vi ste, ako su sebični, hladni, grubi, grozni, lajavi ili ne znam kakvi – sve ste to i vi sami.

Uočiti momenat kada spoznaja preuzima mesto koje je zaposeo ego i strah, važan je i ključan trenutak.

Recimo pokušao si sarađivati sa nekim i nije uspelo. Ti si možda ličnost koja očekuje da sve bude kako zamisliš i misliš da umeš dovoljno manipulisati ljudima da bi oni u bilo koje doba dana bili dostupni jer, pobogu, platio si im; a smeta ti kada se postave uslovi saradnje i ne poštuješ iste. Onda kreće dilema, galama, svađe, pretnje advokatima i slično, a sve je u stvari samo bura pred zatišnje spoznaje da nemaš za čega uhvatiti se jer ti nisi ispoštovao ugovor (ili ga nisi potpisao kada ti je ponuđeno), jer nisi ispoštovao rokove a očekivao si da neko nešto uradi za tebe i umesto tebe, jer nisi proverio odrađeno kada ti je povereno i nisi učestvovao u projektu koji želiš nazvati svojim. Zanimljivo zar ne? Tu dolazimo do srži, tebe samog i onoga što ti vidiš u saradnji ili saradnicima. Neodgovorni su, zajebali su te, uzeli ti pare a nisu ti odradili ni deo posla (onog što si ti zamislio da je posao), ne žele više da sarađuju sa tobom, ne odgovaraju na tvoju bahatost. Da li bi ti? Čije osobine vidiš u celoj situaciji? Zašto je neka saradnja propala? Koliko si slušao, gledao, poštovao da bi nazad isto dobio?

Sve što misliš da nečiji karakter je, osobina, odlika, mana, greška i što te izluđuje – nalazi se u tebi samom. Zašto ne bi pokušao otkriti koji su putevi samopomoći kako biti poslovan, dosledan, od reči i manje manipulativan kako bi na isti način dobio povratnu reakciju. Sve što ti se dešava tvoja je refleksija. 

Daću ti još jedan primer. Jednog dana nađeš se u situaciji da se ne osećaš dobro i kako to Univerzum namesti naiđeš na osobu koja ti je u tom momentu potrebna. Ona ti nesvesno pruži ruke, da ti malo svoje energije i učini da se osećaš bolje, lakše, više svoj. Tvoja se znatiželja produbi, put potrage postane misija te odlučiš rasti, učiti, probati nešto drugačije. Sama želja otvara vrata mogućnosti, ali u naletu svoje potrebe zaboravljaš da ljudi imaju prava biti tužni, razočarani, nesrećni, puni pitanja, gorčine ponekad, potrage za samim sobom kao i da učitelji rade na sebi, rastu, prolaze kroz procese kroz koje prolaziš i ti sam, samo u nekom drugom obliku, na nekom drugom stepenu, kroz neko drugo stanje svesti ali ti u besu ne prihvataš da sve ono u njima što želiš biti – nije savršeno.

Najteže je prihvatiti nesavršenost ljudi od kojih očekujemo sve, divimo im se i učimo od njih. Ti ljudi su naše ogledalo, naš korak ka promeni, prozori u svetove za koje ranije nismo znali. 

Biti nesavršen savršeno je u redu.

Ono što tebe muči jeste u dubini tvoje zatvorene prirode, neotkrivene strane duše i kada osvestiš da se upravo u neprihvatanju drugih i odlasku od njih, besu prema njima, zatvaranju pred njima, nemoći i sličnim emocijama i senzacijama kriju poruke za tebe samog i da je to sve ono što u sebi trebaš zagrliti i zavoleti, neće ti smetati ni procesi kroz koje prolaze ljudi koji su ti pomogli da porasteš za deo duše više, otkriješ sebe za svemir više, ali takođe vode i svoje bitke i ogledaju se u nekim drugim ljudima koji su u ravni njihovih prozora duše.

Komplikovano?

Mislim da nije i da si odgovore upravo prepoznao. Na tebi je šta ćeš sa njima učiniti. Ukoliko ti se dopada ovaj tekst ostavi mi komentar ispod i podeli ga sa svojim prijateljima. Sigurna sam da među njima ima onih kojima će pomoći da se ogledaju u tragovima iza ili ispred sebe.

Ukoliko bi želeo da iskusiš vikend promene i da otkriješ više o sebi i svetu oko sebe, poseti me na seminarima u Majncu. Pročitaj više ovde. 

 

1

No Comments Yet.

Ostavite komentar