BEZUSLOVNA LJUBAV DVA SRCA I RUKA U RUCI

Vasiona je bacila Love Spell i život je dobio nove linije na dlanu. Pojavile su se same od sebe, preko noći, dok su njih dvoje provodili vreme sanjajući, na njihovim dlanovima ucrtale su se mape koje će ih voditi ubuduće, napravile su putanje, smisao, plan i ako bi se svako od njih zagledao malo bolje, prepoznali bi sve to… uočili promenu… ali to nije poenta, videli oni mapu ili ne, srce čita tragove i znake, a svest preuzima kormilo, vodi tamo gde ni ne misle da idu. Odjednom, zemlja se brže okreće, planete luduju svaku noć, zvezde žmirkaju, namiguju, muzika šalje tajnu poruku, ljudi se osvrću, traže, ispituju, deca se oduševljeno gube u pogledima zanesenih, snovi ne idu spavačima, samo budnima… Leptiri vode ljubav sa zmajevima, plamen sa vodom, nebo sa zemljom, cveće sa mesecom… sve nemoguće postaje moguće. I onda se nađu tako, nos uz nos “na centar”, dah uz dah… sede, u nekom poluzagrljaju, nežno jedno drugom očima ispituju svaki trag poljupca, svaka pora upija miris onog drugog, skladišti ga negde u srcu za poneti, za zauvek… da se upamti… dugo posle sanja… a srce dobošari, luduje, pa se smiruje, pa opet ukrug… kao da bi pobeglo napolje u te grudi preko puta, a onda zastane… ne zna na koju bi stranu… gde da nađe prolaz.

I odjednom, ruka u ruci, prsti ispituju prste, oblike, putanje, svilen dodir kože koji budi svaku uspavanu želju… kao da dodirujući nečiji palac, dodirujete njegovu dušu… budite strast i vatru koja dugo posle gori, tinja, pa bukne, pa se smiri, ali gori… ne prestaje… Unconditional love… Oboje svesni da je to trenutak koji se javlja jednom, svaki naredni je trenutak za sebe… oboje ludi, nesvesni, bolno uvučeni jedno u drugo, nepremostivo preplitanje duša u jednu, razumevanje, a potreba za dodirom kao neiscrpna inspiracija umetnika koji dan i noć vaje svoje najbolje delo… nikad zadovoljan, nikad privodeći kraju, jer ta inspiracija će nestati ako dodir sa glinom, vrelom od ruku, prestane da se obnavlja… isto tako je i sa njima… još jače, još veće, još bolje… Nežan ugriz donje usne, kao da mu kradete srce krišom, uzimate mu sve, a on je svestan, ali se prepušta i traži još, nudi još… kao da ste mu dušu dotakli usnama, pa je grejete, budite, uspavljujete, mazite, volite, čuvate. I prođe taj trenutak… navale drugi, gomila u rojevima, ne znate gde bi se pre okrenuli, koji je bolji od kojeg, lepši, strastveniji, nežniji, koji više znači od kojeg, koji vam više i dublje ulazi u srce… okrenete se, osvrnete, pogledate za sobom, pa oko sebe, pa pred sebe i ništa vam više nije važno… ništa drugo i ne postoji osim tih trenutaka, osim osećaja da se vaša duša u večitoj igri ljubavi slila u drugu dušu pod činima Vasione, pa mirno nastavite dalje niz ulicu… u susret novim trenucima… novom dodiru lica, nosa, usana, poruka ispisanih prstima… kože uz kožu, stapanja energija kroz sve puteve strasti. Bezuslovna ljubav magije dva srca…

 

Writer