Žene i saplitanja

Balzac – “Život muškarca je slava, život žene – ljubav.”

Koliko se vas uništilo u nastojanju da dokuči smisao same sebe u odrazu muškarca? Ne smem ni da vas prebrojim! Evo, sedim i nikad lakše nižem novi roman, bez bola, bez suza, bez krvi, bez muškaraca kao smisla, sa svim besmislom. Žene mi same dolaze na put. Žene i saplitanja.

Sećam se pre par godina sa koliko žuči, ljubavi i krvi sam pisala svoj prvi roman. Neka mi sam Bog oprosti koliko sam vremena utrošila na to putovanje. Bosa ostavljajući tragove po kojima će evo par godina kasnije i dalje ići žene tražeći svoj ženski princip. Mnogi muškarci su crveneli dok su ga čitali, mnogi se zaljubljivali pa od mene bežali, a mnogima i dalje ništa nije jasno. Ti poslednji, priznaću vam, imaju sreće. Najbolje se prolazi u neznanju.

Kako bih sada ja mogla da vam pričam o ženskom principu, o svim tim saplitanjima, o svim nedojebenim mislima, pokidanim usudima i snovima, usponima i padovima, potragama – a da ih nemam u sebi, iza sebe? Kakva bih ja to autorica bila, da nižem snove na slatkom osmehu i lažnom marketingu? Usrana. Eto. O tome smo pričali u prošlom tekstu, vratite se ako do sada niste. Zato mogu da vam pričam, mogu da pišem i mogu da prećutim ako vidim da priča ne pomaže. Doći ćete kada bude bilo vreme za nju.

O ženskom saplitanju svako iz svog ugla. Iz ženskog je najbolje. Koliko borbe samo postoji u jednoj naizgled nežnoj duši koja nastoji razbiti ljusku jajeta i roditi se ponovo, biti svoja, nesputana, mudra i ovenčana životom? Koliko tuge i krvi iza nje ostaje kada na taj put krene, skoro pa niko sem nje neće znati.

Žena i muškarci. Žena i usponi ka vrhu osvajanja, te divne, prastare mitologije ljubavnog vrhunca u nekom drugom ko samo ima deo tela više. Mitologija se izučava, zato i usponi dugo traju. Žene su uporne, savitljive, nesalomive. Koliko je krvavih kolena, izranjavanih pogleda, u grču usana, potrebno za spoznaju da se vrhunac ljubavi ne nalazi u njemu – muškarcu? Koliko je muškaraca potrebno, da se utvrdi da nije bitno koliko su slični ili različiti, niti vešti i nemušti? Koliko je daleko vrh tebe same? Da. Ne pišem ovo muškarcu, mada znam da i ti čitaš. Čitaj. Ti nisi taj vrh ka kome stremi žena. Ti si saplitanje.

Žena je vrh. Stena ovenčanja životom i trajanjem, rađaona smisla i besmisla, erupcija i uzaludna pomama, besciljna krvarenja, umna slamanja, večiti fenix na putu ka samoj sebi. Tek tada, tek nakon svih otisaka, trnja u stopalima, napuklih pogleda, odraz u ogledalu sebe same, odbacujući sa sebe i poslednji trag muške odore i uverenja, spoznaće se okupana, ogrnuta i voljena.

U Sebi.

Slušam. Vi govorite.

1

No Comments Yet.

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *