ZAVIRI IZA JESENI SVOG ODLASKA

Umarala su ga njena otimanja. Umaralo je i nju što je on on toliko grešio. Nije joj bilo lako ni ugoditi, a kamoli je ukrotiti, uh… Pokušavao je, ali pokušavala je i ona. Kaže Balašević:
“Ako je krto slomiće se, ako nije, poviće se…”
Možda je i u pravu. Videćemo.
Niko se nije setio da nas upozna. Znali smo se, svejedno… Budi me neko sećanje koje golica na smeh kroz prašinu nekih najsitnijih i najfinijih čestica mojih pokušaja da dokučim smisao, svrhu, čežnju i nemire. Protegla bih se da nije ovako krto u ramenima i bolno u vratu. Drugi put… Neka… Ne sme se sve što se može, jel’ tako? Utvrdih to onomad.
Ostatak kolumne možete pročitati klikom na sliku ispod.

Leave a comment