ZAVET DUŠE JER ŽENA JE

Voli da bi bio voljen. Koliko daješ toliko dobijaš. Kako ti greje srce kroz pogled dok gledaš svog muškarca ili svoju ženu pred svetom, nasamo i pred Bogom, tako toplinu i život ulivaš u njega/nju. Ljubav i kašalj se ne mogu sakriti.
Moja je ljubav senka koja pokriva nežnošću, a korak koji njemu dajem kao prednost da korača držeći me za ruku u svoj svojoj veličini, moja snaga. I nije mi teško da ustanem, zastanem, pružim, prigrlim, razumem, poštujem tišinom i svom svojom veličinom reči, niti da se odreknem nečeg što volim za njega, jer ga u srcu vidim čisto i veliko kakav i jeste.
Dok god me poštuje i voli i sebe nesebično pruža, onako čisto, iskreno, do kraja i dok god se vidim u njegovim zenicama.
Vrlo lako volim, ali sam teška žena. Znam šta hoću i šta mogu, ne dajem se lako dušom i srcem, čak možda toliko teško da je dar samo po sebi biti svestan spoznaje pripadnosti mome biću, srcu, duši i mojim rečima. Vrednost merim ljubavlju, datom i primljenom. Volim bezuslovno i pripadam bezuslovno jednom i zauvek samo kad znam da naspram mene stoji čist izvor istog i još većeg od mene same, jer ulivati dušu u nečiju je veličina života. Dajem i zadnju kap života i celu sebe, samo kad u duši uljuljkana mogu zaspati mirom i osmehom, sigurna i čista njegovim čistim dodirom, do kraja mojim. Teška sam…rekoh već…ali tako isto i volim. Do kraja ili nikako.”
 

Leave a comment