ZATO ŠTO SI DOBRA, POČNI DA BRINEŠ O SEBI

Na najteži način naučićeš da ceniš i voliš sebe. Kad osetiš da ti duša posustaje, da te tuga izluđuje, da u grudima puca i grmi, došla si do kraja puta. Okreni se i ne žali. Vrati se sebi. 

Ruke ti uvek trebaju biti pune duše. Nikako prazne. 

Kada sam pre par godina napisala svoj prvi roman “Maslačak nošen vetrom”, bio je to veliki korak za mene. Korak nazad ka sebi. Onaj ko je pročitao roman zna o čemu govorim i da ponekad putevi koji nam se otvore nauče nas da kroz neke čudne boli i tuge otkrijemo da smo samo mi bitni i da se trebamo voleti, baš upravo takvi kakvi jesmo. Moj put povratka ka samoj sebi nije završio, dok je mene i neće. Doneo mi je nove dimenzije, nove lekcije, nove ljude. I naučio me da mogu još, svaki put kada pomislim da ne mogu.

U poslednje dve godine otkrivala sam mnogo različitih strana jednog istog lica koje diše nekad ispred mene, nekad kraj mene, nekad u meni. I te strane su sve na kraju bivale jedno ma koliko različite i suprotne se činile u datim momentima. Ali su ruke prečesto bivale prazne…prazne duše.

Kada krenete na put nećete biti ni svesni, samo će se pojaviti milion znakova koji otvaraju nova razmišljanja, nove ideje, nove vizije, a vi ćete biti u nekoj svojoj zabludi da to ništa nije vaše ili da ne treba biti. Treba! Čar povratka na pravi put upravo je u tome, biti obasut mogućnostima sa kojima nećeš znati šta činiti u prvi mah. Svaka od njih naći će svoje mesto, svoj cilj, svoj pravi ugao delovanja. Veruj mi!

Neretko sam se znala slomiti pod uticajem same sebe, ne mogavši da shvatim da li je nešto za mene ili nije, da li je nešto namenjeno meni ili nije, ali bih se brzo i ispravila sa novim ožiljkom na duši i nastavila dalje. Moja umetnost je da postajem bolja i jača, uvek i nakon svega, a svaki put sve više svoja.

Zašto želim da vam pišem danas o praznim rukama duše?

Zato što znam kako je ne slediti osećaj dobrog i zadovoljstva, ispunjenosti mirom. Znam kako je kada dozvoliš da te neko ubedi da nisi dovoljno vredna ili da ne razumeš, ne umeš i milion drugih sličnih razloga koji njima služe kao oružje da upravljaju tobom. Zapamti, ljudi koje voliš često će manipulisati tobom jer ćeš im dobre duše i otvorenog srca, previše dati, a oni jasnije videti gde si slaba i gde koji konac treba zategnuti do pucanja. Da li misliš da te ti ljudi zaista vole? Da li misliš da ti oni zaista žele istinsko dobro i da sve što čine, čine zarad tebe?

Ljudi sve što čine – čine samo zarad sebe!

Nikada nemoj smetnuti s’ uma da si ti ta koja je dozvolila da od tvog srca čupka svako kome si ga pružila na dlanu. To je bio tvoj izbor.

Može ti se desiti da zaboraviš na svoj glas, na svoj smeh, na svoje sne, na svoju posebnost, na svoju ženstvenost, na te divne korake koje praviš odevena u haljine koje si oduvek volela. Može ti se desiti da i njih prestaneš nositi, jer se više ne osećaš ženom. Sve ti se može desiti, nemoj misliti da ne može. Učiniće ti se da je to normalno, da se trebaš žrtvovati, da trebaš sebe dati malo više, da tvoje zadovoljstvo nije bitno jer neko drugi ima probleme a ti mu možeš olakšati ako se uhvatiš u koštac sa njima i rešavaš ih na svoju štetu. Ma učiniće ti se i da više ne možeš svojom glavom misliti, jer ćeš svako malo čuti: “Ti si nerazumna, ti ništa ne znaš. Ja znam bolje od tebe. Ja brinem za tebe. Ja ti želim dobro.”

To je najgore što ti se može učiniti. Veruj mi!

I reći ću ti sada, ne čini ti se. Dešava ti se jer si dozvolila da ti ruke ostanu prazne duše. Jer si dopustila da ti srce čupa ko kako stigne, da ti nameću svoja pravila, svoje stavove, svoje potrebe kao tvoje lične i da te ubeđuju da bolje od tebe znaju, da ti živiš u svom svetu i da nisi sposobna sama. Ne krivi sebe što si dopustila, jer ljudi koji vole i nesebični su, dobri su ljudi. Čine dobro uvek i sa svima.

Pitaćeš: “Zašto želiš da i dalje ostanem u svemu ovome?” i možeš čuti mnogo toga, ali pravi odgovor nećeš.

  • Jer si dobra.

Draga moja, sve si čula! Odgovor ti je tu, za sva pitanja koja si izgovorila ili nisi. Za sva pitanja koja te muče, kidaju, koja te lome i koja ti nose dušu na vetrovima nepoznanica. Divno je što si dobra i trebaš ostati takva, ali budi dobra za sebe i svoj život. Samo za sebe! Ljudi koji te okružuju i koji te žele uz sebe samo zato jer si dobra, a ne zato jer te vole puštajući te da letiš slobodna i nasmejana na svojim krilima, nisu ljudi koji te zaista poznaju, već ljudi koji te zaista koriste ili su na putu ka tome. Zašto? Zato što si dobra! Zato što si dobra da saslušaš, pomogneš, sve svoje nesebično daš, da ugodiš, da se prilagodiš, da se odrekneš i u sebi sakupljaš slojeve i slojeve bola, zato što nemaš zadnju misao i zato što veruješ da su i drugi oko tebe dobri.

Zašto?

Zato što ćeš jednog dana pogledati sebe u izbezumljeno lice besa i otkriti da si ogorčena, besna, da ti nagriza dušu tuđa obest, tuđi problemi koji su odjednom postali tvoji, da si ostala sama i usamljena, da si zaboravila na daljine divnih predela sveta koje si nekada istraživala i da se ne smeješ dušom, jer duša je prazna! Eto zato draga moja.

Slomićeš se nakon urlanja, vikanja, bešnjenja i ružnih reči koje će se pojaviti u tebi nahranjene nezadovoljstvom i očajem, tugom i besom koji razara sve pred sobom. Rušićeš. Lupaćeš. Psovaćeš gore nego kočijaš iz srednjeg veka. Mrzećeš. Sve ćeš da oduzmeš i zabraniš, od svega u trenu da odustaneš.

Slomićeš se. Na kraju ćeš se slomiti i prazne duše ostati. Okupaćeš u suzama sve poraze, sve nedočekano, sve zgaženo, sve posramljeno i izgovoreno, sve užasnuto i sve očajnički u tebe utkano i otkriti da se gledaš preko provalije u kojoj si nekad živela, u kojoj je nekad mnogo toga raslo, radovalo se, volelo, sanjalo, želelo.

Dobrodošla nazad.

To je sve što ću ti reći. Jer dobra si i zaslužuješ to. Zaslužuješ da živiš svojim životom, ne životom koji drugi misle da je dobar za tebe, ne poslovima koji će plaćati tuđe grehe i potpisivati ih tvojim suzama, ne ljubavima koje to nisu, već ljubavima koje te čine boljom, većom, svojom. I veruj, proces vraćanja na put ka samoj sebi je bolan, ali moguć. Učiniće ti se da nemaš volje, snage, da si kompletno prazna i tuđa – nepoznata. Nisi! Samo veruj i koračaj dalje, ne osvrći se. Seti se svakog dana svega onoga što jesi, što možeš, što si već videla, uspela, probala, čemu si se smejala i radovala, svega onoga što si za sobom ostavila i veruj.

Najsigurniji put ka samom sebi je put popločan srećom, uspomenama, svešću da možeš i vrediš, da zaslužuješ. Sledi ga.

Potrebno je samo – otpustiti. Sve što nije tvoje, gledaj kako otpada, ne zadržavaj ga.  Rumi je to lepo opisao:

Be like a tree and let the dead leaves drop.

Leave a comment