ZABAVA POČINJE U VAMA

by

Koliko puta ste odustali od poriva da učinite nešto posebno, ludo, da skočite u reku, da trčite i smejete se razigrane duše, da se jednostavno radujete životu bez potrebe za opravdanjem bilo kome? Koliko ste puta zaista uživali nesputano, bez da ste prvo pomislili kome smetate, da li je ispravno, hoćete li biti podržani ili ne?

Zabava je zrnce ludosti, magija koju ste dobili rođenjem, sloboda.  Nemojte je nikada zaboraviti.

Sve češće srećem ljude koji se drže za prsa, boli ih. Guši ih sopstvena tegoba, neprihvatanje, neživljenje. Sve više srećem one koji po svaku cenu čine prihvatljivo za svet, ne i jedino prihvatljivo za njihovu dušu.

I tu kreće priča…

Mlad se čovek izgubio u svojoj potrebi dokazivanja da vredi, da je dobar, da će biti neko jedino ako vozi dobar auto, ima dosta novca, lepo se oblači, kraj sebe ima ženu kojom će se pred drugima kititi ali je ne i zaista poznavati i ceniti. Njegov put je bio njegov izbor. Svi mi dobijamo onoliko koliko možemo da podnesemo. Hoćemo li naučiti na lakši ili teži način, zavisi isključivo od nas samih.

Njegova lekcija bio je njegov put. Uveren da je prosuđivanjem drugih iznad njih, nije primetio da slaže ciglu po ciglu na svoja prsa i sve teže diše. Svako je bio  drugačiji, niko dovoljno dobar. Neko nije bio njegove boje kože, neko nije bio njegove vere, neko je govorio drugačije od njegovog dijalekta, neko nije znao da vozi auto, neko nije imao posao koji bi mu donosio izvanredne prihode, neko je bio debeo, neko mršav, neko je… Mnogo razlika koje je uočavao dovele su ga do konstantog prosuđivanja i stanja iz kog je teško nalazio izlaz.

Težio je velikim materijalnim bogatstvima. Duševna je olako zapostavio verujući da ih nosi u sebi ako se ponekad pomoli, ako je tome učen u detinjstvu. U sebe je ulagao kroz novac, veća zaduženja, više prohteva i manje zadovoljstva. Koliko je više težio materijalnom, toliko je manje sebe pronalazio, manje radosti u oku budio, sve manje mira u duši nalazio.

Imao je prelepe stvari, nosio skup sat, vozio dobar automobil, red cipela je čekao na njega ne bi li svaki dan mogao odabrati koje će nositi, a on nije video sve to, nedostajalo mu je još. Želeo je više! Uleteo je u manipulaciju sa samim sobom i otkrio da više ne ume kontrolisati svoje potrebe, prohteve, svoj život. Nije video lepotu u oku prolaznika, nije zastao kraj prelepe reke da udahne i odmori, nauživa se njenih boja i blagodeti, nije video odsjaj duše u ženi kraj sebe. Video je samo novac, potrebu za više i veće i put kojim je samo on želeo ići.

Izgubila se zaigranost trenutka, dečija radoznalost, potreba da se daje ne bi li se mirniji uputio niz stazu života. Prestale su želje za koje treba mašte, nežnost je postala podrazumevana, a porodica i prijatelji samo sredstvo za korist i način kako do cilja doći i iz trenutnih problema isplivati. Problemi su postajali sve veći. Gomilalo se nezadovoljstvo, račun je otišao u crveno, prijatelji su nestali, porodica i žena razočarani, on prazan. Postao je senka sopstvenih težnji, gladi koja se ne može zadovoljiti, koja je mračna rupa bez dna, bez savesti.

Dobar posao nije bio dovoljan da podmiri sve svoje potrebe. Dobra i pametna žena nije bila bitna da se o njoj brine, ceni je i poštuje. Prijatelji nisu dovoljno vredni da bi ih sačuvao, voleo i prihvatio kakvi jesu. Vreme se počelo okretati naspram očekivanja. Postao je hodajuća prikaza onoga što nikad nije verovao da će biti, onoga što je u drugima prvo primećivao, prosuđivao.

Prilike za pravi put ukazivale su se neprestano, ali njegova lekcija bila je njegov izbor. Nije video, nije bio otvoren i spreman, nije želeo. Verovao je samo u svoj put, svoj sud, u ono što se moglo kontrolisati, što je mogao kupiti, čemu je mogao uzde oko vrata staviti. Razgovore je izbegavao ćutnjom i odbijanjem, negiranjem, odmahivanjem glavom i uvređenošću. Svoje najbliže udaljio toliko od sebe da mu u misao ne bi zašli, a ženu sa kojom je živeo nije ni primećivao. Slušao je kada bi mu govorila ili se samo pravio da isto čini, na njene pokušaje da mu pomogne odgurnuo bi je svaki put još ubeđeniji da samo on vidi ispravan put i zna. Emocionalna nedostupnost postala je sjajan štit da nikada ne pusti nikoga u svoje srce i sebe. Strah da će mu razbiti oklop svojom nežnošću pretvorila ga je u okrutnog, hladnog, nedostupnog muškarca koji je zanemario sve, svoj život, ljude oko sebe, prave vrednosti.

Tražio je više, trebao je više. Kada bi dobio uzimao bi grubo i bez reči hvala. Prestao je da vodi računa o potrebama drugih oko sebe. Zanemarivao rođendane, važne trenutke, momente koje nije smeo propustiti nikada. Nije verovao u magiju obične reči, nacrtanog srca na papiru uz poruku da nekoga voliš najviše i buketa cveća nabranog negde uz put. Nije video sjaj u očima koje čekaju, nije video ni kada su prestale da sijaju zbog njegovog nemara i okrutnosti.

Postao je sebičan. Dalek. Usamljen.

Šta je usledilo?

Pritisak u grudima bivao je sve jači, a potreba ljudi koji ga vole da mu pomognu i olakšaju sve veća. Odbijao je. Nije video. Nije cenio. Zatvorio se u sebe i zaključao sve odaje svoje duše. Problemi su seli na njegova prsa i čekali. Čekali da odluči i da shvati koliko je spreman izgubiti.

Prijatelji su se udaljili, roditelji mu zamerili da je hladan i bezosećajan, žena ga je ostavila ranjena i svesna da sa njim nema života. Tišina i samoća su ga zagrlili i pozvali da se udubi sam u sebe, potraži put nazad dok mu nije kasno.

Kada je postalo prekasno, otkrića su usledila sama.

Otkrio je koliko je vremena izgubio jureći lažne vrednosti, gradeći zamak bez temelja, koliko je nežnosti i ljubavi pustio da mu sklizne niz prste dok se nemarno prema ljudima odnosio. Prestao je da teži skupom i brzom. Prestao je traži smisao u novcu, medjutim bilo je kasno. Dugovi su čekali na naplatu, a osećanja koja je zamenio materijalnim nisu se mogla tek tako vratiti.  Kada god bi prošao kraj reke tražio je nju i radost u odsjaju boja i smiraju dana koje su ga podsećale na njene oči, žaleći što nikada nije zastao sa njom, što je nije voleo, ugađao joj i od Zvezda puteve gradio po kojima bi koračala zauvek nasmejana i zaigrana, vodeći ga putevima koji su mu bili nepoznati a spremni da ga prihvate. Izgubio je nepovratno i tek ostavši sam otkrio šta mu je značila.

Čovek iz ove priče ostao je bez mnogo čega, jer je taj put odabrao sam, a na vama je da se zapitate gde se se danas uputili, kome ste leđa okrenuli, zašto ste odabrali novac umesto sreće ili nekome poklonili suze za rođendan umesto buketa poljskog cveća.

Život je lep. Zabava počinje u vama. Sve je prilika. Svi su odraz vas samih. Ono što dajete, vraćaće vam se.

0

No Comments Yet.

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *