VEĆI JE TRAG SVESNOG ČOVEKA

Ako promeniš ime, da li i dalje Ti ostaješ Ti? 

Ako promeniš veru, da li i dalje Ti ostaješ Ti?

Ako tvoj uspeh jednom izbledi, da li i dalje Ti ostaješ Ti?

Ako…

Često nisam bila svesna da me neke situacije više obeležavaju i grade nego što sam mislila da čine suprotno. Mislila sam moći ću ih kontrolisati, pronaći im smer u kom će se razvijati i sve bi trebalo biti u redu. Bila sam u zabludi. Dugo vremena sam bila u zabludi. Ne samo oko kontrolisanja i usmeravanja, nego i oko ljudi koje sam sretala.

Nedavno mi je rekla jedna poznanica “Tvoj problem je što ti samo dobro tražiš u ljudima, a oni nisu dobri.”. Prećutala sam počevši dublje u sebi preispitivati da li je moj problem ili ja vidim kao svestan deo sebe? Zašto pobogu ne bih gledala samo dobro u ljudima? Zašto pobogu ne bih verovala da smo svi ljudi i da u nama svima zaista zrno probuđenosti čuči i posmatra iza okna duše? Zar je toliko teško biti dobar čovek? I šta je danas na kraju krajeva, dobar čovek?

Pitanje preispitivanja se nastavilo, potrajaće.

Na istu temu nadovezao se jedan razgovor. Neutralnost mi sve više prija, a vremenom sigurna sam i vama će. Naime, sedela sam na plaži i slušala razgovor koji nije bio namenjen meni. Udarale su me u potiljak izgovorene reči. Žena i muškarac su razgovali o njenoj vezi i dalo se zaključiti da je nesrećna i nezadovoljna. Pričala mu je o nepoštovanju koje oseća sa druge strane, o zanemarivanju, o osećaju manje vrednosti uz pomenutu osobu i činjenici da ponekad veruje da je koristi za svoje ciljeve i da mu ona ne treba iz neke velike potrebe i emocije tj. ljubavi. On je slušao i svako malo bi prokomentarisao “Znao sam… odmah sam ti rekao da je takav.” 

Nisam znala celu priču, ali se dalo dosta toga izvući kao zaključak kroz razgovor koji se nastavio dalje.

“Ne osećam da me voli. Osećam se iskorišćeno i da mu trebam samo dok ne reši svoje probleme.”

  • Da li si mu ikada to rekla? Da li si pokušala da razgovaraš sa njim?

“Naravno da jesam. On jednostavno odbija komunikaciju. Ubeđen je da sve najbolje zna, da je moj posao glupost i da bih trebala pronaći posao koji bi za njegove pojmove donosio više novca i davao mi sigurnost. Šta je sigurnost danas? Novca imam više nego on, jer moj novac nas prehranjuje. Po njemu ja ništa ne razumem.”

  • Gde njegov novac odlazi? Zašto misli da ti ne privređuješ jednako i zašto bi uopšte mislio o tome? 

“Njegov novac odlazi na njegove dugove i probleme. Uvek je u nekom problemu i nikako da iz njih ispliva. Uvodi kontrolu u svoj život, pravi rezove, preko mojih leđa bi želeo da sada živi kvalitetnije i bolje, da mu ja dajem za stan, račune, hranu, pitam ga kakve probleme ima, ali nije svestan da ne čini ništa da se to promeni. Baca hranu jer bira šta bi jeo, troši na kolače, kafe u kafićima a zna da sutra neće imati šta kupiti za ručak. Ja dajem dovoljno i shvatila sam davati mu više neću jer to ne zaslužuje.”

  • Kakav je prema vašoj vezi, prema tebi? Da li te poštuje, podržava, da li je pažljiv?

“Na žalost ne mogu reći da jeste. Zanemaruje sve što je meni bitno. Pravi se da mi nije rođendan i da ne zaslužujem pažnju. Osećam se kao muškarac koji vuče sve konce i rešava. Brine se da prehrani porodicu, da mu da love da ima na poslu popiti kafu, za gorivo, a ne dobijam ništa za uzvrat. Moj posao je smešan, a on navodno čuva tajnu smisla života.”

Ostatak razgovora je tekao još nekih sat vremena gde sam čula da su je uhapsili zbog njega, da joj je rekao da nije dovoljno dobar materijal za ženu jer nije ‘od njegovih’ i da sa njom ne može da ima decu jer nema stalan posao i ne privređuje dovoljno za njegove pojmove. Meni je bilo sasvim dovoljno da poludim kao neutralni slušalac cele priče ali sam nastavila slušati da čujem ostatak koji me sve više interesovao.

  • Zašto si sa njim? Zašto si sa njim pobogu? Onaj ko te voli taj te nikad neće dovesti u situaciju da te koristi, da te dovede u neugodne situacije. Zar ga toliko voliš da ne možeš bez njega? Zar ti nisi svesna koliko ti vrediš i koliko si ti velika i sposobna žena? Šta je sa tobom?

“Ne znam. Ostavila sam ga pre par meseci i zarekla se sebi da ću vratiti svoj život kakav je oduvek bio. Međutim, dala sam mu još jednu šansu iz ne znam kog razloga. Bilo je sve ok par meseci, možda i manje, a onda je opet počelo isto nezadovoljstvo, isti osećaj ne pripadanja.”

  • Slušaš li ti sebe? Nisi od njegovih, nisi dobra žena, ne daješ dovoljno novca? Pa kakav je on muškarac? Koristi te! Zapamti šta sam ti rekao! Jebeno te koristi da izađe iz svojih govana i ti kakva si to ne vidiš. 

“Znam…svesna sam. Svakim danom sve više postajem svesna. On kaže da ja imam užasan karakter i da je kraj mene nemoguće živeti.”

  • Ne postaješ. Da si svesna okrenula bi se i ostavila ga bez milosti.  Tvoj karakter nije užasan, već po njega opasan jer si ga provalila i on to zna. On te ne zaslužuje. Hoćeš istinu? Hoćeš da ti kažem šta mislim? Čim naiđe prigodna zemljakinja ostaviće te i zajebati. Ti njemu ne trebaš. On hoće samo da preživi a uz tebe je lakše jer si to dozvolila. Vrediš mu zlata. Sam ti je rekao, zar ne?

“Ako ne naiđe prigodna zemljakinja možda naiđe stjuardesa poljakinja… Jedna već jeste.”, odgovorila mu je i dalje više nisam bila u stanju slušati jer sam shvatila da žena nije svesna u kakvoj mreži tuđih obmana pliva i da kada se osvesti ono što usledi neće biti ni malo lepo, ni malo prijatno. Za oboje.

Ustala sam i otišla po čašu vina do obližnjeg bara, glave prepune misli i emocija koje su se uskomešale u meni slušajući priču slučajnih prolaznika. Ne postoje slučajnosti, zar ne? Sa razlogom sam je čula. Priča treba biti ispričana dalje, a kako uvek onaj od gore namesti da i neko pero bude u blizini, danas je vi čitate. I čitajte je dobro! Nemojte neki deo da vam promakne, do samog kraja. Možda i vama nosi neku poruku.

Moj zaključak kao pera koje je dobilo slučajni zadatak, svesnost je najveći problem našeg sveta. Toliko je neprobuđenosti, toliko neosveštenosti, toliko strahova i toliko zamki koje sami kreiramo svojim umom a one nikada u realnom svetu nigde ne bi iznikle same. I dokle god batrgamo putem života sa povezom oko očiju a slobodnih ruku, naći će se neko kome je naše sve ništa, kome treba više nego što mu je svemir dao, kome nikad neće biti pravo vreme za živeti sada i neko kome će uvek ljudi biti dobri ma koliko pored dobrog u sebi nosili i jasan poriv da se okoriste na tuđ račun. Ljudi zaista jesu dobri, u to nemojte sumnjati. Ali su i loši. Koliko nose jedno toliko nose i drugo u sebi.

U knjizi “Svjesnost” od Antoni de Mella savršeno je opisano kakvi smo mi ljudi.

Jedino što će promeniti naše živote jeste spoznaja da smo svi obične budale.

Dok god verujemo da smo naše titule, da ćemo promeniti druge ljude umesto da menjamo sebe same, da će nam pasti sa neba ako se dovoljno molimo i da je kriv onaj tamo što je druge boje kože i drugačije Boga zove – nama pomoći nema. Dokle god nas uče da nismo dovoljno vredni jer je komšijina ćerka uspešnija od nas, a merilo uspeha odredila je vaša majka prema svojim nahođenjima; dokle god su žene objekti a ne duše i osobe koje dišu, stvaraju, mogu sve; nama će sve ići u smeru u kom ne treba. Dokle god žene ne veruju u sebe, dokle im se god stavljaju omče od zlata oko vrata ili iste oduzimaju i prodaju za hirove i obesti jadnih im muškaraca; dokle im se god umesto darova i nežnosti grubosti i šamari upućuju; nama svetla nema. Majke koje decu uče da je u redu trpeti, ćerke o bogatoj udaji, dobroj prodaji, sinove o ratovima koji su prošli, krvi koja ih nikada nije dotakla niti će, dokle god se slave obljetnice i godišnjice pokolja, a posle ruku pod ruku u isti dom ili kuću kao par odlaze; nama pomoći nema. I dokle god u ljubav verujete a po istim aršinima koji su vam u amanet ostavljeni ko zna od koga i zašto sudite, merite, na život gledate, drugima sudbinu određujete i umesto njih mislite da bolje znate; nama života u ljubavi nema. Dokle god decu ne vaspitavate kao decu sveta, deca će postajati ljudi koji ubijaju, mrze, žene se za računicu, veruju da samo njihovo je dobro ili bolje.

Da li je zaista tako ili smo samo budale svi na gomili koje ne vide dalje od onoga što nam je usađeno, prodato za šaku jada i par lažnih granica, uverenja da si lepša duša ako klanjaš uz Očenaš umesto uz neku drugu molitvu za koju nikad čuo nisi? Slaviš jedan Božić, a zašto kad možeš dva? Dokle ćete vi žene da spuštate glave i jurcate svetom radeći za druge, kao da ste im dužne i neba i života, kuvate, perete, dajete, kupujete, a onda čujete da niste žena za planove i porodice?Dokle? Dok ne naiđe prigodna iste vere kako reče čovek u priči gore? Šta onda? Spakovaćete svoje godine uložene u budalu i otići dalje putem tražeći novu? Dokle ćete vi muškarci jebivetri da sebe stavljate iznad onih što zaista vrede i poštuju i sve oko sebe cene? Po čemu ste bolji? Po par kilometara dužih greha i dugova ili par tona težih misli koje ne možete oprati u potoku koji ste odavno pregazili da u svet za boljim sobom pođete? I samo čuvajte svoje jadne ubeđenosti, verujte u svoja propala detinjstva gde ste se igrali jedni sa drugima, sa Mustafom i sa Karlom, kao i sa Perom, dok su Ankica i Jožica trčale nedaleko i pravile venčiće od cveća. Tada vam nije smetalo kako se zovete, tada ste znali da ste se glasom duše dozvali. Danas vam smeta i kako se zovete i kako i šta jedete i koga ćete ženiti ili nećete. Danas je bitno da li će žena dovoljno potegnuti za vas ne bi li vama bilo bolje i da li je dovoljno izrabljena ne biste li je više ponizili svojim bahatostima, a koje je vere i kako će sutra i gde deca da vam se krste svetsko je pitanje. E to pitanje dragi moji zabijte tamo gde sunce ne sija, jer tamo i pripada.

Dok god vam u šupku budu vera, nacija, lova, dobra kola, dotle ćete i vi biti jednaki kao to mesto.

Do tada u miru, s’ ljubavlju, pravo u oči svakoga, celim svetom svesna i bose tragove ostavljala,

Vaša,

Maja

p.s. uživajte u knjizi koju vam poklanjam

0

No Comments Yet.

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *