UNIVERZUM TE PODRŽAVA, ZNAŠ LI?

Možda je to samo moja uobrazilja, ali što se više otvaram ogledalu u kome srećem sve vas, to više sebe nalazim, a manje sebe dajem.

Izgleda da s godinama naučiš da se uopšte ne daješ, već da dozvoliš. Dozvoliš da oko tebe i u tebi bude svemir, a ne nemir. Dozvoliš da oni što se ogledaju, vide samo ono što oni žele. I da, nekad je i u meni postojala potreba da vide ono što ja želim. Sad me nije ni briga, a i znam da je to nemoguće.

Vidiš samo svoje. Nikad moje. Vidiš samo sebe. Nikad mene.

Ima jedna sjajna meditacija u kojoj učiš da posmatraš sebe. Obično posmatramo druge misleći da tako najbolje rezonujemo, ali istina je, tek kada ovladamo tehnikom kojom iz sebe sebi pođemo, izmestimo se naspram svog fizičkog bića, pa osmotrimo, možda po prvi put zaista nešto svoje i ugledamo.

Nije laka, a često mislim da sam uspela, pa otkrijem da nisam ili još nisam osvestila da jesam. Javiću vam… Do tad, radiću, osmatraću, slušaću. Jer u tišini čuješ više.

 

0

No Comments Yet.

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *