TVOJ DOM JE BILJKA LJUBAVI

U uglu je pustila svoje korenje. Ono koje niko ne može videti, duboko i posebno. Korenje ljubavi. U tom se uglu ume smiriti, smejati, plakati, čitati, pisati, radovati, njega čekati. Korenjem za život neizvesno a čvrsto držati.

Gde god da odete, zapamtite jednu stvar – vaš je dom u vašem srcu.

Možete u mislima prizivati nešto, čeznuti za prošlim, sanjati daljine i predele, ali ako se ikada otisnete u to što je prošlo shvatićete da ne postoji, da je drugačije, da nije više vaše. Odavno nije više vaše i ne poznajete sebe uz ono što ste mislili da poznajete. Učiniće vam se da trebate ići daleko, da se trebate odvezati, strpeti, kajati, gristi jer ste svoju prošlost negde iza sebe ostavili, ali nećete shvatiti sve dok vam u srcu ne zaigra svestan trag, da prošlost trebate pustiti. Ona više ne postoji.

Kada život gradite znajte da će vam na putu mnogo toga biti poznato, učiniti vam se slično nečemu što ste poznavali, ali kako vreme bude odmicalo, džabe vam upoređivanje, džabe vam sve. Vreme ide napred, ne nazad. Više nikad ništa neće biti isto. Vi nikad više nećete biti isti.

Najgore što možemo poneti u sebi jeste osećaj da smo krivi za nešto što je prošlo. Osećaj koji smo sami sebi izazvali, sami ga budili nekim stalnim osvrtanjima, umesto da smo dozvolili sebi da budemo i nastavimo dalje sa novim slojevima duše, sa novim spoznajama, novim mogućnostima.

Ne postoji ništa veće od sadašnjeg trenutka. Ne postoji ništa moćnije od spoznaje šta u vama je bitno, sveto i uz čega i koga mirni ste. Verujte mi, spoznati da ste vi drugačiji najteže je prihvatiti, ali nazad vam nema. Ne možete na silu nekoga voleti, probuditi strast, biti i praviti decu samo zato što vaša majka misli da je savršen i pažljiv ili jednostavno otići od nekoga samo zato što nekome nije po volji jer je druge boje kože i ne uklapa se u sliku koju su stvorili a vi je trebate ispuniti.

Ne postoji idealno, ali ne postoji ni ono što se može na silu živeti.

Život je izbor, niz momenata koji te čine upravo onakvim kakav jesi. Život su dobre i loše situacije, sve one sitnice koje prepoznaješ oko sebe, biljka u uglu terase koju je udario suncobran iznenada a tolike je godine odolevala. Život je osmeh, onaj u srcu, život je kada sebe možeš videti u nekoj viziji bliske budućnosti sa jasnim slikama i maltene osetiti miris, čuti smeh pored sebe. Život je sve ono što živiš, ne ono što sanjaš a prošlo je, ne ono što se od tebe očekuje, ne ono što tvoji prijatelji misle da za tebe dobro je. Život je u tebi.

Ne napuštajte svoje voljene. Ne napuštajte svoje domove. Ne napuštajte svoje snove.

Ponekad je dobro sagledati gde ste i šta je vaše, zaista vaše, do kraja. U čemu ste mirni, srećni, ko su ljudi koji su vam potrebni a ko su ljudi koji su dobili druge uloge u vašem životu. Ali kada stvorite dom, zalivajte ga kao biljku, čuvajte da nešto ne padne preko nje, ne polomi je, ne sruši je, pričajte joj sve, delite svoja raspoloženja, snove, vizije, uspehe, padove, tuge i sreće, svoju ljubav.

Vaš dom je vaša biljka ljubavi.

Ne krivite sebe nikada ako ste odlučiti nastaviti sa svojim životom dalje i voleti nekoga drugog, ne krivite sebe ako ste pogrešili, ne krivite sebe ako se ne uklapate u idealnu sliku tuđih očekivanja, niti ako ste nekome pričinili bol svojim rečima, postupcima. Recite svima kako se osećate, šta je u vama i sledite svoje srce. To je jedini put ka sreći. Uhvatite čvrsto one koje volite i podelite svaki sekund sa njima ne žaleći, ne bojeći se, ne čekajući. Život prebrzo klizi, a vaš dom je biljka koju trebate posaditi, negovati, voleti, čuvati.

Leave a comment