The Versatile Blogger Award

U  tišini prošlih sedmica, apstinirajući od Bloga i radeći na novom romanu, propustila sam nekoliko nominacija od strane dragih ljudi. Međutim, kako obično biva, sve nam dođe u pravo vreme, te je danas bilo pravo da se odlučim pokrenuti jednu temu koja mi se učinila zanimljivom i usput otkrijem da sam nominovana za The Versatile Blogger Award od strane sjajnih dama, ljubiteljki knjiga i života, blogerki

“Lova do krova” Mirna Bašić i Brankica Stanić.

 

Drage moje,

otkrivši sebe među vašim divnim rečima i u nominacijama, mogu samo biti zahvalna i punog srca jer ste otvorile vrata u mom životu kroz koja ste donele posebne svetove svojih reči.

Mirnu sam srela na svojoj autorskoj večeri i očekivala jednu visoku, glasnu ženu koja svojim korakom jasno stavlja do znanja da je u blizini; međutim oči u oči srela sam se sa ženom koja je nežna, posebna, utkanih esencija specifične duše koja piše toliko moćno da sam je zamišljala kako jesam. Svojim rečima je pokazala koliko se može rasti i učiti druge, a meni kolika je dubina njenog zagrljaja i prisnosti koju smo podelile u tih dva sata. Hvala joj na podršci, veri u mene i nominaciji.

Kada su se moji dani sapleli o njene tekstove, nisam imala pojma ko je. Uplovila sam u njenu mrežu bez zamki, njene reči i zavolela je na neviđeno. Brankica koja mi je sličnija nego što može zamisliti, koja voli tulipane i knjige, kafu i tišinu daljina. Draga Brankice, sigurna sam da će nam putevi otvoriti neku dimenziju u kojoj ćemo pomešati reči. Hvala ti na nominaciji!

Naći se na vašim listama velika je čast i zadatak da to što radim, radim i dalje, dušom i srcem, jer jedino se tako računa.

PRAVILA THE VESATILE BLOGGER AWARD

  • Zahvalite osobi koja vas je nominovala
  • Nominujte do 15 blogera (može manje, ali ne više) i obavestite ih
  • Podelite sa svima sedam činjenica o sebi
  • Objavite sliku nagrade u svom tekstu i ova pravila.

Nominacije bi bilo lepo ne ponavljati, mada u moru blogera koje volimo sigurna sam da ćemo uvek naići na neka imena koja su nam zajednička, ali i na imena koja će možda biti nepoznanica drugima. Čar je upravno u tome, otvoriti puteve ka drugima koji svoje vizije šalju ka nama.

MOJE NOMINACIJE

Rada Čanak

Dragana Jovanović

Vanja Vulin

Olja Ristić

Sasha Simović

Nataša Vukoje

Sanja Ciganović

Iva R. Bibliovca

Ingrid Divković

Marijana May

7 ČINJENICA O MENI

  • 7 JE BROJ U KOJI VERUJEM

Rođena sam 7. maja i verujem da je datum obeležio mnogo toga u mom životu. Verujem i u simboliku brojeva, poruke koje nam prenose ukoliko smo spremni da ih primimo i tragove koje ostavljamo drugima a da toga nismo svesni. Oko mene su uvek sedmice, pa tako evo dođoh do 7 činjenica o sebi. Kolumne uvek objavljujem u 7:05h, a tiraži mojih knjiga broje 705 primeraka, što retki knjigoljupci znatiželjno otkrivaju i rado me pitaju iz kog razloga je baš tako.

  • ZELENE GUMENE BOMBONE

Od svih nezdravih i ukusnih stvari, meni su najdraže gumene bombone i to ne makar koje. Iz kesice ću uvek odabrati zelene, dok ću crvene rado prepustiti onima kojima boja ne smeta. Zašto je to tako, odgovor je teško preneti, ali moj osećaj da su jedino zelene najukusnije za mene nepogrešivo sledim godinama.

  • BOSONOGA

Sve žene vole cipele! Ja ih ne volim. Priznajem. Nisam zaluđena štiklama, niti sam zavisna kupoholičarka raznolikih modela. Neodoljivo i jedino prihvatljivo dobro osećanje u meni izazivaju bosa stopala i zemlja pod njima, put vreo od poznog leta, lišće u jesen, orošena trava. Svako ko je proveo koji sat duže sa mnom (čak i u office-u) zna da sam ja – ja, tek kada sam izuvena, slobodna, nasmejana i opuštena. Pokušajte nekada da istražujete svoj osećaj dok bosi koračate životom. Mnogima je nelagodno i mnogi se osećaju čudno, strepe da se ne uprljaju, ne poseku, ko zna šta sve ne. Biti spojen sa svojim životom kroz univerzum svojih predaka, znači biti spreman koračati bos, osećati, verovati, tragove ostavljati. Šta je to čega se plašite?

  • MIRIS KNJIGA

Dok sam studirala, u Beogradu sam otkrila jednu starinarnicu – knjižaru, koja se skrila u samom centru grada i pružala radoznalima mogućnost da urone u njene suterenske odaje tajni. Često sam boravila tamo, izgubljena u vremenu i prostoru, mešajući otiske sa vekovima, autorima, likovima. Miris knjiga je jedini miris koji niko nije pretočio u neku esenciju i zatvorio u bočicu vremena za poneti, ali je knjiga ono što svako može uz sebe poneti kuda god pošao.

Najlepše miriše jedna stara knjiga mog detinjstva koju sam ponela sa sobom u daleki svet. Džek London, Glas divljine. Knjiga koja je starija sama od sebe, divnih, požutelih koricama i stranicama i magijom mog tek otkrivenog oruđa – olovke kada sam imala svega 3 godine.

  • MASLAČAK

Jednom davno, bosonoga i plava, povučena i duše pune svetova koji su me čekali iza ugla, dobila sam nadimak Zatvoreni Maslačak. Od tada ga nosim kao refleksiju, korak, amulet i kao svoj zaštitni znak. Slučajnosti ne postoje, želje su da se razlete i ostvare, a lek za dušu je uvek tamo gde ga ne očekujemo. Nekome lek, nekome otrov, to sam ja.

Maslačak. Svoja, divlja, ničem gde poželim, letim kada bi me najviše zadržali.

  • PECANJE

Poznajete li mnogo žena koje vole pecati? Ne mislim frajere i dobre mužev(n)e ulove, mislim na ribolov, sport, terpane, babuške i zlatne bezimene ribice, snove? Ne poznajem ih mnogo ni ja.

Moje detinjstvo je obeleženo štapovima za pecanje, rekom, kanalom u Somboru, mojim tatom i našim avanturama. Od kako znam za sebe najbolje se osećam kraj vode, ruku umočenih u portal divnih kapi, opuštajući misli svesno i nesvesno da plove i prave prostor za nove. Da je pecanje jedna od ključnih stvari mog života koja prati i pisanje, možete otkriti u mojoj knjizi “Jednom kada opet budemo pecali”. Kažu da za pecanje kao i za najbolje stvari u životu, treba imati strpljenja, volje i jak karakter. Strpljivost učim i dalje, a za ostalo ne trebate sumnjati.

  • VERUJEM U MAGIJU

Možda sam najtvrdoglavija žena na svetu, oštrog pera i ne odustajem od onoga u čega verujem, ali mi se zato želje i ostvaruju. Vidim magiju u vetru, čujem stihove u šuštanju lišća, verujem intuitivnom susretu duša, grlim drveće, meditiram uz patchouli, nosim perca maslačka oko vrata i držim srce nesebično na dlanu. Često su od njega otkinuli deo, ali verujem da im je bio potreban i da će tek otkriti ako već nisu. Sve je lekcija ili blagoslov i ništa nije nemoguće jer u sebi uvek nosi moguće. Umem da budem blaga, nežna i tiha, uspavana snovima ali i divlja ogrnuta njima, bosonoga i svoja. Uvek svoja. Praštam, volim, verujem. Rušim predrasude, plačem i smejem se u isto vreme. Učim i rastem, kada naučim odlazim. Putevi života nisu ustajale bare, već mogućnosti. Verujete li u magiju, verovaćete u glas koji vas vodi dalje. U protivnom, ne gine vam bara… Nomad sam, putnik života. Moje je da prenesem dalje.

I možda ova poslednja Stavka ne zaslužuje broj, već beskonačno stanje duha – zahvalna sam. Na svemu, na životu, na nominacijama i ovim divnim ženama koje su ušle u moj život.

Hvala!

 

 

 

 

 

 

Comments

  1. Svaki puta me ostaviš bez riječi! Divim se iznova kako se s lakoćom igraš riječima i ostavljaš trag kakav rijetko tko uspije. Radost je poznavati te i uživati u svemu što nam nesebično daješ <3
    Hvala za lijepe riječi, malo je reći da cvjetam :*

Leave a comment