SVESNI I BUDI, ČISTI I JASNI

Mnogo je spiritualnih tehnika koje danas svi mahom primenjujemo, znajući i ne znajući šta nam one nose. Nekako i sama sam probala razne i otkrila da one prosto ne mogu da rade ako prvo nisam poradila na svom mentalnom čišćenju.

Detoksikacija uma je ono što nam je svima preko potrebno. Kao što ćete s proleća iz kuće izbaciti sve moguće nakupljeno preko zime, a s’ jeseni probrati tu silnu hrpu obuće i odeće i pokloniti što niste nosili predugo, a eto ‘vuče vam se’ tu i tamo, tako biste trebali i svoj um provetriti, (makar provetriti) a najpoželjnije bi bilo i očistiti.

Obično nam to najteže padne od svih samonametnutih zadataka i onda pribegavamo seminarima, kursevima, čajevima i vračkama, vizualizacijama i sl. Sve je to sjajno i korisno, ali ako nismo spremni i napravili prostor u našem umu neće doneti mnogo koristi i obično ima za svrhu da nas provede kroz čitav niz kurseva ‘ne bismo li došli do cilja i pročišćenja’.

Nekako stičem utisak da je ljudima mnogo jednostavnije dati novac da ih neko nauči kako da pokrenu energiju, promene frekvenciju, izmene vibraciju, nauče par dobrih afirmacija i kada odu kući šta se desi? Obično shvate da su i dalje na istom mestu i sa istim problemom, samo sa novim saznanjima koja ne znaju odakle i sa koje strane da primene a da ona počnu ‘da rade’.

Sve tehnike su dobre i sve tehnike koje želite trebate probati. To je vaš lični izbor i vaše pravo. 

Veoma je teško dostići stepen mira i produktivnosti u nekom za nas uznemirujućem periodu. Fokus nam je obično na problemima, ne umemo da se opustimo i kada se silimo da se opustimo i zatrpavamo se priručnicima koji će nam promeniti misli. Imam par prijateljica koje se godinama ponašaju po istom obrascu, a svaki dan uporno lepe afirmacije na zidove, ogledala, ponavaljaju sebi koliko se vole i koliko vrede, posećuju razne seminare, ali kada se vrate nazad u svoj život, svoja četiri zida, vraćaju se starom.

Promena obrazaca misli i ponašanja je na nama. Ne može nam ni jedan priručnik izdeklamovati definiciju promene koja će kao magični napitak raditi svoje i od nas učiniti da se rešimo strahova, problema, stresa, loših i negativnih stavova – nove osobe. Prvi korak je naš. U nama. U našoj svesti. Ključ koraka: biti svesno, budno biće koje prihvata problem.

Toksične veze, poslovi, naše misli umeju da budu kao najtvrđi kamen koji se ne može probiti. Samo kada mi tako odlučimo. Nekad je u nama inat gori od bilo čega. Ponekad je to strah od promene, ponekad jednostavno nesvesnost da imamo problem.

Letos sam prisustovala sceni, u jednoj porodici gde sin ima finansijskih problema i ne ume da se nosi sa njima, pribegava svim mogućim ‘rešenjima’ a izbegava da se suoči sa njima i krene da ih rešava jedan po jedan. Ključ je u tome kako se njegova porodica postavila u odnosu na njega i njegove probleme. Bacila mu je Bibliju na sto, priručnik o finansijama nekog od motivatora koji su trenutno popularni, uz reči: “Neću ja da rešavam tvoje probleme! Evo ti pa ih reši!” 

Iskreno, prvo sam bila šokirana, posle sam otkrila da je to njihov model porodičnog ponašanja/komunikacije i da nikad nije ni postojala ljubav i poštovanje kroz komunikaciju koja je zaista ključna u mnogim sferama naših života, pa i u rešavanju problema, makar i mi sami morali naći način da ih rešimo. Šta se dešava u takvoj osobi kada joj umesto podrše i razumevanja bacimo Bibliju na sto i kažemo to je to, tvoj problem će rešiti par stotina strana? Zar vam to ne deluje poprilično surovo i nerealno? Meni da.

U redu je čitati. U redu je raditi na sebi i svojoj duhovnosti. U redu je imati svest o dobrom, lošem, o porazima i padovima, nositi u sebi veru jer bez nje ništa ne bi ni uspevalo. Nije u redu verovati da će to rešiti naše probleme. Nikako!

Moja lekcija koja nema veze sa ovim tekstom, (ili možda i ima), bila je da sam naučila koliko je lepo imati porodicu koja ti je podrška i kojoj možeš doći i reći sve što ti je na duši, ma koliko bilo loše ili dobro. Kao i koliko je lakše kada si od malena učen vrednostima poverenja koje se gradi komunikacijom. Bez komunikacije ne možemo ni izgraditi dobre odnose, niti očekivati da nam oni samo padnu sa neba kasnije u bilo kojim relacijama našeg života, preko posla i partnerskih odnosa.

Lekcija koju je ta porodica propustila je lekcija koju sam spoznala posmatrajući ih.

Komunikacija je vid podrške. Komunikacija je ljubav. Ljubav nam je svima potrebna. 

Ponekad u vrtlogu onoga što nas je snašlo ne možemo jasno da vidimo. To su te toksične relacije koje smo pustili da zažive u nama i našim mislima. Samo odbijanje i grub stav, bacanje Biblije na sto ili bilo kog drugog ‘životnog priručnika’ govori nam ‘reši sam svoj problem, nisi dovoljno dostojan i vredan’. Ponekad kada smo izloženi dugogodišnjem odnosu koji ima isti obrazac (ne)komunikacije i ponašanja, mi stičemo uverenje da nemamo nikoga, da nismo voljeni, da nismo dovoljno dobri, da ne možemo obratiti se za pomoć i da ako se i obratimo bićemo ‘odbačeni’. U stvari, mi jesmo voljeni, ali način na koji nam je iskazana ta ljubav nije način koji mi želimo, razumemo i koji nam je potreban u tom momentu ili uopšte.

Problemi koje imamo, u ovom slučaju sin sa finansijskim problemima, jesu odraz našeg unutrašnjeg stanja i našeg poimanja ljubavi i svih relacija. Imaću sve, kupiću sve, obući ću se lepo, novac će mi zameniti ljubav.

Imati nije i biti. 

I agonija se nastavlja. Postoje zato silni lajf treneri koji će takvog sina dočekati raširenih ruku. Neki će ga naučiti kako da svoj novac okrene i da postane bogatiji, kako da prizove ‘više novca’ u svoj univerzumski procep ili da je ključ problema u tome što nije dobro postavio manifestaciju šta želi i kako, do kada i koliko. Drugi će ga ubediti da uplati par meseci individualnog rada i da nauči sve o zakonima privlačnosti, jer to će mu rešiti misteriju neizlaženja iz začaranog kruga, a treći…ko zna šta?!

Šta bi se desilo da je ta porodica sela za isti sto i saslušala ono što sin ima da kaže? Šta bi se promenilo u njemu da je nekome imao priliku izneti svoje strahove, stavove, uverenja iz kojih je došlo do ključnog problema? Šta bi se promenilo da je neko video ugao koji on ne vidi ali je spreman da mu neko iznese i taj stav?

Šta ako je ključ svih nas samo ljubav, a brava otisak iste? 

Prihvatanje problema, koje god vrste on bio je prvi korak ka buđenju. U tome nam mnogo može pomoći saznanje da smo podržani, voljeni, prihvaćeni i da šta god da se dešava/desi mi vredimo i sve će proći.

Pre nego što uplatimo neki od kurseva i bacimo se na buđenje mantrama i energijom, možda bismo trebali sesti sami sa sobom i preispitati se, onako kao najintimniji članovi porodice, kao ljubavni par bez tajni, sve istresti i priznati sami sebi. Možda kada bismo na papir napisali sve što je u nama, u čega verujemo, što nas navodi da stalno iznova radimo stvari koje se pokažu kao loše po nas i naš život, možda bismo otkrili nov ugao za koji nismo imali prostora da ga sagledamo.

Priznati sebi gde smo slabi, pali i zašto, korak je nazad ka samom sebi. 

Proces čišćenja svog uma nije za odlaganje, on je prioritet u odnosu na sva ostala čišćenja. Vaš um je vaš hram i održavajte ga svetlim, provetrenim, čistim, ispunjenim ljubavlju.

Pronađite svaki dan osamljeno mesto za svoje sagledavanje i razgovore unutar sebe.

Ispisujte svoje jutarnje stranice u kojima ćete dozvoliti sebi da kažete sve što vam dolazi u misli, što ste sakrili i od samih sebe. Ne ustručavajte se. To su vaše stranice.

Naučite da priznate svoje greške i da ih ne ponavljate misleći da će se tako rešiti. Podići kredit da vratimo dugove isto je kao skočiti iz aviona bez padobrana. Padobran je prihvatiti svoje greške i naučiti nove korake, nove obrasce. Krenuti rešavati svoje dugove, pronaći dodatni posao, odreći se auta, hrane u restoranu, novih stvari itd.

Imati plan nije loše. Napravite svoj plan kojim ćete stare misli menjati novim mislima. Sve je to samo naučen obrazac. Napišite koje su to misli koje su stalno prisutne, učestale i po kojima ste stvorili obrasce ponašanja. Zatim napišite nove koje biste voleli da vam zamene postojeće. Trenirajte. Sve je trening.

Ono na čega stavite fokus počeće da raste. Ako je fokus na dugovima, dugovi će rasti. Ako je fokus na lošim mislima, biće ih sve više. Ako je… shvatili ste. Hranite lepe misli, hranite nove misli, hranite promene u sebi, oko sebe, u svojim postupcima. Odricanje nije loše, a ponekad je i neophodno. Fokusirajte se na ono što želite, a ne na ono što ne želite.

Ne opterećujte svoj sistem preteranim razmišljanjem. Vežba će vam pomoći da odmorite od misli. Meditirajte, trčite, nađite neki treći način koji je dobar za vas i koji vam prija i primenjujte ga. Steknite naviku. Dobru naviku koja će vas naučiti da ‘vetrite svoje misli, svoj um’.

Budite zahvalni. Na svemu i uvek. Zahvalni što ste naučili da je teško živeti bez podrške, ali da je lepo živeti sa njom. Zahvalni što znate kako je biti u problemu, ali i što znate kako je biti bez problema. Zahvalni što niste produbili svoj problem, što ste popili kafu, pojeli topli obrok, što ste prošetali. Budite zahvalni što ste spoznali šta treba očistiti i čega se treba odreći.

Čuvajte i negujte odnose sa svojim najbližima, prijateljima, kolegama. Ako ste svesni da je toksičan odnos teret koji vam smeta da nastavite dalje, upitajte se šta je to što vam taj odnos može zaista ponuditi ako bi se potrudili poraditi na njemu. Ako je bilo šta pozitivno i vredno promene, potrudite se, radite na njemu. Ako nije, pustite taj odnos da ode, da bude jedan od provetrenih stvari vašeg uma. Nekad se ne možemo ‘rešiti’ porodice i oni su naši, ali možemo pokušati promeniti naš stav prema njima i videti da li će naša promena u njima izazvati pomak, promenu koju želimo mi sami gledati.

Da bi bio voljen, ljubav moraš dati. I u svemu ostalom je isto tako. Ono što želite, a uporno ne dobijate, podrška, novac, ljubav, sreća, zadovoljstvo i mnogo toga drugog, da bi dobili, prvo morate pružiti sami, svesni i budni, čisti i jasni. 

Leave a comment