ŠTA JE ŽENA

Sta je zena jednom muskarcu? Odavno postoji svest da nije mnogo i da nikad nece biti mnogo. Ako je uz to slobodna, svoja, ima stav, ume da odluci sama i zivi samostalno i da ponese mnoge usput, ona automatski nije jednostavno samo zena… Sta sve jedna zena iznese za zivota, istrpi, koliko se daje drugima da bi im ugodila, koliko noci ne prospava a da niko ne zna, slusajuci kako usnuli ukucani sanjaju, drzi oci sirom otvorene koliko i srce. Ne kaze nikad sta joj treba, ne trazi nikad nista od nikoga vec se sama pobrine za sebe, a uvek je nekoj drugoj tamo manja ili obicnija jer muskarcu je svaka zanimljiva i dostupna i svakoj se na isti nacin prilagodjava i umiljava, na svaku ce odreagovati skoro pa isto a kuci se vratiti kao da nista nije bilo.
Zena nije takva.
Zena dise i misli i zivi onim jednim iskonskim i iskrenim i time se vodi uvek! Zena koja voli ide jednom muskarcu i daje se samo njemu do kraja u svemu i kad joj je najteze nije joj tesko da ustane za njega u svemu, ali isto tako kada ne voli vise i kada je slomljena od zivota, neko vreme ce cutati, trpeti, ostati, a onda jednostavno kad shvati da smisla nema i da je sebe potrosila do iznemoglosti, samo otici posteno i reci istinu.
Muskarci se ne bore za takav odnos, oni su u stanju da zive sa pet zena u isto vreme koje podmiruju sve njihove potrebe i da svakoj idu kao da je jedina.
To mi je uvek islo na zivce, a onda sam shvatila nema tu pomoci. Sta je jedna zena muskarcu?
Sto vise sebe dajes nekad manje dobijas. Dok ne dajes zanimljivo je i pozeljno, nesto kao nedosezni stepenik na nebu na koji bi se popeo makar da proviris sta se krije iza… Eto zasto nikad nisam verovala a uvek sam najvise imala prijatelja medju muskarcima. Valjda ih zato i vidim ovako sada, sto sam toliko naucila iz tudjih prica i situacija…
Da li je bolje biti svoj ili se celog zivota odricati da bi drugi bili svoji?!
Ne dopada mi se to. Iz dana u dan sve manje tolerancije imam za takav zivot i takve stavove. Bolje ici dalje sam nego celog zivota trpeti, cutati, ugadjati svima zarad malo sklada i mira… Zar nije poenta u onoj ravnopravnosti polova gde se zna da zenina glava nezno spustena na muskarcevo rame cini nezniji pol i sklad u njegovom bicu?! Zar nije smisao da je zena ta koja je jedna i jedina kojoj se ide i okrece da bi i ona u muskarca gledala otvorenog srca? Zar nije smisao da je davati se uzajamnost i najvazniji deo zivota? Da se u tom skladu nadje baza, osnov, oslonac, podrska, ljubav, izvor energije i radosti, polazna i povratna tacka za zauvek?!
Zar ne bi trebalo da je dom oaza ljubavi i skloniste od svega i za jedno i za drugo, a zena u zagrljaju sacuvana, uspavana i probudjena neznoscu i svojim likom u muskarcevim ocima, a da je svaki njen korak jednako vredan kao i njegov i njen uspeh rame uz rame sa njegovim uz maksimalnu podrsku?! Zena ce svog muskarca podrzati i u najludjem stadijumu poduhvata i naci se uz njega da ga bodri i bude ponosna na njega. Kad zena sama stoji ponosno za sebe u svemu, sta je tu onda veliko i ravnopravno?! Ko?! Ako sama otvori bocu vina za svoj uspeh ona je sta onda? Manje vredna? Ne bih rekla!
Mozda samo budala sto je dozvolila da sebe stavlja uvek u senku drugih.
Ima raznih zena. Ali je smisao svake da nadje onu stranu sa kojom ce biti cela, svoja, slobodna a sigurna, voljena do beskraja bezuslovno da bi isto tako i sama volela. Tek tada nece biti vazno da li je skuvan rucak, opeglan ves, da li je oribano kupatilo i sta ti ja znam sta jos… Jer kad je samo to vazno, zivot su zidovi prazni, bez duse i slika, a sobe hladne noci u pustinji gde svako za sebe sam ozivi snove koje sanja krisom u tisini…
Mozda nisam savrsena i ne tezim tome, ali znam koliko vredim i cemu tezim. Sto bih zelela svim zenama na ovom svetu. Ne treba meni prazan zid da po njemu nizes suze kao bisere, niti zlatni okov da se kaze da sam necija a da me ne smatra svojom i da tih ‘svojih’ ima na svakom cosku. Meni treba toplina veceri i uspavano jutro, mir u dusi i srcu, neznost u danu i koraku, svakom cinu zivota, ne treba meni neko da samo spava pored mene i seti me se s vremena na vreme, meni treba neko da spava uz mene, sa mnom, u meni, a da misli samo na mene i sebe. Nisam ja od tudjeg neba otpala da mi cilj bude nevredan a dar umanjen, niti sam neko ko ne ume da voli. Umem sve. Pitanje je sta zelim. Kad volim bezuslovno, dajem se tako.
Cudna je to strana sveta gde zeni nema mesta i gde je njen smisao i svrha da po patrijarhalnom duhu sluzi samo muskarcu i bude nesto sto nije. Zena nije sluga, nije rob, nije nesposobna i nije bez osecaja i intuicije. Zena ima vise nego mnogi u sebi, ali ume vesto da iza osmeha sakrije i kad je najvise boli. Zena je sam vrh zivota, a kad po njoj gazite i kraj nje se budite kao da ne postoji, jednog jutra zateci ce vas hladni i prazni zidovi, tisina srca, neko ce se drugi naci da je postuje i voli, da je uzme za ruku i bude ponosan na nju, ili ce samo ostati neki nemi podsetnik necega proslog sto niste znali ceniti dok ste imali. Nje biti nece. Bolje je soba sa pogledom na tudjinu i samoca, nego kavez gde se zelje lome o zidove, reci presušuju, a snovi ne dolaze više…
Zapamtite jednu stvar, zena je dovoljno velika da voli, rodi, brine, radi, napise knjige, pesme, osvoji svemir, pomeri svet ako treba, bude nezna i svoja, snazna i ostra, vodi ratove a izgubi tek poneku bitku i ustane okrvavljena i jaca…ali je isto tako dovoljno velika da ode i zivi svoj zivot sama svesna da za zivot treba imati hrabrosti i deliti ga sa slicnima sebi a ne prilagodjavati se i odricati sebe da bi na kraju opet ostao sam!
Granice imam i sama. Vidim i kad ne pokazem da je tako. Osetim uvek pet koraka pre nego se desi, a koliko divno umem da volim umem i da gazim boreci se za sebe. I nisam manje zena ako nisam kao druge zene!
Zena sam. Zapamtite to. Hvala!

Leave a comment