Razmiljanje jutra

„Stvarnost je stvarnija ako joj doda nestvarnog.“ M.Antic

 

Zatekla sam jutros samu sebe kako uz olju jake kafe i cigaru sedim sa svojim mislima. Odavno se nisam tako trgla uhvatila nespremnu da priznam sve to se ima priznati.

Najtee je kada sam sebi mora neto da saopti. To je ono najgore.
I onda mnogi oko mene pomisle, ta je ona htela da kae ovom pricom, koga je osudila, kome je neto poklonila, koga je zavolela, koga je prebolela, kome je okrenula ledja… Ne mora svaka prica da bude vaa, da je razumete, ne mora svaka prica da ima svoje znacenje namenjeno ba nekome od vas.
Jutros, tako zatecena, shvatila sam da sva znacenja idu samo na moj racun. Nema tu filozofije. Ja sam ta koja gubi, koja dobija, koja odbija, koja voli i ne voli. Niko drugi u moj racun ne staje…nikom drugom kritike i osude se ne kace, samo meni samoj, od mene.
I dok je vece proteklo u lepom enskom druenju, uz dve vrlo bitne i drage mi osobe, uz dobru klopu i pice, puno smeha i pomalo suza, kako te vec ide…jutro me docekalo sa svim osudama i sa svim pitanjima i sa svim to sam gurala daleko od sebe… Sestra mi spava dubokim snom, a ja u tiini svojih misli, prebiram po odlukama i po onom to sam ostavila iza sebe, po onom to sam prigrlila, po onom to sam mislila da imam, po onom to me tek ceka, po onom to sam uradila ili nisam uradila.
Jutro budjenja svesti.
Mudrost jutra.
Ili glupost jutra.
Cemu?

Svi mi svoje odluke jako dobro znamo, svako svoje. Neko ih hrabro iznese, neko ih krije kao zmija noge, nego se pravi da ih je doneo pa mudruje, a neko bei od odluka kao da ih ne mora doneti.
Jutros bih volela da sam pobegla.
Na alost, nisam od tih to bee.
Mene uvek sve moje i tudje stigne kad tad. Ja sam od onih to na tei nacin nauce, izgleda.
Barem sledim svoje srce, uvek.
Nikad ne skrecem pogled pred drugima, a pred sobom tek necu.
Nikad ne beim od poraza i strahova, a jutros tek necu to da radim.
Kada sve saberem i oduzmem, a dosta se i samo oduzelo, kao da je od prvog dana znalo da mi ne pripada, na kraju mi ostane srce sa puno arenih snova, leptirova, zmajeva, elja, oiljaka, ludih ideja, treperenja koje ne prestaje, kao i jedna kutijica due da sve to odloim u nju, da spakujem. Ostaje mi da dignem glavu i koraknem.
Snovi i iluzije ivota i slue da nas nauce na tei nacin, da se nae nade poloene u ono to nam deluje sveto i neprocenjivo, ne mogu ostvariti…da ne mogu da remete ravnoteu ivota…
Ravnotea je uspostavljena izgleda kod svih drugih, kod mene je poljuljana.
Izgleda da je svako dobio ono to mu pripada.
Nadam se da jeste i da zbog mene niko nije ostao bez necega to je bitno, veliko i vano, to greje duu… niko moda sem jednog para ociju…
Moda i mene negde ceka komadic sna…Dosta sam ja vijala svoje snove…neka sada mene snovi vijaju, ako mi pripadaju.
Eto…moda to znaci biti svoj… Moda je to jedina mudrost ovog jutra…
Dodacu malo nestvarnog i zaciniti svoj dan, da bude lep koliko toliko.
Ima jedna lepa prica koja izviruje iz mudrosti jutra…
Prica o tome kako je lako pokloniti ljubav i kako je lako nekoga voleti…kako je lako ponuditi i ugrejati duu, prica o tome kako je ravnotea od siline ljubavi poljuljana i ja sakrivajuci se iza zidina srca, elim da vam je vratim, zauvek…
Neka te uvek cuva saznanje da negde, neko misli na tebe, da te voli, da brine za tebe…
Ako me sutra ne bude tu da se smejem gledajuci te u oci, da ti dodirnem obraz,da ti kaem da te volim, da te zagrlim…to je samo privid… na neki nacin, uvek cu biti tu, u tvom srcu.
Dovoljno je da zamuri, videce me, osetiti.
Treba verovati, nekad nita drugo i nemamo, nita nam ne preostane, samo da sanjamo i verujemo…
Jedino su snovi stvarnost koja moe da se ivi.
Leonard Cohen * fav music

Facebook Twitter Email Pinterest Linkedin Tumblr