RADOST ŽIVLJENJA

Ponekad zaboravljamo najvažnije. Radovati se svemu! Baš svemu!

Ponekad sitnice koje nas okružuju ne primećujemo, ljude zanemarujemo, shvatamo situacije i susrete previše podrazumevano i puštamo da nam život prođe a da se nismo zamislili koliko smo zaista sebe dali u nekim momentima.

Ako bismo svodili bilans danas, mnogi bi ostali nemi i praznog konta. Ne onog finansijskog, već životnog. Koliko ste se puta našli u situaciji da vam neko nedostaje, a niste ništa preduzeli, niti pozvali tu osobu, niti se potrudili da joj stavite do znanja da mislite na nju? Koliko puta ste zanemarili iskonski poriv deteta u vama, da se zaigrani prepustite trenutku i smejete, radujete, podvriskujete i prizivate čudesa? Koliko ste se puta odrekli sebe i tih moćnih začina života?

ZAČINI ŽIVOTA 

Ukoliko ste se zamislili nad uvodnim delom mojih redova, zamislite se još malo. Na jedan papir napišite koliko ste radosti sebi u ovoj godini priuštili, ali one prave radosti koju ne može kupiti ni jedna valuta. Zapišite koliko ste sreće sebi udelili, koliko ste se smejali, koliko neobičnih, ludih, zabavnih stvari uradili. Zapišite sve što vam padne na pamet i ne zaboravite, kada završite, okrenite taj papir na drugu stranu i napišite šta je to što biste voleli, o čemu ste sanjali, čemu ste se nadali, a niste ostvarili, uradili, podelili, rekli, usudili se, verovali…

Sigurna sam da će lista biti poduža i da će vam oduzeti malo vašeg vremena, ali ima i svoju namenu. Nosi vam poruku. Onu životnu, vrlo bitnu!

Pročitajte sve što ste napisali a zatim papir ostavite u svoj dnevnik, beležnicu, novčanik, negde gde će vam biti pri ruci. I krenite za svojim osećajem. Svi ti propušteni delovi koje ste zapisali, poželeli, u vama su, začini su života koji su vam dostupni, koje trebate živeti, probati, okusiti kao mirisni, slasni medenjak. I nemojte se plašiti da to nije u redu, da će vam se neko smejati, niti slučajno sebi reći kako nemate vremena jer vas čeka peglanje, pranje veša, utakmica, još jedno pivo u usamljenosti dnevne sobe. Šta god pronađete kao izgovor, samo je izgovor.

Šta vas sprečava da budete radosni, zaigrani i da napokon usudite se svoje korake svetu pokazati onako kako ih vidite u sebi i zamišljate sebe kada vas niko ne gleda?

Sve što želimo krije se iza granice straha, a granica je samo jedan korak koji je potrebno napraviti.

VREME

Zapitajte sebe, ako i dalje sumnjate, blam vas je, ne verujete i mislite da ste ‘odrasli’ za neke stvari, a da je život ‘borba’ – da li biste se držali tih uverenja da vam neko saopšti kako vam je ostalo još sat vremena života. Šta bi moglo stati u tih sat vremena života? Koliko biste onda mislili o strahovima, predrasudama, hranili se egom i verovali da će sutra ili neki drugi dan biti vremena da pozovete svoje roditelje, prijatelje, da ostavite loše brakove, veze, da rodite dete, da promenite posao, obučete tu suknju, da otputujete na Tajland ili popijete sami kafu u najlepšem kafiću u gradu i uživate u svom društvu?

Mnogo je ljudi koji će odmahnuti rukom i reći ‘Ma koga briga…’, ali mnogo je i onih koji će se zaista zapitati i nešto početi menjati.

NIJE SRAMOTA ŽIVETI

Nije sramota provesti vreme zabavljajući se i smejući se sam ili sa prijateljima.

Nije sramota pojesti kolač sa malinama i piti kafu u svom društvu i čitati knjigu ili se zabavljati posmatrajući ljude oko sebe.

Nije sramota promeniti ono što ne valja u našem životu i našim izborima. Jer ta reč ‘naše’ je ključna, ponovite je tako da je čujete, glasno da vas čuje i okolina. Shvatićete.

Nije sramota reći volim te, izvini, hvala, molim te, ne mogu i ne želim.

Nije sramota biti slobodan i svoj.

Nije sramota radovati se životu i slaviti ga, uz one koje volite, poznajete, kao i uz one koje srećete na svom putu. Sreća se deli, ne zaboravite to. Ljudi uvek osećaju dobru energiju, osmehe, radost u vama.

Nije sramota biti srećan.

Jer dragi moji, život nije borba već igra, život nije ozbiljan već neozbiljan igrač, a vreme ne prolazi nego mi. I ako tih sat vremena počinje sada, zar ne biste želeli da to bude najlepših sat vremena vašeg života?

Sigurna sam da je mnogo toga što se može još napisati, ali ostaviću vama da sada ponovo zavirite u taj svoj papir sa početka teksta i dopišete ili krenete da štriklirate ostvareno, jer vredno je, zaista.

Epilog

Juče sam imala sjajan dan sa prijateljicom, pesnikinjom Ružom Mijović Šorić, čiji intervju ću vam pustiti 07. januara 2017 godine i verujem da ćete uživati koliko smo nas dve uživale u našim zaigranim satima jučerašnjeg dana. Uzjahale smo jednoroge želja i poletele u daljine svesne sadašnjeg trenutka. Jer ono iza je prošlo, ono ispred još nije došlo…tu smo samo sada.

 

Leave a comment