PRAZNIČNO ŠAMARANJE

Svet ćeš promeniti kada shvatiš da jedino sebe možeš menjati. Menjajući svoje navike, karakter, svoje stavove, uočićeš da se menja mnogo toga oko tebe. 

Sasvim običan dan.

Ženski razgovori ne jenjavaju, ova praznična euforija sve ih više animira da skliznu niz drum i izađu na videlo. Potreba je ponekad jača nego bilo šta u nama. Razgovori se vrte oko dece, muževa, poslova, planova, a kako se svetla božićnih ukrasa sve više pojačavaju, tako se iskra tajanstvene boli u oku određenih žena sve više pali. Mnoge ćute, mnoge vrište, samo retki čuju. Neke ipak i progovaraju.

Evo šta sam otkrila pre neki dan.

U razgovorima sa grupom žena dolazim do saznanja da se u Nemačkoj žene više bore za sebe, jasnije izražavaju, a da je zakon na njihovoj strani kada do nekih ozbiljnijih problema zaista dođe. Automatski u svojoj glavi povlačim paralelu sa ženama iz svoje zemlje i ženama sa teritotije ex Yu. Moje sagovornice dolaze sa svih strana sveta, ali većina ih je iz Nemačke.

Koliko žena danas trpi porodično nasilje? 

Koliko je vas žena koje ovo čitate, a ne smete izreći poražavajuću istinu koje sam i sama postala svesna slušajući moje sagovornice? Koliko vas se saživelo sa batinama, šamaranjem, brutalnim prebijanjem, verbalnim napadima, psihičkim maltretiranjima i uverenjima da niste normalne, da neko umesto vas bolje ume/zna/vidi/ reći će vam kako? Koliko?

Koliko vas sme da istupi i pogleda zveri u oči i kaže “DOSTA JE!?”

Brutalno je pitati tako nešto, mislite u sebi. Nije! Brutalno je ćutati jer tako vršite još veći zločin same nad sobom. Brutalno je dozvoliti da neko podigne ton glasa dok vam se obraća, a kamoli ruku. Brutalno je sakrivati modrice ispod sto slojeva pudera i treptati sažaljivo kada izbegavamo poglede koleginica  ili saputnika u tramvaju. Brutalno je ostati pod istim krovom sa nekim ko vam ispira psihu i igra se vlasničkih odnosa. Mogu ja da nabrajam i dalje o tome šta je meni brutalno, ali neću.

Imam jednu sjajnu prijateljicu u ovom novom životu. Ona je od onih životnih, iskrenih, svojih, posebnih žena koje su proživele mnogo, videle još više, a znaju toliko da bi se po njima mogle pisati svakodnevne kolumne. Od nje uvek dobijem sjajan materijal za novu kolumnu.

Kako da ostavim frajera koji totalno nije za mene?”

  • Jednostavno ga ostavi. Ne treba ti njegova pismena dozvola da mu kažeš da ne želiš više da budeš u vezi koja te ne ispunjava, ne zadovoljava, koja ti vezuje krila i sputava te da budeš to što jesi.

On je dobar. Bez obzira na sve, on je baš dobar. Ne tuče me. Samo ne veruje u mene, previše je jednostavan. Njemu treba žena da mu kuva, pere, živi običan život uz njega, ćuti dok on gleda fudbal, pravi se da je zadovoljna povremenom šetnjom do grada i smeška se spremna za povremeni sex.”

  • Ne budi luda! Ostavi ga, mahni mu i reci ‘adio’. Odoh ja u bolji život! Koji će ti on? Šta ti nudi? Vređa te jer ne veruje u tebe. Misli da je pametniji od tebe, a ne vidi koliko te ograničava svojom jednostavnošću koju ne ume da proširi jer se boji širine vidika koju ti imaš. Treba li ti neko takav? Šta ćeš? Da mu rađaš decu, pečeš krofne ceo život i svoje snove ostaviš po strani jer je on eto samo dobar?

Naravno da neću! Ne pada mi na pamet da imam decu sa njim. Konzervativne ljude nikad nisam volela. Ljude koji ne poštuju nikoga sem sebe i ne znaju za ništa osim za svoje. U pravu si ti. Mada, povrediću ga… Šta ako se naljuti?” 

  • Šta ti može? Kaži mi šta ti može? Da te ošamari? Ponudi mu i drugi obraz. Neće ti ništa biti. Još ga zajebavaj i reci: “Šaci, udari me malo jače, to me baš pali!”, a onda zovi osiguranje i policiju, uzmi mu par hiljada eura i idi svojim putem. 

Deo dijaloga koji vam prenosim u prazničnom duhu. Šamaranje u mojoj zemlji, batine i ostalo se krilo pod tepih, krije se i dalje. I u mnogim drugim zemljama takođe, od straha i uverenja koja nam psihopate ulivaju u našu psihu, suštinu, ali ovde, u Nemačkoj, otkrivam jednu stranu koja iz šaljive priče dolazi do potvrde svega onoga u čega i sama verujem godinama, ma od kad znam za sebe, jer su me tome učili.

Ne dozvoli nikome da te gazi! Nikada! Ni rečima, ni nogama! 

Šta je potrebno da istupite, budete svesne svoje vrednosti, hrabre makar taj jedan korak i pogledate zver u lice, kažete mu da je kraj, dosta? Šta je potrebno da počnete da vidite sebe na pravi način, da se volite? Šta je potrebno da se desi, da zaista shvatite da niste dužne da trpite nikoga i ništa?

Dolazim do poražavajuće praznične spoznaje da zaista mnogo žena trpi u raznim varijacijama. Ne moraju uvek biti batine i fizičko nasilje. Ponekad je verbalno/psihičko nasilje mnogo teže i gore nego prvo, jer ženi ubije volju za životom, veru u sebe, veru u sposobnost da zaista može sama, da joj ne treba niko da bi je izdržavao, plaćao joj kiriju za stan, odeću, auto, vaspitavao njenu decu na način koji ona ne podržava. Ponekad žene nisu svesne koliko mnogo su potisnule svoju suštinu, dok se ne nađu u situaciji da se odvežu od takvog partnera i života i po prvi put zaista udahnu svoju ličnu slobodu, makar samo popile kafu i čitale knjigu na nekom lepom trgu, otišle u pozorište same, obukle lepu haljinu, odlučile da ulože u sebe i napreduju, promene karijeru. Ponekad je zaista potrebno toliko malo, da bi imali toliko mnogo.

Drage žene,

obratiću se prvo vama na kraju ove kolumne. Neka (pred)praznično šamaranje budu samo moje reči koje će vas probuditi, navesti da se zapitate, da se nasmejete i kažete ‘Evo ti i drugi obraz idiote, a onda idem da te prijavim i da te ostavim za sva vremena!”, koje će vas pogurati kao vetar u leđa da makar jele jednom na dan živite dostojne sebe, mirne, srećne, uporne i nasmejane, divne kakve jeste, jer divne ste, samim tim što ste žene! I verujte mi, nema tog deteta, tog muškarca, tog egzistencijalnog pitanja, tog poniženja, tog naroda koji će nešto sutra da kaže, tog – čega god, koji ženu može da zaustavi kada odluči da je nečemu dosta! Živite lepe živote, nasmejane, zadovoljne, mažene i pažene, vredne svakog njegovog trenutka!

Dragi muškarci,

obratiću se (pred)prazničnim šamaranjem i vama na kraju ove kolumne. Hvala vam ako ste široke duše i vredni svakog pomena i suživota, ali ako niste, ako ste naučili da ženu ne vidite, ne čujete, ne doživljavate, ako su vaše majke tretirane jednako, išle rascepanih usana kroz kuću i pred vama skrivale poglede, nemojte misliti da vam se kraj ne nazire. Svakom jednom sveća dogori, a i pred vama se sutra može probuditi žena koju niste razumeli i cenili, koju ne poznajete i koja će kada vam okrene taj drugi obraz i pogleda vas prkosno, odlučna pravo u oči svime što ste joj učinili, rekli, naneli, ostavili, pomislili, svesti račun vaše jadne ličnosti i otići. Muškarci kao što ste vi završavaju sami, zapišani, zapijeni, ogorčeni, nesrećni. Za vama niko neće plakati, budite sigurni. A one, samo neka idu i šire svoja divna krila što dalje od vas!

Neka vam praznici donesu hrabrost, svest, jasan vid, ljubav, nežnost, mudrost, sposobnost da se nasmejete dok okrećete drugi obraz, jer zapamtite, okrećete i novi list svog života tim činom! Neka vam je srećna svaka nova stranica žene!

 

 

ZAŠTO NE TI? WUAkademie besplatna radionica za sve žene 🙂

audio kolumna

Comments

  1. Pingback: RADIONICA: NAPRAVI PRVI KORAK KA PROMENI

Leave a comment