POSTOJE LI ZA NAS ZAISTA NOVI POČECI?

Postoje novi počeci, a postoje i nostalgije. Ovo drugo je uvek bolja opcija koja vam ostane od onog starog.

NE ŽALITE! Ma koliko padali, ipak ustajete, zar ne? Ma koliko se pitali ipak se više
ne osvrćete.
Odbacite misli, sećanja i razularite korak.
Sve što kočite i čega se bojite,
razboleće vas.
Niko nije ni dovoljno dobar,
ni dovoljno loš. 
Neko je baš po vašoj meri.
Budite zdravi. Počnite iznova.
To se jedino računa.
Borbe koje prečesto vodimo sami u sebi su posledice onog što smo dugo potiskivali, zaboravljali, pravili se da je prošlo, doživeli ali ne i proživeli, a onda neretko ipak eto samleli na svom kamenu uzglavlja.
Bude nekad toga i previše, a kod nas žena najčešće. Ne poznajem mnogo muškaraca koji se prepuštaju osećajima kao mi žene, koji ih nose i talože nemilice prema sebi godinama, niti nekog ko ih posle drobi i raščlanjuje ne bi li im smisao dokučio. Ma jok!
Oni to ili prožive ili ne prožive. Jednostavno se daju ili se ne daju. Nekad imate osećaj kad ih gledate da nemate pojma ko su i šta je u njima, jer ne daju se do kraja. A neki opet kad se daju previše, bežite od njih i pitate se šta im fali.
Hmm…
Fali nama svima, rekla bih ovako izopštena iz same sebe jutros da napišem ovaj tekst, fali nam ona strana koju nam je život oduzeo tamo gde je najviše trebao dodati u godinama koje smo ostavili za sobom.
Poremetile se vrednosti, moral nam otišao u materinu, a narod danas ne živi kako bi se trebalo.
A kako bi se to trebalo?
Ja sad evo više nisam sigurna ni u to šta je ispravno a šta nije. Jedni polemišu da je institucija obiteljskog života precenjena i da danas ne vredi ulagati i davati sebe u zajednicu sa nekim, jer vreme ne donosi pristupačnost, bliskost, lepo, već razilaženja, odstupanja, udaljavanja. Drugi polemišu da je biti slobodan duhom, telom, geografski, moralno i svim ostalim normama koje postoje i mogu vam sada pasti na pamet, jedino ispravno. Da je živeti za svoj groš, zadovoljstvo, menjati istog trena život i partnera kada nam dosadi ili se naši pogledi na život drastično počnu sudarati i odbijati o njegove. Ujedno je shvatam po devojčicama/ženama, moralno prihvatljivo uzeti nečijeg muža (da se razumemo, uzeli su se oni po slobodnoj volji, jer ni jedan novčić ne zvoni sam), a da ne spominjem šokantno otkriće koje mi je ogadilo život, da se ni kulturna pornografija koja je svima odavno dostupna i naravno s vremena na vreme poželjna i zdrava, pretvorila u čisto kurvanje ‘od vrata do vrata’ iza paravana finih i navodno poštenih brendova, firmi, imena, lica, obrazovanih profila. I pita me onda jedna fb prijateljica – “Šta je tebi tu sada tako šokantno kada je sve danas Sodoma i Gomora?”. Odakle da dam odgovor i da li ga davati, ako je osećaj da smo svi u lancu jednom, IX kruga, po nahođenju Dantea dobili svoje uloge koje moramo odslužiti, kako po usudima, tako po Božijoj kazni/pravdi. Pa kako kome onda…
Neverni sam Toma, jer sam se uverila više puta da sistem međuljudskih odnosa ne funkcioniše na čast ni jednom ljudskom biću. Ima to veze i sa jednim likom, koji je popularno rečeno osetio poriv, jer je mala bila neodoljivo dosadna, dok je čovek bio neodoljio zauzet i hteo da se ženi, da planira život u neke buduće dane, pa samim tim bio izgleda i interesantniji. Uspeo je da poklekne, jednom. I dovoljno da i ona kaže da je uspela, a neplanirano eto, desilo im se i dete. To dete danas ima godina koliko ima, ne mnogo, mogla sam je i ja roditi, ali je dete koje nosi i karmu onog što je možda trebalo a možda i nije trebalo da se desi. Ja iskreno od tad nešto ne verujem da postoji nemoguće, pre bih rekla da verujem da je sve stvar izbora. Tip kog sam poznavala, otkrivši svoj poraz gluposti koju je posejao zarad jednog dignutog ‘trenutka’, nije sebi nikad oprostio, a tako je i završio. Međutim, ostao je bez onog što je voleo i želeo i u čega se posle godinama kleo da mu je jedino sveto i bitno i da nikad više ne bi napravio takvu glupost. Eh, ne prave se gluposti nesvesno. Za sve postoji vreme, razlog, put, način, situacija, pa tako i za vaše gluposti. Ona mu nikad nije oprostila, mislim ni do dana današnjeg, jer je izigrao zarad malo zabave sve u šta je verovala, u šta su zajedno verovali, ali je tog dana pobegla najdalje što je mogla od same sebe ne verujući više nikome.
Eto vam ishoda, ne puštanja, niti otpuštanja.
I šta da vam sada kažem? Da je godine ispred poklonila samoj sebi, ne usuđujući se da opet bude zaigrana, vesela, da se kači oko vrata spontano i sa silnim žarom ljubavi, da je zaboravila da piše porukice po papirićima i ostavlja ih nekome na skrivena mesta da bi ga iznenadila ili da je ponovo to počela da radi?! Ne znam šta bih vam rekla, ali godine su prošle. Ona nikad nije ostvarila viziju svog sna porodice, poverenja i sigurnosti, a u svemu je uvek videla samo onu surovo realnu stranu koja daleko od toga da nije bila istina. Videla je i osećala i ono na čega mnogi godinama ćute. Jednostavno senzibilitet nekih osoba je najveći dar koji im Bog podari, ali i najveća kazna.
Sve dok se jednog jutra nije probudila razočarana shvativši da se svet neće promeniti, da će kurvar biti kurvar hteli mi to ili ne, da će sudbina samo malu ulogu u svemu imati, a lični izbor presuditi, a da prljavština iza osmeha, laži, prijateljskih susreta, poslovnih gluposti i paravana  će uvek postojati. Čak i više nego ranije, čak i snažnije i verodostojnije nego dan iza, nego godinu iza.
Onda se vratimo na pitanje što je muškarcima to toliko pojednostavljeno, a osvrnimo se i na neke žene. Pa i njima je postalo svejedno, čak mi se čini da su one postale još gore.
Nemam odgovor za vas, neću se truditi više ni da ga dokučim. Sve što otkrivam je skidajući sloj po sloj, da ništa nije onako kako mi zamišljamo da bi trebalo biti i da za trenutak nečijeg dupeta možete da izgubite porodicu, vizije, buduću nerođenu decu, snove, samo jer se njemu zavirivalo u tu još jednu rupu na svom putu usuda. I šta onda? Ništa.
Ne vredi vam se mučiti, kidati, lomiti. Pustite sve nek ide u materinu. Bitno je sačuvati zdravlje, tu oteklinu štitne navesti da splasne, taj cancer u predispoziciji oterati osmehom, te lajave jezike i ružne sajtove otkrića preskočiti, spamovati, a na kraju dana reći:
“Ne da mi se više pokušavati graditi snove o obiteljskoj sreći, deci, vizije od dima i uzavrelih tuđih ostataka. Odoh ja.”
ili
“Hvala ti što nisi kao ostali, što sanjaš jasno i poštuješ čisto a ne lažno. Što me želiš zdravu kraj sebe i svoju do kraja.”
Nemam pojma. Izbor je na vama. Znam samo jedno i to jutros sigurno mogu da vam potpišem,
pustite sve, otpustite, dozvolite, nek’ se nosi, jer nije vredno. Okrenite leđa i nastavite put dalje. Negde će vas uvek odvesti, dok god i dalje koračate. Samo nemojte stajati, makar i sami. Ništa na ovom svetu nije važnije od vas samih i vašeg zdravlja, a kada osetite da je ono ugroženo, biće kasno da naplaćujete dugove koji su nenaplativi, a on ili ona ko zna gde i sa kim igraju uloge skrivača i lažnih paravana. Ma ko ih jebe! Život je jedan! Vi ste neprocenjivi! 

Leave a comment