NIJE ŽIVOT ZID SA PRAVILIMA

Svi bolje znaju šta je dobro po nas.

Nekad me je to ljutilo. Izazivalo u meni pritisak na određenu tačku i krenulo bi ludilo “Ti ćeš meni…”. Uh kako sam se znala izbahatiti, a ko ume bolje sa rečima od mene? Znala sam da udarim (čitaj: vratim nazad), da zvoni sve do Svemira. I ne žalim, ako me to mislite pitati. Smatram da je svako dobio onako kako sam ja osećala da je trebao. Drugo vreme, druga ja.

Danas me to više ne ljuti.

Danas samo ne umem razumeti odakle ljudima potreba da kopaju po tuđim rudnicima, da savetuju danonoćno, da pišu do iznemoglosti o tome na koga bismo se trebali ugledati, šta bismo trebali promeniti, kakvi smo to mi, koga voleti, šta kupiti, koliko se prikazati zaista i kakve marketinške strategije primeniti da budeš BAŠ kao tamo neki.

Čudno, kada pogledam iz ovog ugla, drago mi je što nisam kao ti neki čije su mi primere isticali. Ne smatram da su oni bolji ili gori od mene, smatram samo da su oni ti koji trebaju biti, a ja sam baš ova koja trebam biti. Ne žalim! Drago mi je i raduje me jer sam sledila svoj osećaj i ostala mu verna.

Život nije niz pravila. Život je sloboda. Ostrvo na kom možeš biti gole duše i tela. Knjige koje čitaš punog srca, prelivajući se u njih i iz njih. Seks koji ti otključava tajne odajne, od koga teku univerzumske reke. Hrana koju spremaš sam. Ubereš i uloviš. Pisma pisana rukom. Tajne misli podeljene na fragmentima tuđih života kao svetlo. Tišina kraj reke, u dvoje. Tvoja lična molitva spoznaje. Sunce u očima, vetar u kosi, pesak i zemlja pod nogama. Zagrljaj koji daješ nesebično. Stranci koji se ogledaju u tebi. Ruke koje ukrašavaš maštom, ne ekstenzijama. Prirodnost, uzdah otpuštanja, suze umivanja, buđenje koraka. Život si ti. Molitva takođe. Hram u kome živiš je tvoj jedini dom. Make it happen i ne brini. Sve je baš onako kako treba biti ako slediš svoj glas. iz nove knjige – #MajaWu #novaknjiga #citati #odlomci #ljubav #molitva #radost #ostrvo #kuca #hram #masta #priroda #umivanje #dom #zivot #putovanja #putpromene #nebrini #zagrljaj #author #fragmenti #suze #budjenje

A post shared by Maja Wu (@majaawu) on

Malo je onih koji su svoji zaista. Malo je onih koji će reći šta misle, a da to zaista misle, napisati javno pa makar ih čitala samo nekolicina. Nego, da se ostavim nas pisaca, malo je onih koji će zaista živeti ovaj život iskreno, bez pravilnika, onako kako oni osećaju da bi trebali. To je ključ koji vam želim predati danas.

Svako je u nekom filmu da bi trebao biti bolji, ali ne od sebe, mada to fino predstavljaju kao takmičenje sa samim sobom kako sam jutros pročitala u jednom sjajnom postu na blogu RAZLIVENA TINTA koji piše Andrea Tintor, međutim to zaista nije tako i borba prestiža postaje gladiatorska kada se kraj nas ukaže neko ko ima muda biti ono što jeste, ne zanima ga ko smo i šta smo i sjajno radi to što radi! Andrein tekst pročitajte, a ja ću nastaviti da meljem svojom vodenicom.

PRAVILA ŽIVOTA

Rodili ste se sa već okačenom tablom da se nešto mora, treba, da je prikladno ili nije. I niste to sami shvatili, shvatili su ko zna koliko mnogo pre vas, ali su našli da je njihova misija preneti vam. Kako se vremena menjanju, menjaju se i ljudi, a pravila bi onda trebala biti posve nova, zar ne? Nisu. Jednaka su onome što se prenosi sa kolena na koleno.

Što se mene tiče, mislim da su pravila izmislili beskičmenjaci koji su na taj način kontrolisali druge. Vama ako se sviđa da sledite njihove strahove samo napred, meni se nikad nije sviđalo i uvek sam bila više svoja nego bilo čija. Sledi ti svoj osećaj, pa ćeš znati šta je ispravno, a šta nije.

VAŠ IZBOR

Pravo na izbor imamo svi, koriste se njime retki i hrabri. Neki izbori kao što rekoh, sakrili su se pod pravilnik oko vrata i živimo ih. Moramo li? Zaista ne, ali je tako lakše.

Nismo svi za sve rođeni i predodređeni. Ja bih mogla biti poslastičarka, ali ne želim. Mislim da u tome ne bih uživala sekunde i da bih nakon nekog vremena postala izduvani balon tuđe težnje da me usmeri. Pravila bih ja kolače, ko zna šta sve, a onda bih se pronašla na klupi rezerve svog života posmatrajući kako mi promiču sve divne mogućnosti u kojima bih briljirala.

Koji je vaš izbor?

Udati se sa 25 nakon završenog faksa, roditi dvoje dece jer se to očekuje i posećivati vikendima familiju koja vam jede džigericu?  Trpeti loš brak zarad dece, jer se to očekuje od vas? Pisati jer svi pišu, a vama možda više leži manekenstvo i šetkanje po pisti? Mesiti peciva ranom zorom za gladna usta vašeg grada u nekoj pekari, a sjajan roman čuči u vama?

Da, zaista, koji je vaš izbor?

NEDELJNO JUTRO, danas

Najbolja knjiga koju sam ikada čitala, kraj mene leži na stolu. Obuzela me je manija čitanja nekih štiva koja sam već čitala i doživljavam ih na posve nov način.

Izbacila sam pravilnike i otkačila veću masu dokonih što su mi urinirali po vremenu svako malo misleći da imaju pravo slati mi kalupe kako nešto trebam činiti. Ne trudim se uopšte. Samo dozvoljavam da postoje u svojoj dimenziji.

Novi roman je tu, još se vrhovi prstiju miluju sa tastaturom.

Jučerašnja akcija pranja zavesa, uživanja u rozim lalama i kiflicama sa maslinama namirisala je i ovaj lenji dan spoznaje da sjajno je kada ne slediš mase, da ti duša miriše na sećanja utkana u sadašnjost i strašću se jedino ogrćeš.

Možda vi imate potrebu biti negde, uz nekoga, iz nekog razloga, jer Ego u vama divlja, ali šta bi se desilo kada bi zastali, izjednačili ga sa sobom, pogledali pravo u oči i pitali:

“Da li je moj izbor da nekome povređeno odgovorim, budem ‘bolji’ od nekoga, sledim slične, verujem u druge umesto u sebe, budem prosečan jer sam nedosledan duši?”

I ko zna šta sve još.

Reći ću samo,

Život je ipak mnogo više.

Neka vam dušom a ne osrednjošću i moranjem zamiriše ova nedelja,

Vaša

Maja

 

Leave a comment