NE POSTOJI SIGURNOST, POSTOJIŠ TI

Brineš se kako ćeš pregurati i ovaj dan? Boli te spoznaja da si samo delimično nekome bitna? Volela bi da si posebna u tom oku koje gledaš i da znaš da odsjaj ima veze sa tobom?

Draga moja,

ako ti niko do sada nije rekao – ti jesi posebna i odsjaj si oka. Svog. Taj odsjaj koji tražiš u tebi je, ne u njima, ne u svetu oko tebe. Sakriće ti se pred izazovima, pitanjima, padovima i usponima, željama i snovima. Sakriće se i može ti se desiti da tragaš, da lutaš, da sumnjaš.

I sumnja je u redu. Sumnjaj do tačke kada ćeš otkriti da je jedini bitan korak tvoj. Sumnjaj dok ne shvatiš da si ti ta koja se drži za njihove strune i ne pušta. Sumnjaj dok ne otkriješ da samoća nije najgore što ti se može desiti. Sumnjaj, dok god ne shvatiš da te sumnja vraća samoj sebi.

I nisi jedina, nisi ni usamljena, sumnjaju svi koji ovoj planeti daju udah i izdah. U ritmu sa njima, celina si. Zar ti to ne govori koliko velika si? Zar ti to ne otvara sve one tajne pregrade koje si sakrila, koje si uspavala i zaboravila?

Poslušaj!

U tišini možeš čuti mnogo više. Osami se, diši, stopi se sa planetom, svetom, životom i samo diši. U nekom trenutku udaha, osetićeš kako se vraćaš sebi. Pusti strune za koje se držiš i leti, slobodno i nesputano samo leti.

Shvatićeš tada – probudiće se sve uspavano, pustićeš sve uzaludno čekano, nedosanjano, uplašeno, usamljeno i otuđeno.

Nije život da se desi, život je da se živi draga moja i zato jedino sigurno znaj, sigurno je da sebe imaš.

 

Leave a comment