NE OBJAŠNJAVA SE DUŠA

Ne. Onima što objašnjenje traže ne može se objasniti, niti ih objašnjenjem zadovoljiti. Živi ti lutko, po svom vetru nošena.

Koliko se ljudi budi, a koliko ih postaje uspavano i izgubljeno tamo gde bi se najviše trebalo izdići, uzdati u sebe i koraknuti? To me je nekad plašilo, a danas živim u čudnoj spoznaji da strahova nemam. Obrisala ih svetlosna rekonekcija nekih čudnih puteva energije, tela, vizija i želja. Dotakla me na daljinu treća vizija nečije dobre duše.

RADUJ SE

Ne brini. Sve o čemu misliš, što ti kucka o potiljak kao podsetnik života i nije toliko bitno koliko ti misliš. Opterećuje te, sputava, skida ti osmeh. A koliko je oko tebe razloga da se raduješ, onako zaista? Pa raduj se. Ko ti brani da slaviš život? Obraduj se životu koji živiš, čaši dobrog vina, poslednjem euru u novčaniku, knjizi na stolu koja te čeka da je napokon pročitaš, maminoj poruci koja te po stoti put pita ‘Jesi li jela? Jel radiš danas?’, tom okrnjenom noktu na levoj ruci, žici na čarapi koja je napokon krenula. Pa neka je, mora i ona da krene. Jednom se živi! Raduj se!

PUTUJ

Koliko puta si poželela posetiti Indiju, Tajland, Japan, susedni grad jer ima divne mogućnosti koje tek trebaš istražiti, ali jednostavno nisi. Bilo je važnije kupiti novu šerpu, još jednu košulju i te cipele što nam stoje tamo u uglu i čekaju pravu priliku da ih nosimo. Možda je još ovaj i naredni  mesec na redu otplata mobilnog telefona i tih skupih ekstenzija u kosi, a Indija neka čeka još malo.

E vidiš lutko, Indija će biti tamo ko zna koliko još dugo, ali ti nećeš. Zato ne žali za cipelama, veštačkim noktima i stvarima koje ti popunjavaju hirove, prostor i neutažene potrebe, žali ti za onim danima koje si mogla utrošiti lutajući po muzejima susednog grada, brčkajući nogice negde na moru, sunčajući dupence na Tajlandu i učeći nove reči na stranom jeziku. Za tim ti žali. Putuj, jer možeš. Sve što nađeš kao objašnjenje i razlog za mene je samo izgovor.

VOLI NESEBIČNO

Nije pravi momenat da se otvori duša, kaže nekome da ga voliš, a nije ni momenat biti otvoren do kraja, do kosti, jer šta će se desiti ako se pređemo i te coordinate puta nisu namenjene nama? A šta će se desiti ako baš jesu a ti nemaš petlju da se daš do kraja?

Ne vidim gde je zapelo biti svoj. Ne vidim zašto je teško smejati se i gole duše, golog tela podeliti najbolje momente sa nekim i učiniti da to bude samo vaše, sada. Ne vidim šta možeš izgubiti ako se usudiš biti ono što jesi, bez obzira da li će neko kraj tebe trajati minut ili večnost. Voli nesebično, jer ako to ne možeš, kako sebe misliš voleti, i kada?

NE OBJAŠNJAVAJ

Zašto nisi došla večeras na neko dešavanje? Zašto nisi kupila onu haljinu? Zašto nisi uplatila letovanje gde i mi? Zašto nisi više sa njim? Zašto si sa njim? Zašto u tvojim knjigama neki likovi žive i tužne priče? Zašto ne pišeš o rodoljubivim stvarima? Zašto…

Zato što mi se može. Ok?

Niste dužni da objašnjavate nikome ništa. Ne mora vam biti zanimljivo ono što je drugima i niste dužni slediti masu istih. Ne morate nikoga puštati u svoj dom, niti mu dozvoljavati da vam sa vrata odmah zaviruje u spavaću sobu. Zašto bi? Stari, balkanski običaj ‘daj da ti pronjuškam po kući kad sam već tu’ neka okače pred vratima o klin, ti postavi svoja pravila. Može ti se.

Letuj gde želiš, spavaj sa kim tvoja duša, srce i telo uživaju, nosi odeću koja ti prija, jedi ono što voliš i ne idi na dešavanja koja su ti dosadna i glupa. Sigurna sam da imaš pametnijeg posla i načina kako popuniti vreme koje je dragoceno.

I ne objašnjavaj nikome ništa! Tvoje je pravo da ćutiš, tvoje je pravo da obrišeš ljude sa facebook liste – koga briga, pa ljude i onako viđaš u realnom svetu i to je jedino što se računa, tvoje je pravo da kreiraš vizije kako ti misliš da treba.

Ne objašnjava se duša lutko.

Ona se ili ima ili nema.

 

Leave a comment