NE GLUMI BOGA

Ne budite bahati. Nikada. Kada se počnete osećati kao bogovi motike u ruke, pa se spustite na zemlju. Sadite cveće, zidajte, vajajte, pomažite drugima, ali budite svesni. Biti jedinstven znači sijati u masi umišljenih i istih.
Volim ove divne, obične ljude koji su toliko veliki u svom stvaralaštvu, a skromni i hvala im što su deo mog sveta. – Maja Wu

Velika dešavanja i velika dela kriju najobičnije ljude, širokog srca, velike i tople duše, osmeha koji te ohrabri. Veliki ljudi su mali, obični, svoji, porodični, topli, nežni i domaćinski. Velikim ljudima nije potrebna titula da je stave pred sebe pre nego svoju dušu pokažu misleći da će je tako učiniti većom. Veliki ljudi ne reklamiraju modne marke na sebi, oni reklamiraju sebe svojom unikatnošću.

Koliko sam velikih ljudi srela ovih dana malo je mesta da sve nabrojim, ali već jesam. Međutim, sretoh i one druge, doduše u jako malom broju i to me raduje. Ne bi valjalo da je svet toliko izopačen, izokrenut, toliko sebičan.

Šta bi se desilo kada bismo svi glumili bogove? 

Pišem vam ovo jer sam otkrila drugu stranu medalje, odavno. Jer sam naučila da je lepše slušati nego govoriti, lepše pomoći nego pomoć očekivati. Naučila sam i da naš osmeh ne košta mnogo, a da je biti empata mnogo zahtevno ako ne kontrolišeš do koje mere. Mnogi ljudi nisu ono što očekujemo da jesu! Od mnogih unapred stvorimo barijere i strahove, a onda, u nekom trenutku običnosti, pokažu nam svu svoju toplinu i divnu stranu duše da se poželimo izvinjavati do besvesti i zagrliti ih odajući im priznanje ČOVEKA koje im i priliči.

Međutim, ako se ikad nađete u situaciji da vam krila rade brže nego što bi trebala, da vas ego gura napred na očigled svih i svega, da vam je jezik brži nego mudrost i da za sobom ostavljate neke tragove po kojima će malo ko poći, zastanite, oslušnite, preispitajte se. Možda nećete odmah primetiti, ali ako svi oko vas primete, neki znaci biće vam vidni, osetićete. Nemojte ih zanemariti!

Ne glumite Boga! Ne budite bahati! Biti direktor, biti lekar, biti pisac ili poetesa, pijanistkinja je poziv, ne oličenje čovečnosti, skromnosti, duha.

Biti umetnik je čast, odabir Boga da ti da ulogu glasnika za one koji slušaju – zato mudro biraj šta prenosiš, mudro koračaj da ne uznemiriš, mudro krilima lepršaj da ništa oko sebe ne porušiš.

Kažu kada se previše uzleti i sebi dozvoli, zanemaruje se suština bića, svrha po kojoj je trebalo poći, a usudi se pojave opasniji po nas nego inače.

Ako si žena – budi smerna, odmerena, budi nežnost, budi umetnica života, veličina koja skromno odiše ljubavlju i poštovanjem koje izaziva u drugima. Budi pero iz krila svakog Anđela, budi divlja – ali odmerena, budi otisak u koji će poželeti mnogi uroniti dušu ne bi li poneli malo, kao blagoslov. Ne budi bahata! Ne budi vulgarna i glasna! Ne budi dostupna svakoj kandži koja se ka tebi pruži. Trebaju li ti ožiljci po telu i duši koje nećeš moći sakriti lažima i osmesima prividnosti? Koračaj svetom ogrnuta svojim korenima, majkom koja te rodila praćena u duši. Budi ponos onima koji te sretnu, a oličenje onoga što bi sretali za vek vekova. Budi žena, majka, sestra, ćerka, prijateljica, duša, umetnica, radost, osmeh, tišina neizgovorenog, budi kao voda i poteci ka izvoru sebe same. Budi strast, ali srcem čista.

Ako si muškarac – ne zaboravi ko si! Ako si umetnik u duši, budi, ali onako da tvoj korak u drugima ponos budi. Budi odmeren pogled, umeren dodir. Zastani, ne žuri. Ne krij se iza titule i zvanja koje si stekao ili ukrao, pobrao kao lovorike i za pojas zadenuo. Ne ide se titulama u bitke života, ne ide se grabljivim rukama kroz život ka sebi. Jer znaš to, zar ne? I ti se na kraju puta, trebaš vratiti sebi. Budi vitez, vojvoda, krilo čistog skloništa, mudrost govora, podrška. Ne budi alava zver svojih strasti koja ne bira sredstva niti laži. Budi muškarac! Ako si pesnik, pisac, lekar, pekar, onda budi. Ali, zaista budi! Da kad te sretnem negde u putu, u meni ostaviš trag poštovanja, osmeh, odraz, trag koraka, da te pamtim kao nešto obično, lepo i vredno, ne prosto i nametljivo silno.

Izbor je uvek na nama. Budi odraz svoje duše u očima koja te sretnu. Što ostaviš iza sebe, tvoje je.

Nikad čovek ne može da kaže toliko mudrosti, koliko može da prećuti ludosti. – Jovan Dučić 

Leave a comment