KROZ PORTAL OGLEDALA

Zalutale stope preko Egejskog mora. Jedna se pospana glava pognula nad krikom galeba i udarcima talasa, nije ni primetila da spiraju tragove iza nje. Pored nje knjiga o tajnama Medicija i razglednica stara 63 godine, sa pricom i simbolima. Srce prepuno snova, a u snovima lik koji je ponela da baci u more negde, udavi u sebi i nastavi dalje…
Slucajnosti ne postoje. Odavno se u to uverila, a opet previse slucajnosti iskace svako malo i podseca je na nesto. Sinonime ne cita svako na isti nacin, a ona cita kroz znake kraj puta…znake u talasima.
Koordinate se usmerile slucajnim odabirom zelja. Nasumicno izabrana slika, okrenuta naopacke nosi zelju, broj, nosi prelep grad i smesnu stranu istorije. Sa druge strane portala drama. Drama koja ne prestaje par godina vec, a prestala je odavno. Nekad se ne opara samo jedan niz na dzemperu, povuce ti neko sasvim nov i slucajan uzicu, pa ti opara ceo dzemper od sna. I hvala mu, gde cuo i ne cuo. Ni nema pojma. Kroz dramu se suza previse prolilo, a prisustva nije bilo. Neostvarene zelje zatvaraju mahom vrata, a oparani snovi kroz tkanje dzempera otvaraju nova vrata na koja ulaze ljudi koje ni lupom sveta da trazis ne bi pronasao koliko zrace i isijavaju dobrim koracima, energijom smeha i mudrim, malim znacima kraj puta koje prosipaju kao klikere. Neko rece juce, veliki umovi slicno razmisljaju,   istina.
Djovani Piko dela Mirandola je rekao  onaj ko poseduje duboko i intelektualno razumevanje razloga za odvajanje Venere od tri gracije kada posmatra Boticelijev rad, pronaci ce pravi nacin da unapredi svoje razumevanje ove neupredive slike kao i smisao mnogih delova zivljenja…
I oblaci su evo poskocili od tih misli. Slozili bi se mnogi da je to tacno. Smisao u besmislu retko ko nadje, a kada krenete na hodocasce par dana pre puta sa dusom se rastavljajuci, znate da nazad necete vise ici. Nikada.
Portal je kroz drozdovo oko prelomio sudbinu. Krikom razbio objektiv duse. Pustio da potece ono sto je zamrznuto odavno ostalo da stoji. Ne moze isteci, niti prestati da boli, ali se u tokovima moze razdvojiti. I dok neko silom bezi i ne zeli biti deo price zivota, na silu cupa srecu iz sebe i rusi nekome zivotom odabire koraka, neko se nadje na tom istom mestu da pogura u pravom smeru pravim recima i smislom pogleda procita neizgovoreno. Ne postoje dve iste duse, niti dva ista koraka, kao ni dva ista oka. Sve je drugacije, sve ima drugaciji znak na sebi. Neko se rodi pa je tvoj, sa dusom te rastavi a nikad ti ne ucini ni jedan gest davanja sebe osim uzimanja tebe, pa ti zapecati sudbinu ostavljajuci ti smrt duse kao jedini izbor. A neko opet, kao blizanac duse izroni sa druge strane i nemajuci pojma da tamo gde gori tudjim vrelinama spaljena dusa i ostavljena pustinja, cini da nice novi list, nova nit. Kao da samo slucajnim odabirom predje nekom magijom ko vrhovima prstiju pa ostane trag za nezaborav.
Usnula glava se prenula. Jedina je sama, jedino njoj knjiga nosi znake, mirise i price. Oko nje parovi, deca, udubljeni citaci i mislioci zivota, zaneseni objektivi lovaca trenutka… Kad gle, eno ga Nepal. Ulovljen jedan trenutak. Kad eno i par ociju od oblaka koje vrelinom kidaju ono sto su izbegavale bezeci, a eno i sazvezdja novih puteva… Svi su tu. Razbudila se. Nikad nigde nisi sam.
Prica se slila kroz pesak pod bosim tabanima. Znala je da je donela ispravnu odluku. Poruka na razglednici slucajno procitana…, zelja zarobljena pred vratima…,dobri ljudi otvorenih putokaza, prosute suze za proslim, Milena P. Barili, broj na vratima, osecaj pripadanja, osecaj dobre energije stranaca i raspevano srce koje plovi libero… Slucajnosti ne postoje. Paralelni svetovi kriju drozdove nosioce poruka kroz vreme, a nevidljiva tinta pise najlepse posvete na koracima zivota koje oslikamo nesvesni.
Ukoracila je. Jedan je bacen, drugi ce tek baciti.
Oni koji imaju usi neka cuju kako drozd peva tajne putokaza.
Ko ce ostati a ko je otisao? Ko to pronalazi delove njenog puzzla u oblacima zivota, a ko ih uporno rasipa i razbija sebicno verujuci da na to ima pravo?!
Cuti i pustiti, ne znaci biti neciji ni na koji nacin. Cuti, pokazati a ne reci, biti tu i opstati, tumaciti kroz dobre zelje nesvesno, znaci biti neciji.
Ciji ste vi dok lutate Univerzumima i ostavljate iza sebe tragove vlaznih stopa u pesku?
Odustati od nekoga znaci shvatiti da njemu nije stalo da vas sacuva. Zatvorena vrata otvorila su mnoga druga vrata portala. Iznenadjenje je ogledati se u nekome, a znati da te taj neko zna iako tamo negde daleko sedi neko ko bi trebao da bude ogledalo, ostavlja porazavajucu pobedu shvatanja da nikad nismo sami i usamljeni, ma koliko to izgledalo u datom momentu.
Zavrtite svoje rucice portala, pustite ljude sa druge strane da dodirnu delove zivota koje su vam drugi sebicno srusili. Mozda shvatite da ipak niste toliko digli ruke od sebe u nekim momentima i da kroz ogledalo ovog neba sedite naspram nekog slicnog i ogledate se u isto vreme jedno u drugom.
Ne zalim za proslim, zalim za onim sto je ubijeno na silu.
Ne verujem u slucajnosti, verujem u procepe u vremenu.
Ne poznajem odricanje, samo zatvaranje odaja srca kako bi uzeli sta je bolje po nas, ne i lakse. Nikad lakse.
Nemam mnogo prijatelja jer prijatelja ne sme biti mnogo, ali imam ih taman dovoljno da mi stanu u pogled i da ih tu sacuvam.
vreme ce se vratiti, a sta cemo onda?!
Udavljena ili probudjena tek? Prezivi li se zivot u zivotu ubistva drugog bica u sebi ili se samo prekoraci umrli deo i nastavi dalje nekim drugim delom sebe? Ne znam. Zapitajte se i sami…mozda bas tu gde ste zadenuli papir da ste stali, niste sami stali, neko vas je zaustavio. Ako i dalje stojite i cekate – nije dobro. Ako ste otisli – plivajte, samo plivajte da se ne udavite. Negde cete se docepati obale koja prihvata takve kao sto ste vi, a ne hrabri kukavice koje su vas naterale da stojite u mestu ne nudeci vam nista. Pustite sve. Ko ispliva taj ce ostati kraj vas, ko se udavi, taj nikad nije ni bio vas.
Ucim ovih dana kroz druge ljude o sebi.

Leave a comment