KRILA ZARASTU, SRCE KUCA I ISPOD OŽILJAKA

Da ti kažem nešto. Nešto što ti možda do sada nisam rekla ili sam rekla uz galamu, bes, bol. Da ti kažem sada, onako dušom, možda čuješ.

Znaš ko je vredan tvog plača i bola? Tvoje krvi?

Niko!

Znaš li da oni koji najveću zahvalnost glume, zaista samo glume? Reči koje su istina izrečene su mnogo pre i udarale su po tebi najružnije i bez imalo želje ili volje da ti nadju mesta u njihovom svetu. Znaš li zašto? Pa nije ih briga za tebe.

Znaš li da onima koji te zaista cene i vole nikad nisi mogao videti lažni osmeh na licu, samo istinu? I kada ih je bolelo, i kada ih je radovalo. Uvek su ti nalazili mesta u svemu, svuda.

Znaš li da nekad imati titulu čoveka veće je nego imati sve titule sveta? Jer titulu srca nose retki.

Znaš li da su retke osobe koje će ti oprostiti izdaju, ali ako ih izdaš ponovo nakon oprosta, izbrisaće te iz svog srca i života. Bez mržnje. Jer ljudi sa srcem ne mrze, samo predugo veruju u dobro u ljudima. Jednom kad otkriju da ga za njih nema, odlaze bez reči.

Znaš li da onaj ko ti ne pakuje istinu i kaže ti sve do kraja, nije tvoj neprijatelj? Toj se osobi zahvali jer ma koliko te povredila istina, rečena ti je. Svet će ti se klanjati, lažno te po ramenu tapšati, ali onaj ko ti nikad ništa ne bude tražio njemu ćeš sam najviše želeti dati. Zapitaj se tada, daješ li da se osetiš moćnijim, da zadužiš ili daješ jer osoba ispred tebe ne traži a zaslužuje?

Daješ li nešto daj srcem. Sve što si izmerio, prodaja je, pijaca, niski poriv.

I nemoj misliti da se svet vrti oko tebe. Ne vrti se. Svet se vrti oko svoje ose, oko života koji nam je dat da proživimo.

Životu prebrzo klize sati, a Ego u ljudima presporo shvata da se od besa neće oprati lako, da karmu gledaš svakog jutra u ogledalu i da nije produkt tudjih težnji nego tvojih, a slomljena krila najteže zarastaju.

Znaš šta znači voleti nekoga? Osloboditi ga da bude svoj, da bude gde želi i kako želi i nikad ga ne mrzeti, nikad mu ne suditi, nikad mu ledja ne okrenuti.

Znaš šta znači biti posesivan i bolestan? Nekome krila lomiti, lažima mu iza ledja ručkove kititi, ime mu govoriti gde mesto za to nije, u besu manipulisati, iz besa veći bes radjati, mržnju buditi. Karmu sebi u lice pljunuti.

Životu kad pljuneš u lice jer misliš da si pametniji, da si veći i da možeš sve, pljunuo si sam sebi u lice.

Ne dolazi ti u život uvek onaj ko te vidi do gole duše čisto. Ne dolazi. I kada dodje, ako si proklet i kalkulišeš, ne umeš na zemlju stati bos i svoj, prihvatiti, ne povrediti, naučiti čuvati i nikad svojom rečju, rukama i delima uprljati, izgubićeš.

Znaš li kako izgleda čista duša?

Izgleda tako da te pred njom sramota u oči gledati je dugo, da ti u trbuhu sve uskovitla pa umiri, da svestan si da čita ti iz pokreta, pogleda, laži, da u tebi je, a ti koliko velik ili mali si prihvatićeš je ili zauvek izgubiti.
Svakome od nas život pruži drugu šansu. Kad si u miru sa nekim, reci mu to. Tako ga otpuštaš iz starog obrasca, puštaš ga da živi u miru. Daješ mu tim gestom ljubav. Oprost. Novi početak.
Samo sebičan um slep je um, ne vidi, ne čuje, misli da večnost života data mu je. Nije. Večnost prodje za tren. Život još brže.

I zato ne mrzi. Ne govori. Ne sudi. Ne gaji gnev već ljubav. Nauči. Promeni. Pusti. U miru idi.

Krila zarastu, srce kuca i ispod ožiljaka. Leteti može samo onaj ko nema problem izaći gole duše iz senke ludila i pokoriti samoga sebe.

2

No Comments Yet.

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *