KORAK MI GORI

Volim moje zalutale duše. …pisce, poete, profanke i glumce…umetnike zarobljene u umu pravnika…volim ih jer znaju i vole, one noći i zore koje se dele u dimu kafane i prve petlove jutrom… volim ih jer smo iste dočekivali često i delili one tanane misli duše koje prospes a ne razume svako… ko makar jednom nije bio lud i umetnik, teško da može razumeti… 😉
Volela sam ludački svoj život u Srbiji…svoju terasu gde su se bosih stopala s pogledom u nebo čekale zvezde 11.avgusta (jer ko nije znao te noći svake godine padaju zvezde….rekla mi jedna draga Lidija…), volela sam svoj stan u bojama života i slike i suvenire sa svih putovanja…volela sam u tim zidovima kako nikad do sad ne napisah nego onomad, jednom…u Maslacku…i koliko se samo pita i špecija ispeklo za prijatelje i duge noći. ..a tek suza i smeha prosulo…kome to sada opisati ko nije ziveo taj moj život nekad i tamo? Kome?! Bože kako sam uživala u svojim ritualima, mirisnim svecama i kupkama…nakitu i haljinama…putovanjima i onom trenu kad pristignem sa njih u moj raj i taj korak dužinom tog sokaka pamtim i ja kao još neki koji ga iščekuju misleći da će naići opet… elem, da vam kažem ja sad nešto. .. maslačak je opet počeo da leti… lepo je i ovde…čuj lepo…super je kad prodju sva sranja i muke, kad pogledas iz drugog ugla i polako evo uhvatih sebe, korak mi liči na onaj stari i zaigrani sa otiscima strasti koje za mnom gore…polako otkrih da i ovde magija postoji…kako je to Nemanja lepo rekao pred moj odlazak “Napravices ti sve to tamo ponovo, i još lepse. Jer ovde ostaju zidovi bez tebe, duša ide sa tobom.” O da, Kurbla druže dragi i neponovljivi… zidovima opet udahnuh duše i čini mi se umem, nisam zaboravila kako se to radi…i boje su tu…slika prva je stigla, merkamo se još i trazimo mesto…a reči lepše i mirnije lete prstima nego nekad tamo…nisu burne, ni poplavne…sazrele su i još zriju putem…
Možda nema starog kraja i svih vas, ali u meni ste…možda je sve novo ali sad mogu da vidim sve to isto i još lepse i sve vas ovde… i On je tu. 😊
Mislim da polako spuštamo gard i ne njušimo se u navali vodjstva ko će koga da povuče i prevuče (pustih ga malo da vodi, lepo je za promenu…nisu svi muškarci seronje ko neki tamo dole)…postajemo saživaoci zajedništva i izgleda se prihvatismo takvi kakvi jesmo…
Rekoh vec…bar jednom umetnik ili lud…dovoljno je. 😉
Miriši mi evo taj momenat gde se ludost i radost spajaju u jedno u mrtav čas između dana i noći.
To je momenat koji mi ipak otkriva da nisam pogrešila kada sam otišla / došla. Sad imam nešto drugo da mu dodam boje i okupam ljubavlju…
A strast…mmm..pa bez nje ja ne bih bila ja. Bila je u pravu Ildiko kada mi je bezobrazno to napisala. Ne zameram joj što misli da ima prava gurati nos gde mu nije mesto. Bila je u pravu i ja bez strasti ne mogu. Treba mi da je ko vrelinu osećam na vratu…da bosim stopalima utisnem u Mainz za navek…i da me jutrom uvek i još jače greje kad osetim uz sebe ruke i telo i misao koja mu se preliva u moju. O da…još umem…tek ću… ne postoje samo jedne ruke koje umeju da čuvaju i vole,da zgrabe i slome… neke su tu da to čine uvek i sigurno u sebe.
Vreme je za Come back životu i ljubavi, uz naklon prošlom (izgradilo me da i otvorilo slomivši me)… Vreme je za korake, želje, strast i nove zavete…
I da, Branka je bila u pravu – mene je teško pratiti i stići… ali je Sanja znala, hrabra sam bila priznajem, možda i luda…ali sam sledila sebe. I znate šta?
Nekad mi zafale te naše noći i pesma uz vino…cigani pred vratima u sred noći da mi sviraju Ružo rumena… i toliko nekih tih koraka dužinom mog sokaka… ali samo to evo sada. Doći ću jednom opet i dolaziti… nemojte misliti da neću.
Sad je vreme da pustim umetnost i ludost da plešu po Mainzu, da mainzerski cigani nauče Ružo rumena i dođu mi sa njim pred vrata…a da neki novi ljudi dobiju deo te moje energije… verujem da je u tome smisao i bio. Kad je moj put sa vama tamo dostigao vrhunac, bilo je vreme da podjem…
Nisam pogrešila…
Već se vidim kako igram bosa uz tamburaše u beloj haljini i golih nogu a punog srca, dok me on gleda sigurnim pogledom koji neće tek tako lako skrenuti sa mene… korak mi gori… spremite se… 😈 Tek sam krenula…

Leave a comment