INTERVJU SA UMETNICOM IKSILL

Kao ponosna sestra, mogu reći samo: Retkost zasija u onima kraj vas na način koji nikad niko ne može zameniti. Njena retkost je dar koji sija sve jače. 

 

“Umetnost nije nikada završena – samo napuštena.” – Leonardo da Vinči

12.04.2016

U tragovima svog detinjstva pamtim miris krede, miris boja, zapise ugljena na vrhovima prstiju. Tad nisam znala za doodle, niti za dimenziju u kojoj stvaram drugima zamišljeno. Odrastala na ulicama Sombora, ne slučajno, rekla bih. Taj moj grad, izbor mnogih jedni drugima sličnih naizgled, a opet samo umetnika, slikara, pisaca, pesnika… Kroz gimnazijske dane spoznala sam neizmernu ljubav prema idejama ispunjenih linija, sitnim elementima i detaljima kao i patternom koji spontanom kombinacijom svu moju maštu izliva u kreacije ilustracija blesavog kaleidoskopa.
Vreme me je naučilo da rastem zajedno sa svojim darom, a često skrivajući se od pogleda drugih rasla je energija i moć vizuelnog koje se prenosilo na moćne printove  koje sam dorađivala u ilustratorima i poigravajući se raznim tehnikama, kao i samim photoshopom.

Studije me odvode u Novi Sad, gde ink i Iksill postaju jedno u studentskim novinama na dva fakulteta i gde se komični stripovi i kolaži nižu jedan za drugim, nesvesni da će zaživeti u oku posmatrača i biti zavoljeni, potrebni. Otkrivam finese svoje black fine liner olovke i stvaram novi crno beli “doodle” svet u kome žive posebni likovi, posebna energija, svi oni koji se očešu o kreaciju uma stvaranja. Nakon završenih studija, hobi prerasta u čistu ljubav i to danas jedino vidim kao svoj posao, deo sebe koji umem, mogu i volim prenositi verno, onako kako svaki umetnik prenosi sebe kroz svoje stvaranje. Mnoge od tih kreacija uma, stoje ovekovečene u kancelarijama onih koji su se prepoznali, domovima onih koji su im udahnuli život puštajući da postanu deo jedne lične priče.
Ivana Bjelić

Po koordinatama biografije pronašli bi me upisanu kao Ivana Bjelić, od 11. jula 1990. godine. Gimnaziju sam završila u Somboru, 2009. godine, a ujedno i svoj najveći doprinos voljenju crtanja u školi pok. slikara Ljubiše Dimitrijevića koji mi je otkrio dimenzije u kojima olovka nije dovoljna, a mašta pleše neobuzdano.

2014. godine diplomirala sam smer Medije na Fakultetu za Menadžment, a naredna godina mi je doprinela u usavršavanju grafičkog dizajna u Novom Sadu.

Taj novosadski duh školovanja i oblikovanja odrastanja u godinama koje su usledile nakon Sombora, danas mi daje vetar u leđa da radim neprekidno ono što volim, a svi koji me sreću znaju me kao freelance ilustratora Iksill.


Trenutno pripremam svoju prvu samostalnu izložbu u Novom Sadu koju ću najaviti na svojim službenim stranicama i putem medija. A ono što posebno mogu da istaknem uz to, jeste prva bojanka za odrasle na kojoj trenutno radim završne poteze i koja će verujem svima biti jedna od stvari “za poneti” i antistres terapija. Stručnim terminom to je Antistress coloring book by Iksill – Ivana Bjelić, a manje stručnim i onim običnim, knjiga za sve duše koje žele nešto za sebe.
Ukoliko vam se neki od mojih radova dopadaju, voleli biste da ih poručite, ili me pitate nešto vezano za njih, biće mi i više nego zadovoljstvo odgovoriti vam. Možete me kontaktirati putem stranica:
facebook: https://m.facebook.com/iKSillustrations/
instagram: https://www.instagram.com/iksill/
kao i putem shop-a:   https://www.etsy.com/shop/iksill

USKORO INTERVJU… pratite blog 🙂

Tekst preuzet sa portala Konkretno.co.rs

Leave a comment