POBEDITE STRAH

Mnogi greše iz straha da ne pogreše. 
Koliko ste puta odustali od onog što ste silno želeli samo zarad neke emocije koju ste samoinicijativno proizveli obrascima stečenim kroz vreme? Ne samo vi! I sama sam toliko puta progutala tu knedlu gorkog, treperavog plamena koji bi mi obuzeo utrobu i ne bi me puštao da mislim svojom glavom. Uh, koliko puta sam se samo presabirala, zapitkivala, plašila da ako pogrešim neće biti ishod koji želim, da neću ispuniti tuđa očekivanja, da neću…
Očekivanja koja treba da ispunite su jedino i isključivo vaša. 
Niko nema to ekskluzivno pravo da bude kreator vaše volje, kao ni vaših izbora, ali takođe i vaša priznanja dolaze samo iz vas.
Kako ste sebi poželeli, misao pustili da poleti, tako će vam i biti. 
Menjajte misli, menjaćete sebe na taj način.
Evo jednog primera. Mnogi koji me poznaju reći će “Nema šanse da je bilo tako, ti si bar jedna od onih koje grizu i idu ka svom cilju.” Međutim, bilo je tako.
Jesam upravo takva, idem ka svom cilju, svakim danom naučim nešto novo o sebi, o drugima, ali isto tako i sama se učim da je nekad sve u našoj glavi prepreka, problem, a ne tamo gde zaista mislimo da jeste.
Trebalo je da nazovem nekog novinara i da ugovorim razgovor. Hoćete iskreno? Kada za druge nešto radim, mogu sve. Ne premišljam se ni trenutak, tad sam najbolja verzija sebe. Uskočim u izazov, nađem način, rešenje, smislim što vama samima ni u snu ne bi palo na um, a pre nego se okrenete oko sebe, završili smo.
Kada za sebe nešto treba da uradim, onda mi proradi ta plamena lopta u stomaku, počnem se preispitivati, sumnjati, hoću li ili neću, šta ako ne pozovem čoveka i td.  Takvu me malo ko poznaje, a moja sestra tada ume da kaže “Ma daj, pa ti si najbolja u tome, šta ti je? Ne budi luda ženo!”.
Moram vam priznati da je u poslednje vreme manje toga u čega se ne usudim ukoračiti, uglavnom ukoračim, progutam tu plamenu loptu, nekad se pitam previše, ali opet dođem do ishoda. Ranije sam mnogo toga propustila baš iz tog razloga, nisam se usuđivala verovati sebi. U tome je ključ svega.
Koliko verujete u sebe i sebi, tolike su vam mogućnosti. 
Kako da se izborite sa strahom? Napisaću vam par metoda, možda neka od njih bude korisna, ali najbolji metod za borbu protiv straha po meni je:
* Uzjahati ga kao da je Bik na rodeu i ne puštati dok ga ne savladate
Ostale koje takođe pomažu:
* Dajte sebi vremena za sve. Osamite se, popijte šoljicu umirujućeg čaja, čitajte nešto motivišuće, govorite sebi koliko možete i zamišljajte trenutke u kojima ste sa lakoćom rešavali mnogo veće stvari od trenutnih
* Nikad ne izbegavajte strah, uvek se sa njim suočite. Imajte na umu, što duže izbegavate, on se više hrani, raste, dok vas ne preraste i vi onda postajete mali i neprimetni spram njega. Stanite pred njega i nadvijte se kao da ste uhvatili lopova u svojoj kući
* Budite realni. Strahovi su često samo naduvana verzija nekih naših gluposti, sumnji, kojima nesvesno dodajemo još toliko epiteta koje nisu zaslužili. Sagledajte realno strah i uporedite ga sa stvarnim situacijama. Da li je zaista toliko strašno?
* Nikad ne očekujte i ne težite savršenosti. Savršenstvo ne postoji. Težite zadovoljstvu, onom ispunjavajućem osećaju koji će vas preplaviti kada shvatite da ste nešto postigli, uradili, nekome pomogli, jedan problem rešili. Ko teži savršenstvu živi kao strogi rob samog sebe i nikad neće biti zadovoljan
* Vizualizirajte! Najbolji metod koji sam razvila davnih godina kada smo suprug i ja letovali na Skiathosu, jeste mogućnost da zamislim sve što poželim, da mu dam obrise, mirise, senke, dimenzije, da u mislima opipam i kažem sebi “ok, to je to!”. Radite to stalno! Zamislite savršeno rešenje za vaš trenutni strah. Mislite o stvarima koje treba da vam dođu, mislite o odnosima sa ljudima kakvi treba da budu i oni će takvi i biti. Vizualizacija nas uči da verujemo u bolje, lepše, sutra i nas same.
Ko ume da mašta ume i da veruje sebi. 😉 Pokušajte 
* Uvek sebe nagrađujte. Razmazite se! Naučite uživati u sebi! Kada prevaziđete jedan stepenik straha i shvatite da je iza vas, da nije bio ni blizu onome što ste vi iskreirali (i to je vizualizacija) u svojoj glavi, nagradite se nečim, nekim sitnim zadovoljstvom koje će vam ostati kao simbol da to uvek treba da radite nakon obavljenih zadataka, uspeha, čak i padova. Jer ko ume da ustane nakon pada, taj ume i da se izbori sa svojim zamišljenim gospodinom Strahom.

Comments

  1. To mi je baš trebalo 🙂 Trenutno me koči nešto u nečem što znam da bi moglo biti dobro. Ali baš zbog straha nikako zakoračiti u to :/ . Sviđaju mi se tvoji tekstovi, jako.

  2. Kako je sve jednostavno i lako kad ima nekog da ti sve ovo sažvaće i zalepi, bukvalno na oči.
    Postoje generacije koje su uskraćene za ovakve primere, savete i smernice… a ko zna šta bi sve dosegle da nije tako bilo.

Leave a comment