KAKO IZBEĆI POGREŠNE ODNOSE

Sve češće se srećem sa pitanjima koja ujedno navode i na odgovore. Budjenje nije nikad bez razloga i bez odgovora. Onaj koji sanja moći će putevima sna i poći. Šira slika uvek sadrži sve elemente. Bitno je gde ste odabrali stajati, sa koje tačke posmatrati, odakle svoje znakove sakupljati.
Gde ste jutros odlučili umiti svoje misli i sresti odgovore?

Ponekad ne možemo videti od prevelikog straha, od zidina obmane, od oblaka ljubavi, naizgled iskrene ružičaste pene. Ponekad ćemo ostati predugo u mestu čekajući da se promene stvari same od sebe. Često ćemo nalaziti opravdanja za one koji su nam dragi, jer tako je lakše. Ko se još suočio sa tom nemani licem u lice a da nije iskusio strah od gubitka ili poraza?

Možete se ne znam kako silno zaljubiti, dozvoliti sebi zanos, osetiti strast od koje će vam se tresti postelja pola sata ili koji sat duže s vremena na vreme, možete obući na sebe oblak mašte i sna, čežnje i vere, ali ne možete izbeći istinu koja vam ide u susret o odnosu u kom ste zapeli. Mnogi se vezuju za pogrešne osobe. Kada kažem pogrešna osoba ne mislim da je neko greška vašeg života – jer nije. Mislim da je dobra lekcija koja će vam poslužiti da se izgradite, lakše gradite buduće odnose i više cenite ono što je zaista jednostavno i lako.

Niko na vaš put nije došao bez razloga. Svako nosi određenu poruku za vas ili izazov. Zašto je to tako? Ja verujem da dok god mi sami nismo dovoljno voljeni u sebi, raširenih i nesputanih krila, svesni, probuđeni, iskreni, prihvaćeni, dotle ćemo imati izazove u vidu partnera koji će nas učiti kako da stepen lične spoznaje dotakne što nesputanije delove nas, kako da porastemo nazad do samih sebe. I sama sam prošla razna iskustva koja su me bogami dobro izgradila, naučila, koja su me nekad toliko vraćala na istu stazu i svaki put kada bih pomislila da je savršeno i sjajno, udarila još jače i otvorila još jedan procep kroz koji svetlo može dopreti u sakrivene delove mene.

Koliko dugo možemo trpeti udarce?

Sve do jednom dragi moji. Sve do jednom.

Kada dovoljno napukne odbrambeni mehanizam, nestanu opravdanja koja nalazite za razne ljude, vaš strah dobije novi odraz u ogledalu, ugledaćete svetlo koje će razoriti sva vaša nadanja da se ljudi menjaju prema onome što vi u njima vidite. Ljudi nikad nisu ono što mi vidimo u njima, to nikad nemojte zaboraviti. Ljudi su samo ljudi. Nekad dobri, nekad zli, nekad pokvareni i manipulativni, nekad očajni i u pronalaženju izlaza za sopstvene probleme spremni da vas koriste i gaze preko vas ne birajući sredstva.

Ljudi se nikad neće promeniti samo zato što vi verujete da u njima čuči neka fina i dobra strana. Ljudi su samo ljudi. Na njima je da sami odluče kakav stil života će živeti, kako će razmišljati, o čemu se brinuti ili čemu se radovati, kako voleti i kako se sa životom nositi ili u njemu uživati.

Svetlo koje prodre u vas može vam doneti samo dobro. Spoznaja je uvek bolna. Verujte mi znam. Iskusila sam je. Ne jednom. Danas ne žalim jer znam da je tako trebalo biti. Spoznaja dođe kako bi mi porasli do sopstva i odlučili kada je nečega dosta. I ako vas zaslepi, udari vas u pluća, stomak i izbije vam vazduh, poremeti vam ravnotežu, neka. Tako i treba. Ustaćete vi. Otresti prašinu sa sebe i znati kuda i kako dalje. U redu je i ako budete cvileli u toj prašini, udarali rukama i besneli, plakali, ćutali, bojali se. Sve je u redu. Mi smo svi samo ljudi.

Kada ustanete i kroz svetlo hrabro se uputite ka samom sebi, neće postojati izazovi, neće postojati ljudi koji vas navode da činite pogreške i zbog kojih umanjujete svoju vrednost, verujete da niste dovoljno dobri, da ne možete sami, da ste pogrešni ili da zavisi od toga gde ste ko ćete i šta biti. Ti koji vam zaklanjaju svetlo boje se sami sebe i pustite ih. Kada se razbije otpor u vama, razbiće se i iluzija o njima. Nestaće iz vas kao da ih nikada nije ni bilo.

I tada biće svetlo, biće čist osećaj i bićete vi.

Šta vas sprečava da sijate snažnije nego ikada i ispravnije nego što mnogi mogu podneti?

 

Leave a comment