JEDINSTVENOST SIJA SNAŽNIJE U MASI ISTIH

Retkost lepote trenutka osvaja srca onih koji su otvoreni za znanje, za novo.
Iznenadila sam se koliko je mogućnosti da se prepoznaš na putu kojim putuju retki. To retko ponekad deluje vrlo očito, ali nije. Retkost raste u srcima, dušama, znanju, mislima, šumama, među sakrivenim malinama i divnim nežnim pogledima, onih koji tragaju, večitih putnika, večitih gladnih sveta i dimenzija, istih formi i praznina koje se popunjavaju reda radi.
Upoznala sam na svom seminaru sjajnu ženu. I ne samo nju, toliko njih sjajnih, posebnih i neotkrivenih u šumama baobaba kojima svi lutamo s vremena na vreme. Put nam se otvorio tražeći se u olovkama duša, a izabrali smo identične.

Naime, moj program je autorski. (*autor – si svog života i niko sem tebe to ne može biti, niti te tome naučiti)

Čista esencija magije reči, koraka koje trebate napraviti za sebe, ne za mene. I dok god sam istraživala i tražila nešto drugačije, nisam bivala svesna da sam to drugačije upravo ja. Nisam se uklapala, nisam bila deo, štrčala sam dušom uvek za mnogo daljina u odnosu na druge. Meni to nije smetalo, njima možda jeste.
Osunčana strana se javila, kao potreba, nasušni hleb života, osmeh, mesto gde teret plovi sam, gde ga ne vučeš za sobom. Osunčana strana me je prizvala, ja sam joj se odazvala. Danas živimo u miru, dimenziji koju mnogi ne mogu razumeti, a mnogi je dožive kao svoju kuću.

Prošlo je par godina od kada ne kupujem suvenire. Ne sakupljam nepotrebnu energiju i ne zatrpavam prostore. Prošlo je od tada, od tog nekog mog prošlog života nekoliko godina i danas ga posmatram s vremena na vreme kako plovi ispred mene rekom. Ima nečega što i dalje plovi. Uvek će biti. Svima nam.

Da li ste u fazi trošenja novca i kupovine odeće koja visi po nekim uglovima garderobera? Jednostavno ste imali potrebu. Znam.
Da li vam ništa ne drži pažnju i svemu se okrećete što vam na put dođe?
Da li je wi fi najbolji prijatelj vašeg života i tehnika kojoj se dajete?
Autorski program nekome zvuči interesantno, nekome ne. Šta god da vidite, to je.
Kada sam spoznala slobodu, otkrila da je videti u nekome sve što ćuti lakše nego slušati ga dok govori, kada sam se usudila prekoračiti ivicu poznatog i otići u nepoznato, došla sam do same sebe. Zagrlile smo se. Ne odmah! U početku se nismo volele.

Nepoznato nas plaši, to ne zaboravite!

Danas je baš to deo mog programa i nudi vam da otkrijete delove sebe koje ste možda baš ovde ostavili u nekom od prethodnih života. Ne bežim od svoje svrhe i nemam potrebu biti tehničar kojekakvih praksi, a sigurno mi ne treba dozvola da naberem cveće i lišće i napravim čaj prema sebi ili vama. Ne može mi niko od vas dati sertifikat da budem to što jesam, jer moj kod je u meni, utisnut svim dimenzijama kroz koje moje olovke duše prolaze i zaleću se zaigrane. Ne može mi niko reći da uživa na štiklama više od mene koja bosa stojim na vrelom pesku, prizivam duhove u reci, milujem trave i rukujem se sa mravima.

Otkrivam ogledala u mnogima. Uživam u njima. Tek ću.

Nekad je potrebno sačekati da prođe sve ono što je nepotrebno, kako bismo naučili videti strpljivi, potrebno i bitno.
Vikend iza mene otkrio mi je još jedan sloj koji sam ostavila gore u šumi Rudesheima i prelomio da teče i preko ograda socijalnog sveta, facebook relacija koje se samo grade na vašem imenu, energija koje uplivavaju gde im nije potrebno biti, ljudi koji  me ne poznaju ali misle da me poznaju na osnovu par zaigranih reči.
Ko bude želeo da me upozna, naći će me na reci, u šumi, čekaću vas. Putevi su namenjeni svima nama, pitanje je usuđujemo li se putovati. 

U šumi, na kraju jedne stare bazilike, tunel vodi u mrak da bi izašli na svetlost svoje mudrosti. Kažu ko god prođe, a ne udari glavom o strop, svoju će mudrost naći na izlazu kod Čarobnjaka. Ostali bi se trebali vratiti ponovo.

Znate šta sam uradila kada sam ispratila moje goste?
Sela kraj reke, bosih stopala i slušala. Sve sam vas slušala. Odgovoriću vam na moj način, a vi se vratite po još ako ne bude dovoljno u prvoj rundi.
Moj izbor je priroda, autor sam svog života, tišina osunčane dimenzije donosi najveću buku dok se preispituješ, ali kada se spoznaš svaka buka je samo pev ptice. Nekome slavuja, nekome rugalice.
 Ne želim biti neki od vaših praktičara, niti me zanimaju vaše relacije kojima manipulišete ljudima. Naučila sam se živeti sa sobom i lepo nam je, meni i njoj.
Putujte i otkrivajte. Ukoliko vas put nanese u moju šumu, otkriću vam kako to izgleda biti u ovoj dimenziji. Nemam više potrebu da istupam pred milion lica koja ne poznajem. Imam potrebu da budem sa licima koja tu žele biti jer su tragači, svoji i koja tragajući dolaze gde im valja biti.
 Naučiću vas kako da napišete svoju dušu i rečima joj date krila. Mogu vas naučiti i kako da svoje delo pretvorite u magiju koju će tražiti ceo svet.
Ne mogu vas naučiti ko ste, to morate otkriti sami. Ako mi se dopadnete daću vam molitvu i parče zemlje, ako mi se ne dopadnete neću vam dati ništa, otići ćete vi sami. Neću više biti medijator socijalnih mreža i neću vam zameriti ako budete tragali za WiFi dimenzijom. Znam da ćete se vratiti ponovo po sve ono što vam je promaklo. Shvatićete. Kod mene nećete naći formu, niti je možete prodati preko mene drugima. Moja svrha je biti autor svog života, a olovka koja mi je data nije kupljena, niti ima sertifikat. Ona je u dušu utkana. Priznanje može samo da skenira čitač Universe.
 Šta je u vašim nitima upredeno, kojim bojama oslikano, kome namenjeno?
Nisu sve natrpane dimenzije svima jednake i mile.  Ne teže svi kao vi istom, neki teže različitom.
Vrednost je u tome što skrivate, čega se odričite i od čega odlazite. Vrednost ćete otkriti kada odbacite sve slojeve sa sebe i iz sebe, kada vam postane nebitno u kojim grupama ste objavili tekst, koju marku nosite na telu, da li ste poneli pesak kući na nogama ili fine cipele od životinja. Vrednost će vam zabljesnuti životom, kada prestanete nametati sebe drugima, lažno graditi na tuđim imenima ono što niste i nije vam prirodno biti, kada budete naučili slušati u najbučnijem delu svog uma sve ptice kako nad rekom lete.
Od danas istupam iz svih ograda, grupa, zidina ljudskih potreba, energija koje ne plešu, iz odnosa koji svakako ne postoje. Minimalizam u svetu pretrpanom nepotrebnim, postaje retkost, dar, umetnost.
Znate po čemu se retki i svetli prepoznaju?  U masi onih što se trude da zasijaju, oni jednostavno sa lakoćom budu to što jesu.
Hvala što sam upoznala ženu koja to zaista jeste.

Leave a comment