IZAZOV – MOŽETE LI BEZ FB

The way you do little things determine the way you do everything.
Dragi moji,
jedan izazov sam vam već postavila, da pišete sedam dana o tome ko ste vi zaista, a za par dana sledi drugi izazov kojim nastavljamo niz od ukupno 7. Zašto baš toliko? O tome ću vam pričati u sledećem prilogu kada budem postavila novi izazov.
Danas sa vama delim jedan sasvim drugačiji izazov, a nema veze sa pisanjem koliko ima veze sa gubljenjem dragocenog vremena.
Ova era je definitivno era Fejsbuka i sigurna sam da onaj ko ga danas nije kreirao i koristio, taj nije ni živeo. Tako bi barem mnogi rekli.
Da li je zaista tako i ako jeste, da li mora biti tako?

Mislim da sam i sama preterala sa upotrebom istom, jer toliko biti dostupan ipak nije normalno. Aplikacije u telefonu, na tabletu, u računaru, gde god se okrenemo. Na ulicama velikih gradova strimuju chat sa porukama svih koji posete live stranice, a ljudi hodaju kraj svoje dece, žena, ljubavnica i tipkaju poruke, odgovaraju ko zna kome ‘tamo negde’ i ne primećuju da kraj njih promiče dragoceno vreme.

Pre neki dan sam sedela kraj fontane koju ćete videti u ovom prilogu. Tu volim da se osamim, ali kako? Evo, na moj način. Ima uvek mnogo dece, a meni njihova graja ne smeta, smeh i trka okolo, ja u tome uživam.  Neki put sedim samo, neki put meditiram na istom mestu, neki put vežbam yogu pa mi se i deca priključe, a neki put pišem svoj blog ili radim na materijalu za knjigu.
Ovog puta sedela sam nakon meditacije i posmatrala jednu majku. Dete od godinu dana kraj nje u kolicima, a ona sat vremena ni da pogleda u njega, ni da mu posveti pažnju, ni da se skine sa telefona. Naravno da je bila na Fejsbuku, pa ko danas nije tamo, zar ne?
Smučilo mi se samo gledajući je, jer shvatih
“Bože koja smo mi polupana nacija i planeta kada nam je jedna platforma tamo nekog dečka zamenila stvarni život i više ne komuniciramo normalno, niti se trudimo da ostvarimo kontakte sa ljudima na pravi način. Mi lajkamo, pravimo se smajliće i grimase, pratimo kojekakve likove i kvazi popularne face koje ni same sebe ne poznaju. Svi su postali neki šamani, medijatori, motivatori, što pravi, što lažni, svako nešto baja i ganja, a sve to preko mreže.” 
Hmm… i razmišljajući eto tako, shvatim, da je u redu imati profil, da je u redu promovisati i svoj posao putem njega, svako od nas nešto radi i najbolja reklama je pokazati to što radimo na mreži gde su svi. I sama svoje knjige i citate delim sa ljudima koji imaju ista ili slična interesovanja. Imam i sama svoj program vežbi i grupne radionice koje mnogi vole, a s obzirom da ne živim više u Srbiji, radim preko platforme online. Ali ljudi moji, da li i nakon tog našeg posla, nakon reklamiranja, nakon četovanja i koliko toga još što smo sebi nametnuli, zaista moramo provoditi svo svoje vreme na mrežama?
Razmislite o tome…

Comments

  1. Zbog toga sam prošle nedelje sve te aplikacije (zezancije) deinstalirala!Osećam kako sam sebe rasteretila,bez obzira što sve te online stvari koristim za posao i lepe stvari.

Leave a comment