IZ MULJA JE NAJTEŽE IZAĆI

Najteže je iz tame gledati u svetlo.

Za svetlo ti je potrebna radost. Kada naučiš da je sreća u tebi, prestaćeš se igrati privremenim i konačnim, otvorićeš sebi put za večno i beskonačno. Radost je preplavljujuća i tvoja čaša će se preliti tek kada pođeš putem koji ti pripada.

TREBAM LI?

U raznima fazama svih ovih godina sretala sam ljude koji su želeli promenu a nisu je mogli dostići, ljude koji su se menjali svako malo jer im je tako bilo lakše da ne prihvataju određene životne procese i ljude koji su odbijali promenu kakva god im dolazila i u kom god obliku. Poslednje sam nekako najduže držala blizu sebe verujući da proces u kom su oni najviše donosi.
Ni sama nisam znala gde sam i u koji svet ponekad pripadam. Često sam pravila izlete u nove dimenzije, trudila se biti nešto što se od mene očekivalo, uskladiti privatno i poslovno, biti i ćerka i prijatelj, žena i ljubavnica, blogerka, pisac…ko zna šta sve još dok nisam shvatila da tim putem dalje neću putovati.

Ponekad je trebalo biti mršav jer imaš tu posebnu tetku u porodici koja je uvek na nekoj dijeti i ima novi način ishrane a ti je slediš. Ponekad je posao trebao biti preusmeren, odložen, ponekad se trebalo izaći u susret nekome ko je nekoga tvoga zadužio i ti ćeš naravno dug vratiti jer si u mogućnosti i nastaviti krug ludila. Ponekad je jednostavno trebalo ostati u vezi jer se podrazumeva da se partneri ne menjaju, živiš po sistemu ‘to što si odabrala, to ti je do kraja života’.

Kako da ne!

PROMENA

Najbolja spoznaja biće ti kada zbaciš sa sebe potrebe i mišljenja drugih, kada odlučiš zastati, ponekad i odustati, odlučiti slediti sebe.

Na taj put je najteže krenuti a ne skrenuti.

Nisam nikad verovala da ću odlučiti posao voditi sama, otići iz svoje zemlje, naučiti jezik za koji sam smatrala da je grozan, promeniti stil života, način razmišljanja, način ishrane, ma nisam mislila da ću bilo šta od toga jer sam verovala u ono što sam naučena da je ispravno i da se treba. Međutim, sve ipak jesam učinila, a najteži je proces bio naučiti reći ne i voleti sebe toliko silno da te boli dupe za sve druge na ovom svetu.

Kada duboko ugazite u mulj sopstvenosti otkrićete da se u njemu najudobnije zadržati jer vam je poznat, čak i miris zaudara na poznato i ne smeta vam. Okrznuće vas razni vetrovi, mišljenja, ali vas ništa sem vas samih neće pomeriti, a kada se pomerite biće to najteži korak izlaska iz mulja.

Moj korak je bio da ostavim sve što danas znam da je bilo zona komfora. Posao, ljubav, premišljanja, uticaje okoline, navike, običaje, uverenja. Primetili ste da je posao na prvom mestu ovog niza? Nije slučajno. Posao je u našim krajevima ono što ti daje sigurnost i bez čega danas navodno ne možeš. Recimo stvari onda onako kako one zaista jesu – ostavila sam sigurnost i otišla u nesigurnost.

Nisam pogrešila.

Danas sam preduzetnica (what?) koja je grešila dok je svoj put gradila, ali te greške su mi pomogle da se pomeram sve više i dalje iz mulja na koji sam navikla. Izlete koje sam imala u osnivanju jednog projekta koštali su me više kroz ustaljene obrasce ponašanja koje sam ponela iz svoje zemlje i uverenja koja su mi bila usađena ali i naučili da je najbolja stvar koju možeš učiniti raditi ono što voliš bez obzira da li se to nekome sviđalo ili ne. Oni kojima tu nije mesto i koji ne žele poštovati vaša pravila otpašće sami. Ne trudite se zadržati ih. Promena je najbolniji proces i svakome dođe kada je na nju spreman.

Lično i poslovno ponekad je usko povezano i postane zanimljivo, naročito kada si književnica koja otvoreno piše o svojim razmišljanjima, susretima, usudima, spoznajama. Ljudi se poistovećuju, pišu vam, kritikuju vas, neki misle ‘vidi nju kako lako živi’, a neki ‘vidi nju mučenicu’. I jedni i drugi su u pravu. Svako polazi na put sagledavanja iz svog ugla. Na javnim dešavanjima drugi će vas književnici ponekad nazvati blogerkom jer umete nešto više što je njima strano, novinari ponekad konkurencijom, a oni odavno u skladu sami sa sobom oslovljavaće vas vašim imenom. Sve je to proces na koji kada se jednom naučite otkrijete koliko vas bogatijim čini.

Hoćete li danas ostaviti svoju staru kožu i biti nešto što želite toliko dugo a niste imali hrabrosti? Hoćete li promeniti zemlju, osnovati svoju kompaniju, napisati knjigu, održati seminar na temu koju obrađuje još million njih? Učinite to! Niko nema ono što je u vama i vaša priča je posebna. Budite sve što želite biti.

MIR SA SAMIM SOBOM

Dokle god budete sakupljali uspone i padove, mišljenja i strahove, nema vam pomaka, vrtećete se u krug kao magare koje vija šargarepu na štapu. Želite li biti magare? Osećate li u sebi snagu ili slabost? Šta je to što vas koči da idete za svojim snovima? Prvi korak ma koliko mali bio i nekome beznačajan – prvi je korak. Niko ga osim vas ne može napraviti i niko ga osim vas ne treba prihvatiti i njime potaknut biti.

Tek kada sam otkrila da mi je u miru sa mnom najlepše, počele su se slagati i situacije koje mi donose kvalitetne izbore, ljude koji mi prijaju, životne šanse koje me obogaćuju. Ne može se živeti u ljutnji, gorčini, besu, niti se može na leđima nositi teret tuđih očekivanja. Vi ste posebni baš takvi kakvi jeste.

Pomirite se sa bivšim ljubavima, oprostite im što vas nisu sledili, borili se za vas, čekali, što nisu pravili decu sa vama ili gradili snove. Recite im, nazovite ih, posetite, zagrlite, poljubite, dopustite im biti ono što jesu, kako bi vama oni dopustili biti ono što jeste.

Ne zamerajte svom šefu na lošem danu i tretmanu. Nije on kriv što vi reagujete na emociju koja je usko povezana sa vašim nezadovoljstvom ili frustracijom, strahom i ko zna kojim delom vaše ličnosti. Dopustite mu da bude ono što mu je potrebno dopuštajući vama da ne reagujete, da prihvatate situaciju kako vam dolazi.

Nemate novca za sve svoje potrebe? Promenite potrebe. Ne morate nositi najskuplju odeću i voziti auto. Lepo je naravno, ali treba li se? Možete biti srećni i sa mesečnom kartom za voz koji će vas odvesti kuda god vam je potrebno, dati vam prednost da popijete piće sa prijateljima i ne mislite o povratku kući i sigurnoj vožnji, a jeans iz onih prodavnica za par eura i majice sa sjajnim porukama, haljine sa šarenim printom od običnog platna mogu biti sjajna letnja kombinacija i olakšanje za vaš budžet. Ako još mislite o toj skupoj torbi, bilo na kockice ili pruge, zavirite u svoj garderober i od nekih starih farki, haljine koju odavno ne nosite, majice svog dečka napravite torbu kakvu niko u gradu nema.

Zar promena ne podrazumeva biti svoj i poseban? Biti drugačiji.

Promena podrazumeva i da koliko god težak korak napred bio, napravite ga, jer možete postati samo bolja osoba. I nasmejte se, ništa nije toliko ozbiljno kao vaš stav o nečemu. Budite odraz u ljudima koje srećete, isplatiće vam se. I ne prihvatajte poslove koji u stomaku stvaraju grč, ja sam ih nekoliko do sada otkačila i grč se odmah razvezao. Osećaj je sjajan.

Uhvati talas promene i pretvori mulj u art radionicu.

Voli vas vaša

Maja

Leave a comment