GODINA PETLA

Pijem viski. Nikad nije bio moje piće, ali uz ovu kolumnu sjajno ide.

Simbol sunca, jer njegovim oglašavanjem započinje dan, jeste upravo petao. Godina u koju ulazimo pripada njemu. Indijci ga smatraju izvorom energije, a Japanci zovu prvim svetlom. Kinezi u petlu vide vrline hrabrost, odanost, dostojanstvo i dobru volju, a ja vam mogu reći da je kod nas petao onaj koji gazduje svojim dvorištem (u svakom smislu).

Godina petla je moja godina izgleda.

Po kineskom horoskopu sam upravo to, Petao i ako je sudeći po njima, zasijaću u ponoć tako da osvetlim celu planetu, da srušim sve tamne zidine čekanja i da nestvarno pretvorim u stvarno.

Prethodnih dana desilo se mnogo toga, a mnogo sam i sama pustila da dođe i ode. Pravi mi se rađamo tek kada sve to očistimo, sa sebe skinemo pokušaje, strahove, uspone i padove, suze, a ponekad dok ih sve ne ostavite za sobom neće vas pustiti.

Kada niste sigurni da li ste na pravom putu, otkrila sam da se trebate pustiti da vas put sam nosi. Ako vam se vrišti, pustite taj glas bola iz sebe, a ako vam se smeje, smejte se. Vreme nosi svoje, a vi nosite svoje. Svako od nas ima svoje terete koje ne pušta i prenosi iz godine u godinu, misleći da je to naša dužnost.

Dužnost vam je samo voleti sebe.

Ponekad nas nosi osećaj krivice prema ljudima koje smo iza sebe ostavili, ponekad se vraćamo u prošlost jer nam je poznata, jer nas osvetli s vremena na vreme, jer nas ugreje kada nam je hladno i nepoznato. Ponekad nas ta prošlost sprečava da nastavimo dalje i budemo srećni, dozvolimo životu da nam se desi i da se radujemo, dozvolimo drugima da nam se raduju, gradimo nove uspomene, nove korake pravimo, sa novim ljudima.

Vi od pre deset godina niste isti vi koji ste danas, sada. Pre deset godina možda ste se penjali planinama i probijali kroz prašume života, a danas vas možda čekaju neke druge avanture i priče, čekaju vas možda ljudi koje nećete moći odmah prepoznati.

Ne ujedajte sebe niti druge kada niste u stanju otići dalje i prihvatiti novo. Ne budite džukela koja kevće na sve, niti se ne trudite da promenite ono što je neizbežno. Život se ne može izbeći, to znate. Ono što vam dolazi, doći će vam, makar vi promenili putanje, makar se okrenuli drugim stazama, makar pobegli na kraj sveta, doći će za vama.

Znala  sam biti kevtalo koje sikće na sve što bi mi trebalo biti divno i lepo, nasmejati me, ugrejati, zagrliti, a kada bi me neko povredio udarila bih toliko snažno nazad da bi se planeta potresla i svako malo napukla. Da, to sam bila ja, možda i vi, svaki put kad vam se tlo zatreslo pod nogama.

Haos nastaje kada se treba roditi nešto novo i dobro. Haos uvek rađa nešto ma koliko nam delovalo da nam donosi  samo rasulo i bol. Bol je obično znak da ste u procesu. I  kada se probudite, nema boli, nema ničega osim praznine, haos je izbacio nešto u svemir vaših potreba i želja. Čeka vas vaša priča. Nešto vaše.

Šta vas čeka?

Ne znam kojim to putevima vi trebate krenuti, jer ne znam ni kojim sam ja krenula, ali sam krenula. Ostavila sam korake po kojima se uvek neko može verati, a svoje simbole života planiram živeti sledeći ih verno, bez obaziranja šta će ko reći i kako. Ne znam kakvi će biti, niti ih mogu planirati. Ne znam da li će mi pomoći, da li će mi odmoći, da li će me boleti, vratiti me poznatom ili me naučiti da trebam ići još dalje i da zatvaram za sobom prošlo bez žaljenja i kajanja. Možda ću naučiti da pustim da me se voli onako kako želim i bez straha, a možda ćete otkriti i vi da vas se već voli onako kako ste želeli, samo niste videli i lutali ste bespotrebno.

Kada noćas otvorite novu knjigu života, neka ne bude samo dočeka sa nekim, sami sa sobom, sa drugima ili sa čekanjem otkucaja uz reku jer voda odnosi, možda i donosi, neka bude godina divnih stranica koje ćete pisati ljubavlju i nikako drugačije. Svaka knjiga se piše ljubavlju nemojte u taj proces nikada posumnjati, jer imam ih nekoliko iza sebe i sve su ispisane ljubavlju, srcem i dušom.

Nemojte dočekati da prođu godine da se razrešite dugova prema prošlosti, niti da nosite zakopano i zaključano u sebi. Recite sve, odmah, svima i pustite da život donese ono što sledi.

Nemojte dati reč i ne održati je. Nemojte se kajati za učinjeno. Nemojte nikad ništa rušiti iza sebe jer možda ćete se poželeti vratiti. Nemojte nikad svoje snove gušiti, niti biti neko ko se neće radovati tuđem uspehu. Budite most i ruka koja je pomogla da se dođe do tamo.

Kada vas stignu pitanja, ne analizirajte ništa, verujte. Nije sve crno i kada je najtamnija noć. Sinuće negde neki Petao, ne brinite. 😉

U ovoj novoj godini, setite se svakog jutra onoga što ste jednom negde sebi obećali, setite se da se smejete, setite se da je život užasno kratak i da je upravo neko umro žaleći što nije ostvario snove i želje. I da, ne zaboravite se setiti da volite, onako jebeno ludo, samo volite. Prvo sebe, a zatim sve oko sebe. I praštajte. Mnogo. Jer život je zaista kratak. Budite veliki onako kako nikad niste mislili da možete, jer možete.

Srećna vam 2017. ljudi dragi i neka sve bude kako ste želeli, ma i bolje od toga!

Život je da se živi, a duša je da se hrani onim što je veseli. Sve ostalo je prolazno, baš kao i mi. Pa dok ne prođemo, hajde da imamo sve što nam život pruža.

Leave a comment