DRŽIŠ LI KORMILO SVOG BRODA

Nikada ne možemo znati šta je za nekoga dobro, a šta loše i šta će mu promeniti život.

Da li znaš da sve vredno što poseduješ u životu nije ništa što si kupila, što ti je neko sagradio, ostavio u amanet ili što možeš prodati, unovčiti? Sigurna sam da znaš i da si imala million izazova do sada koji su te naveli da se zapitaš oko svojih gubitaka i dobitaka. Ono o čemu želim pisati danas jesu vrednosti kojih obično postanemo svesni kada se probudimo iz neke učmalosti, uspavanosti u koju nas život baci ili okolnosti.

Da li si budna ili spavaš?

Juče sam doživela jedno veliko razočaranje. Veliko za mene, za ostatak sveta verovatno ne znači ništa i ne menja na stvari. Meni je promenilo. Sve u meni je pomerilo. Ne možemo da se razočaramo ako nam očekivanja nisu bila očarana i prevelika. Obično to govorim svim svojim čitaocima, klijentima u Animi, ali sebi izgleda nisam govorila dovoljno.

Možemo li da zanemarimo sebe i svoje potrebe, suštinu svog bića dok se trudimo biti uklopljeni u sistem, vezu, razne relacije koje nam dolaze na put? Nekako mi sama ta činjenica trudbeničkog dela baca mrlju na celu priču i shvatila sam ne vredi se truditi, niti uklapati, niti sebe odricati, niti svoj smer života okretati da bi se jednog dana ponovo vratio na prave koordinate.

Otkrila sam da sam previše dopuštala i previše verovala u promenu, u dobro, u svest da smo mi narod koji se budi i čini kao da za sebe čini – jer verujem da jedino tako može činiti ispravno, srcem i iskreno. Požalila sam zbog svoje vere jer mi se olupala o glavu i dovela me u situaciju u kojoj sam platila stresnim danom, neprijatnim iskustvom, saznanjem da ljudi ma koliko verovao i pružao dobro, ko zna čime prethodno povređeni umeju da budu užasne zveri bez lica ljudskosti i duše.

Neko je izgubio sigurnost nad svojim brodom. Nekome se ista vratila.

Nisu bitni akteri, bitno je da shvatite da sve što u životu činite treba biti od srca, iskreno, pošteno. Moja mama je uvek govorila sestri i meni:

“Živi jedan dan, ali živi ga pošteno.”

I nekad nam je išla na živce, nekad smo se smejale, ali imala je pravo. Nije teško, pitanje je samo na čega mi stavljamo taj famozni fokus oko koga se polemiše duž planete i kroz Univerzum.

Na čemu je tebi fokus?

Odnosi sa drugim ljudima trebaju biti radost, lakoća, jednostavnost. Sve što je komplikovano i što te navodi da činiš stvari koje se kose sa tobom, nije lakoća, a o jednostavnosti da i ne govorim. Kada pomisliš da si na pravom putu i da bez obzira jedna mala greška koja će te odvesti sa tvog puta na kratko neće promeniti na stvari, budi sigurna da hoće. Ne malo, promeniće mnogo. Obično kada učiniš ustupak, kada iskoračiš iz zone intuitivnog stanja svesti gde znaš da li si na pravom putu ili ne, treba mnogo da se probudiš, trgneš, ali na kraju dolaziš u to stanje na ovaj ili onaj način. Možeš nekoga pravdati, možeš u nekoga ko to ne zaslužuje verovati bez obzira što te izneverio do sada million puta, možeš nekome dati svoje usluge a da te izigra, možeš stradati verujući u nečiju dobrotu, a možeš i sresti stranca koji će biti tvoje gore list i koji će te naučiti da sve što činiš trebaš činiti do kraja, do kosti pošteno i ma kako njemu loš dan bio, ma kako u njemu užasi duvali iz više uglova njegove (ne)svesti, ti ćeš ostati svoja. Možeš mnogo toga…neću ti nabrajati situacije, seti se sama neke u kojoj si znala da si pogrešila što si svesno istupila sa svog puta verujući da se tebi ne može ništa loše desiti.

Ne mora ti se desiti ništa loše. Ne moraš nikada sresti zverinje lice ljudskog oblika. Ne moraš nikada posrnuti da bi otkrila koliko je lakše i jednostavnije biti svoja i slediti sebe makar ceo svet mislio da si tvrdoglava i svojeglava, jer znaš šta je za tebe dobro i osećaš u kostima da ono što drugima smeta nije tvoj problem već njihov.

Kako?

Sledi sebe! Slušaj sebe!

Nema te osobe na ovom svetu zbog koje se trebaš odreći svog iskonskog, onog što te čini osobom kakva jesi i što tvoje svetlo drži upaljenim. Nema tog muškarca/žene koji te mogu promeniti, koji ti mogu nešto dati za uzvrat da se odrekneš sebe ili srljaš u propast zbog njih. Nema nikoga i ničega na ovom svetu osim tebe. Jedino si ti bitna.

Ljudi koje srećeš neće uvek biti ljudi, neće uvek biti ono što veruješ da jesu, ono što misliš da bi ti njima trebala dati i da oni to u sebi imaju. Imaju, ne sumnjaj, ali ne vide i možda nije na tebi da se na njihov mač posečeš učeći da nije svako vreme za svakoga i da nije svaki put za nas. Sledi svoj put, a kada je put pravi i tvoj pramac će sigurno slediti život bez straha, bez problema, bez usuda koji se pojavljuju u raznim situacijama.

Osluškuj kompas svoje duše i ne dozvoli da te bilo ko ili bilo šta omete sa melodije koju svira. Imaš četiri strane sveta u njemu, ali imaš samo jednu sebe. Ne možeš biti na sve četiri u isto vreme, a ne možeš biti ni dobra i loša u isto vreme. Budi ono što osećaš da ti je u prirodi, da ti je potrebno, da trebaš slediti. Kome smeta nije tvoj problem. Neka te ne sledi. Ko ti nešto ima zameriti, zamera samo sebi. Ko te navodi da činiš stvari koje se kose sa zakonima ličnim, srca, duše ili životnim, dobar li je za tebe?

Šta te sprečava da budeš kapetan svog broda uprkos svetu i svima? Sledi svoj put i veruj u njega. Takvi menjaju svet! Takvi neće platiti karmičke dugove i kazne jer ih neće ni praviti.

 

Leave a comment