DAS IST PRIVAT

U Srbiji važi ono pravilo da te sve smeju pitati, sve ti tražiti a još kad vide da možeš i hoćeš, onda uzjaši i nemoj sjahati dok ne lipše magare. Daću vam neke primere a vi sami prosudite:
 imam vremena, koga briga za posao, daj još jednu rakijicu
– nema veze što sam izgubio celu platu na kockanju, ma jebeš platu, starac će mi dati od penzije
– ma šta ću danas u školi, razredna će mi pravdati izostanak
– moram da krešem nju, zaposliće me
– dođi posle posla, kakve sam tračeve čula, decu ostavljam svekrvi
– nemam posla, ova zemlja je trula, ali ja iz nje ne idem
– radim kao crnac, plata mala, deca gladna, žena besna, ali Vučić je obećao biće bolje
– šta ima veze što je rata stana 200 e, imam platu 300, admin. zabrane još 70 i kad na to dodam hranu, decu i njihove potrebe, ma uzeću još jedan gotovinski kredit
Dovoljno, zar ne? To je samo jedan ugao posmatranja. Na ovoj planeti, nema mame i tate, nema opcije “danas neću otići u školu/na posao”, a nema ni kresanja za posao, niti smete nekoga da pitate bilo šta lično i što prelazi granicu dobrog ukusa, diskriminiše bilo koga itd. Veliki je to šok za sistem kada otkrijete da vas niko neće pitati od kojih ste i čijih ste, ali mu neće biti bitno ni da imate 3 fakultetske diplome, krenućete od nule i morati pokazati ko ste, šta ste i koliko vredite. Ukoliko vredite, platiće vas, gledati sa uvažavanjem, dati vam božićnicu, stalan posao, pomoći da se integrišete, nađete bolji stan, uklopiti vam godišnje odmore u dečije raspuste, jer ovde decu ne vadiš iz škole kad tebi dune i jer danas eto “ne moraju ići…”.
Da se mi sad razumemo, ovde ima svega, mnogo gorih stvari nego što Srbija može i da zamisli, ali vas nauče osnovama koje mi u Srbiji prve odbacimo i niko ne živi loše i bez reda. Opišimo ovako:
– završi školu, radićeš
– dokaži da si radnik, cenićemo te
– tvoja plata je javna, ovde se po klasama zna koliko ko zarađuje i koliki mu je porez i šta su mu obaveze
– niko ti ne traži da radiš bolestan. Bolestan si? Idi kući.
– imaš decu? Nema ko da ih čuva? Partner radi puno radno vreme, ti radi fleksibilno, koliko i kako tebi odgovara
– ne dopada ti se tvoja profesija, mi nudimo da se školuješ preko firme i radiš nešto drugo
– slobodno vreme je za porodicu, decu, izlete, prijatelje
– u kuću jednog Nemca ulazi onaj ko je kao član porodice, ostalima je mesto za stolom u restoranu, kafiću, u parku sa klincima
– intima se ne deli sa svima
– poštujemo radno vreme ljudi koji nam trebaju radi naših ličnih potreba i poslova, ne nosimo čokolade i kafe, oni primaju platu za to, ne svađamo se u redovima i ne guramo kao stoka,  sačekaćemo
– ne mogu da se zadužujem više od dozvoljenog, to je glupo
– mi čuvamo našu životnu sredinu
– mi se ne švercamo u prevozu, bolje platiti vožnju nego kaznu 70 eura.
– mi kažnjavamo za nemar, nered i prekoračenu brzinu
– naša policija ti neće uzeti 1000 dinara i zažmuriti na jedno oko, uzeće ti dozvolu i naučiti te da se tako nešto ni ne pomisli, a kamoli ponudi
– ne zanima nas ko te kreše i zašto
– politika i religija su tvoj lični izbor, o njima se ne polemiše, svako ima jednaka prava
Zašto? Das ist privat!!!
Čudno jel’ da? Odeš u neku zemlju i naučiš sa 35 godina da je nekulturno što te je na poslu 20 njih vuklo za rukav “od čijih si i kojih si”, “jel ti to ljubavnica”, “ima li šanse da ovom mom jadniku odradiš blanko overu kredita” i da je preći privatno osnova za tužbu i postidiš se koliko je lepše i jednostavnije biti običan, miran i svoj.
gost portala http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/eu-i-srbija/das-ist-privat

Leave a comment